Pred odlazak u Njujork na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uvrstio je položaj i bezbednost Srba na Kosovu među svoje „ključne teme“, ali je jutros tu poruku vezao za oštar napad na, kako ih je nazvao, dvostruke aršine Evrope i Zapada. Kao centralni primer uzeo je dve haške slike iz poslednjih nedelja: snažne evropske reakcije na sahranu pravosnažno osuđenog Ratka Mladića u Beogradu i, kako tvrdi, ćutanje nakon što su presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju na Kosovu i u regionu dočekali osudama, protestima i zahtevima da bude promenjena. „Srbi nemaju pravo ni da žale, Srbi nemaju pravo ni da se raduju, Srbi nemaju pravo nikakvo, ni na šta“, poručio je Vučić.
Vučić je jutros gostovao na prvom programu Radio Beograda, uoči odlaska na Generalnu skupštinu UN, gde će, kako je najavio, govoriti o poziciji Srbije, ali i o onome što naziva „prevarama“, „lažnim principima“, „dvoličnošću“ i „dvostrukim moralom“ kojima je Srbija bila izložena tokom prethodne tri decenije. RTS je potvrdio da je upravo predstojeće zasedanje Generalne skupštine UN bilo među glavnim temama jutrošnjeg razgovora.
„Govoriću i o svim prevarama kroz koje smo prošli u prethodnih, ne 15, već 30, 35 godina, o lažnim principima, dvoličju, dvostrukom moralu“, rekao je.
Potom je, u prepoznatljivom grubom registru, evocirao izručenja optuženih Haškom tribunalu: „Objašnjavali su nam kako je potrebno da se isporuče naši ljudi Haškom tribunalu, a onda teče med i mleko i cveta cveće. Onda smo ih isporučivali, otprilike, u džakovima, dobili smo ništa. Potpisivali smo brojne sporazume i svaki sporazum koji smo potpisali – i oni koji su prekršili i oni koji su bili garanti toga, a ne samo neka druga strana u regionu.“
Najavio je da će upravo o tome govoriti u Njujorku, uz, kako kaže, borbu „za poziciju Srbije i za prava našeg naroda“.
Kosovo – „jedna od ključnih tema“
Na konstataciju voditeljke da će se tu naći i bezbednost i položaj Srba na Kosovu, Vučić je odgovorio: „Apsolutno. To će mi biti jedna od ključnih tema.“
A onda je gotovo odmah prešao na sahranu Ratka Mladića i reakcije iz Evrope.
„Ja ću da vam navedem samo nešto što malo ko od nas je primetio. Zamislite, nas su kritikovali i ne postoji niko iz Evrope ko se nije oglasio zbog toga što je postojala sahrana Ratka Mladića, kao da je mogla da se izbegne sahrana ili je trebalo po pasjim grobljima da čoveka sahranjujemo. Mnogo glupo i besmisleno je sve bilo.“
Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu zatvora nakon pravosnažne osude za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Sahranjen je 7. septembra u Beogradu. Evropska komisija je i pre sahrane, a potom i nakon nje, upozoravala da veličanju osuđenih ratnih zločinaca nema mesta među evropskim vrednostima, dok su predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta kritikovali način na koji je ispraćaj protekao.
Vučić danas, međutim, tvrdi da je pravi razlog reakcija bio broj ljudi koji je došao na sahranu.
„Oni su ljudi bili užasnuti slikom, a užasnuti su bili brojem ljudi koji je došao na sahranu. I to je suština onoga što su oni nama zamerali.“
Insistirao je da nije bilo državne manifestacije: „Tu su bili obični vojnici bez bilo kakvih velikih počasti, ali sahrana kao sahrana. I sad, to što su došla trojica ili četvorica ministara da izjave saučešće, kod nas nije bilo nikakvih državnih manifestacija ni deklaracija protiv Haga ni ovoga ni onoga posle ovoga što se dogodilo sa Mladićem.“
Vučić je potom ponovo kritikovao Haški mehanizam zbog toga što Mladić pred smrt nije pušten u Srbiju: „Hag je postupao krajnje nemoralno. Znali su da umire čovek, nisu hteli da ga puste da umre u svojoj zemlji, u svojoj porodici ili blizu, pored svojih najbližih.“
„Ali nisu imali ništa i onda je krenula lavina napada“, dodao je.
Od Mladića – pravo na presudu Tačiju i ostalima
Tu Vučić pravi centralno poređenje jutrošnjeg obraćanja. Kaže da se Srbiji posle Mladićeve sahrane govorilo da „ne sme da negira presude“, a da se samo nekoliko dana kasnije, posle prvostepene presude četvorici nekadašnjih vodećih ljudi OVK, dogodilo nešto sasvim drugačije.
„Onda smo dobili prvostepenu presudu za Hašima Tačija, Krasnićija, Seljimija i Kadrija Veseljija.“
„Onda su svi iz regiona, dakle Albanija, zvanična Crna Gora, zvanična Severna Makedonija, Priština, apsolutno svi, najstrašnije ne samo negirali, već govorili kako je to sramota, kako je to jezivo i kako to ne prihvataju, ne priznaju i kako će to da se promeni“, nastavio je, dodajući: „Nijedne reakcije nije bilo iz Evrope i sveta. Nijedne reakcije. Samo da vidite u kakvom licemernom svetu živimo.“
Međunarodne reakcije na presudu
Vučićeva tvrdnja da posle presude nije bilo „nijedne reakcije iz Evrope i sveta“ nije sasvim tačna. Reakcija je bilo, a neke su bile i vrlo jasne. Predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajr pozdravila je presudu kao „važnu“ i „korak napred“ za međunarodnu pravdu; „Human Rights Watch“ ocenio ju je kao važan korak ka odgovornosti za žrtve, dok je „Amnesty International“ poručio da presuda pokazuje da ni visoki zvaničnici nisu iznad zakona.
Reakcije zapadnih država i EU bile su nešto uzdržanije, ali takođe nedvosmislene u podršci sudskom procesu: SAD su saopštile da poštuju presudu i pozvale sve strane da je poštuju i izbegavaju zapaljivu retoriku; nemački ambasador pozvao je na poštovanje presude i dostojanstva žrtava; Francuska je ponovila podršku Specijalizovanim većima i borbi protiv nekažnjivosti, dok je evropska komesarka Marta Kos poručila da su Veća nezavisno i nepristrasno pravosudno telo i da njihove presude moraju da se poštuju.
Međutim, druga strana onoga na šta Vučić ukazuje ostaje znatno manje praćena međunarodnim reakcijama: ne sama kritika presude, već razmere višenedeljne, a nakon 16. septembra još intenzivnije mobilizacije u podršci četvorici sada prvostepeno osuđenih bivših čelnika OVK.
U toku je opšta mobilizacija javnog mnjenja, uz uključivanje političkih i državnih struktura, škola i univerziteta, profesionalnih komora, verskih predstavnika, biznisa, sportskih kolektiva, javnih ličnosti i dijaspore, civilnog sektora, novinara i medija, uz murale, zastave, masovne skupove i poruke kojima se unapred zahtevalo njihovo oslobađanje, a sada se to intenzivira. Posle presude usledili su višednevni protesti, talas „Ne u moje ime“, isticanje zastava OVK i u javnim školama, inicijative za ukidanje ili menjanje Specijalizovanih veća i Zakona, pozivi na širi „nacionalni“ odgovor i dalje širenje protesta u dijaspori.
Za razliku od eksplicitnih međunarodnih osuda ili pohvala same presude, do sada nema uporedive, šire reakcije zapadnih vlada i međunarodnih misija na glorifikaciju četvorice osuđenih, institucionalizovanje podrške i javno osporavanje samog Suda.
I pre presude, posle velikog skupa u Prištini 12. septembra, EU, NATO, KFOR, EULEX i vodeće zapadne ambasade nisu direktno reagovali na sadržaj i političke poruke skupa; ostalo se uglavnom na opštim pozivima da se poštuju sudska procedura i odluke Veća.
„Ne mislim ništa dobro“ o Većima – „ali oni misle“
Vučić danas nije pokušao da predstavi sebe kao zaštitnika Specijalizovanih veća. Naprotiv.
„Ja ne mislim ništa dobro“, rekao je govoreći o Specijalizovanim većima, Haškom mehanizmu i međunarodnim sudskim institucijama. Ali upravo tu, kaže, vidi kontradikciju: „Ne mislim ništa dobro, ali oni misle. Nijedne reči nema.“
Potom se osvrnuo i na događaje pred sedištem EULEX-a nakon izricanja presude: „Mogu da napadaju EULEX. Nema: ‘Hoćemo odgovorne za napad na EULEX’, ako ste primetili.“
Na dan presude, 16. septembra, deo demonstranata koji je iz centra Prištine krenuo ka sedištu EULEX-a u Kosovu Polju sukobio se sa policijom, a demonstranti su pokušavali da pređu ogradu kompleksa; objekat je gađan kamenjem i flašama.
„Mogu da rade šta god hoće, gde god hoće, ali to je naše čedo. Oni imaju pravo da rade šta hoće“, dodaje.
„Srbi nemaju pravo ni da žale. Srbi nemaju pravo ni da se raduju. Srbi nemaju pravo nikakvo, ni na šta.“
„Ajde mi objasni“ – „Pusti bre, znamo sve“
Vučić kaže da je o ovoj razlici u reakcijama razgovarao i sa evropskim kolegama tokom nedavnog sastanka Karpatske inicijative.
„I ovo ne može niko da vam objasni. Ja sam to pitao moje kolege, neke od njih svoje prijatelje, i sad kad smo bili na Karpatskoj inicijativi: Ajde mi, molim te, sve u redu, ajde mi objasni.“
Prema njegovim rečima, neki od sagovornika nisu ni pokušavali da mu ponude objašnjenje.
„Moram da budem iskren, neki od njih su bili sasvim fer, pa rekli: Pusti bre, znamo sve i to je to. I to je istina.“
Vučić zatim svoje viđenje međunarodnog odnosa prema Srbiji direktno vezuje za Kosovo: „Mi Srbi moramo da znamo da živimo u takvom vremenu, da i dalje ima mnogo onih koji nikada neće prihvatiti da su pogrešili.“
I ne samo to: „Oni od nas očekuju da budemo oduševljeni time što su nam, iz njihovog ugla, uzeli 14 odsto teritorije, da kažemo: ‘Da, da, bravo, to je super, ništa lepše za nas ne postoji.’ Ako to ne kažemo, onda će reći: ‘Pa zašto gledate u prošlost, zašto ne gledate u budućnost?’“
Za poređenje je ponovo uzeo Ukrajinu: „A kad ih pitate: Pa što ne kažete Ukrajini, recimo, da gleda u budućnost i da ne razmišlja o svom teritorijalnom integritetu? – e pa nemoj sad to, nezgodno pitanje.“
Vučić je odmah dodao da smatra da Ukrajina ima pravo da čuva svoj teritorijalni integritet: „Pri čemu ja mislim da Ukrajina ima pravo da čuva svoj integritet, ali vam govorim samo o lažnim principima, dvostrukom moralu i licemerju onih koji govore drugačije.“
Specijalizovana veća su 16. septembra prvostepeno osudila Tačija i Krasnićija na po 25 godina zatvora, Veseljija na 18 i Seljimija na 13 godina. Sva četvorica proglašena su krivim za ratne zločine proizvoljnog pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistava, dok su oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti. Sud je naglasio da se postupak odnosio na njihovu individualnu krivičnu odgovornost, a ne na OVK kao organizaciju ili cilj nezavisnosti Kosova. Presuda nije pravosnažna.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
