Dok se u Maloj Kaludri kod Zubinog Potoka nastavljaju ekshumacije zbog sumnje da se na toj lokaciji nalazi masovna grobnica, kosovski zvaničnici nastavljaju da od Srbije zahtevaju otvaranje državnih, vojnih i policijskih arhiva, tvrdeći da bi upravo one mogle pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih iz rata na Kosovu.
Ekshumacija u Maloj Kaludri kod Zubinog Potoka, hapšenje dvojice osumnjičenih za ratni zločin i predstavljanje preliminarnog spiska žrtava rata poslednjih dana ponovo su u prvi plan stavili pitanje nestalih osoba i zahteve Prištine da Srbija otvori državne, vojne i policijske arhive. Istovremeno, gotovo svakodnevno usledile su nove izjave kosovskih zvaničnika sa mesta ekshumacije ili iz Prištine, uz poruke da će istraga biti nastavljena, da Srbija mora da otvori arhive i da se rasvetli sudbina svih nestalih. Događaje su iz sata u sat pratili i mediji na albanskom jeziku, koji su sa terena emitovali višesatne specijalne programe i direktna uključenja.
Samo dan nakon početka ekshumacije u Maloj Kaludri, kosovske institucije u Prištini predstavile su prvi preliminarni institucionalni spisak ratnih žrtava. Tom prilikom poručeno je da su dokumentovanje ratnih stradanja i rasvetljavanje sudbine nestalih deo institucionalnog pristupa suočavanju sa ratnim zločinima. Istovremeno su ponovljeni zahtevi da Srbija otvori državne, vojne i policijske arhive, za koje kosovski zvaničnici tvrde da bi mogle doprineti pronalaženju nestalih i rasvetljavanju ratnih zločina.
Radio Slobodna Evropa već danima se bavi ponovo pitanjem – koje bi arhive mogle sadržati informacije o nestalim osobama i zašto im do danas nije omogućen potpuni pristup.
Vojni, policijski i arhivi bezbednosnih službi
Prema sagovornicima RSE, među najvažnijim izvorima informacija nalaze se arhive Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, ali i dokumentacija državnih bezbednosnih službi.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko navodi da vojni i policijski arhivi sadrže ratne izveštaje, podatke o delovanju jedinica i njihovim premeštanjima, koji bi mogli pomoći u rasvetljavanju pojedinih slučajeva nestalih osoba i identifikovanju lokacija mogućih sekundarnih masovnih grobnica.
Ona posebno ukazuje na arhive državnih službi bezbednosti, za koje kaže da sadrže obaveštajne izveštaje o operacijama na Kosovu, uključujući podatke o pritvaranjima i koordinaciji između policijskih i vojnih struktura.
Iako u analizi nije posebno imenovana današnja Bezbednosno-informativna agencija, RSE govori o arhivama državnih bezbednosnih službi, odnosno dokumentaciji službi koje su delovale u vreme rata i njihovim naslednicima.
Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo smatra da bi, osim vojnih i policijskih arhiva, trebalo otvoriti i dokumentaciju drugih institucija koje su učestvovale u transportu i ukopu tela, poput komunalnih preduzeća.
Da li bi otvaranje arhiva rešilo pitanje nestalih?
Sagovornici Radija Slobodna Evropa smatraju da potpuni pristup državnim i vojnim arhivama ne bi automatski doveo do rasvetljavanja sudbine svih osoba koje se i dalje vode kao nestale.
Sonja Biserko ocenjuje da brojna ubistva počinjena na terenu nisu nužno bila praćena službenom dokumentacijom, ali ističe da bi potpuni pristup postojećim arhivama mogao pomoći u rasvetljavanju pojedinih slučajeva i eventualnih lokacija masovnih i sekundarnih grobnica.
Bljakaj, s druge strane, smatra da bi otvaranje svih raspoloživih arhiva i dosijea moglo značajno doprineti identifikaciji nestalih osoba.
RSE podseća da Kosovo posebno insistira na otvaranju arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je 2014. godine, odlukom Ministarstva odbrane Srbije, proglašena tajnom na period od 30 godina. Fond za humanitarno pravo iz Beograda iste godine zatražio je pristup toj dokumentaciji, a godinu dana kasnije pokrenuo i sudski postupak protiv tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića zbog odluke o njenom zatvaranju.
Istovremeno, pitanje dokumentacije bezbednosnih službi ponovo se aktuelizuje i kroz druge slučajeve. Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nije dobilo odgovor na više zahteva da obavi razgovore sa nekadašnjim čelnicima Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem, kao ni sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u okviru istrage ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine.
Prema navodima Tužilaštva, od BIA je u više navrata zatraženo da obavi razgovore sa navedenim licima radi utvrđivanja da li raspolažu saznanjima značajnim za istragu, ali odgovor na te zahteve do sada nije dostavljen. BIA nije odgovorila ni na upit Radija Slobodna Evropa tim povodom.
Podsetimo, pitanje nestalih jedno je od tema dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Dve strane su 2023. godine usvojile Zajedničku deklaraciju o nestalim osobama, obavezujući se na razmenu pouzdanih informacija, uključujući i poverljive podatke, kako bi se rasvetlila sudbina osoba koje se i dalje vode kao nestale. U okviru sprovođenja Deklaracije početkom ove godine održan je i prvi sastanak Zajedničke komisije za nestale osobe, ali bez konkretnih pomaka.
Poslednje dve godine u više navrata, posebno na Kosovu, iskopavani su posmrtni ostaci ljudi za koje se pretpostavlja da su stradali tokom rata, a neki od njih su u međuvremenu i identifikovani. Danas se traga za još oko 1577 ljudi.
Za to vreme, u Prištini je danas, nakon više odlaganja, počelo suđenje u odsustvu protiv 21 optuženog u slučaju Račak. Sud je odlučio da su ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu, pošto, prema obrazloženju Tužilaštva, optuženi nisu bili dostupni kosovskim pravosudnim organima.
Počelo suđenje u odsustvu za 21 optuženog za ratne zločine u Račku
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
