Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani tvrdi da je u javno poznatim slučajevima hapšenja zbog sumnje na špijunažu uočio zajednički element – interesovanje Srbije za politički islam na Kosovu. Njegova izjava dolazi svega nekoliko dana nakon hapšenja F.S. iz Dragaša, za kojeg Specijalno tužilaštvo sumnja da je, između ostalog, za BIA prikupljao informacije o „vehabijama“.
Hasani je o slučajevima špijunaže govorio u intervjuu za Gazetu Express, odgovarajući upravo na pitanje o nedavnom hapšenju nastavnika iz Dragaša.
„Koliko su slučajevi hapšenja zbog špijunaže bili javni, jednu stvar sam primetio: u svim slučajevima, bez izuzetka, Srbija je od kosovskih špijuna tražila da prate i izveštavaju o pitanju političkog islama na Kosovu i njegovom stanju“, kazao je Hasani.
Ocenjuje da je to „veoma zabrinjavajuće“ i da bi političari trebalo ozbiljno da se bave ovim fenomenom.
Hasanijeve tvrdnje danas prenose i mediji u Srbiji.
Posle hapšenja F.S. iz Dragaša
Izjava dolazi tri dana nakon što je Kosovska policija na Merdaru uhapsila F.S. iz Dragaša zbog sumnje za „špijunažu“.
Nakon hapšenja pretresena je njegova kuća, gde su, prema zajedničkom saopštenju policije i Specijalnog tužilaštva, pronađeni i zaplenjeni 39.500 evra, 500 dinara, četiri mobilna telefona i različita dokumentacija.
F.S. je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a potom je Specijalno tužilaštvo zatražilo jednomesečni pritvor.
Prema navodima iz zahteva tužilaštva koji su dospeli u javnost, F.S. se sumnjiči da je za Bezbednosno-informativnu agenciju Srbije prikupljao i dostavljao različite informacije.
Među njima su, prema tim navodima, bili i podaci povezani sa „vehabijama“ i drugim osobama koje bi mogle da budu predmet regrutacije.
Hasani: Nije dovoljan samo kontraobaveštajni odgovor
Hasani, međutim, u intervjuu ne govori samo o navodnom delovanju Srbije.
On smatra da bi kosovske institucije trebalo da ispitaju i razloge zbog kojih je upravo politički islam predmet takvog interesovanja.
Tvrdi da se problemi „ne mogu rešavati samo silom i uspešnim kontraobaveštajnim delovanjem“, već da je potrebno analizirati rasprostranjenost političkog islama, koji on prvenstveno povezuje sa selefijskim i vehabijskim strujama, za razliku od tradicionalnog hanefijskog islama na Kosovu.
Upozorava i na opasnost da se pogrešnim pristupom građani dodatno radikalizuju kroz verske i nacionalne predrasude.
Zbog toga, prema Hasaniju, odgovor ne bi trebalo da bude samo bezbednosni, već i politički, društveni i kulturni.
Više od vesti: Selefizam, vehabizam i hanefijski mezheb
Selefizam je verska struja unutar sunitskog islama koja zagovara povratak praksi i učenjima najranijih generacija muslimana. Obuhvata različite pravce – od onih koji se drže dalje od politike do politički angažovanih i džihadističkih grupa – pa selefizam sam po sebi nije sinonim za nasilni ekstremizam.
Vehabizam je naziv koji se istorijski vezuje za reformistički pokret nastao u 18. veku na Arabijskom poluostrvu, povezan sa učenjem Muhameda ibn Abd al-Vahaba. Termin se danas često koristi šire, pa i neprecizno, za konzervativne selefijske struje.
Hanefijski mezheb, koji Hasani pominje kao tradicionalan na Kosovu, jedna je od četiri glavne pravne škole sunitskog islama i istorijski je dominantan među muslimanima na Balkanu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
