„Ne bi bilo mudro oročavati pregovore Beograda i Prištine, posebno dok ne postoji nešto opipljivo s čim bi taj posao mogao da se završi. Ključna stvar kada govorite o prilagođavanju granica, demarkaciji – nije to tako jednostavno kao da se izvuče linija na karti. Sveobuhvatni sporazum mora mnogo toga da uzme u obzir – prava, bezbednost srpske manjine na Kosovu, srpsko kulturno nasleđe na Kosovu, pitanje imovine, nestalih, ratnih zločina, ima mnogo drugih otvorenih pitanja koja moraju da se reše i da budu uključena u sveobuhvatni sporazum, bilo koji“ – kaže u intervjuu FoNetu ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skat. On smatra i da je, s obzirom na globalnu dinamiku sledeće godine, „ovo fantastična prilika da se učini napredak i da je ne treba propustiti“. Skat je ocenio i da je proteklih meseci došlo do zamaha u dijalogu.
Odgovarajući na pitanje o mogućem „sukobu“ Beograda i Prištine zbog izjave Ramuša Haradinaja o uklanjanju granica između Kosova i Albanije do Nove godine, kaže i da je stanje u regionu „uvek složeno“, a da „moramo da imamo na umu stvaranje stanja pomirenja i stabilnosti za region, posebno za Kosovo i Srbiju“ i da ne treba da „nas jedna ili druga izjava smetne sa glavnog puta“.
On se ne slaže da deluje da je u dijalogu „sve zamrznuto“, te podseća da je dijalog Beograda i Prištine iz prethodne tehničke faze, prešao u novu – „težu fazu“ u kojoj se govori o širem sveobuhvatnom sporazumu.
Ovim pregovorima kosovski lideri kupuju slobodu a srpski lider novi mandat?
„Ne. Imamo dva lidera koja se kreću ka rešenju sporazuma za koji znaju da je važan za njihove narode. Pitanje ratnih zločina, suđenja – naš stav o tome se neće promeniti, bez obzira na sporazum. Unutrašnju politiku Srbije neću da komentarišem sada, ovde,“ odgovorio je Skat.
Na pitanje novinarke zašto su SAD odlučile da je korekcija granica nešto što je u redu, Skat kaže:
„Pre svega, nismo mi to odlučili da je ovako, ili onako. Odlučili smo da damo prostor obema stranama da se dogovore, nismo povukli crvenu liniju i rekli – ovo sme, ovo ne sme. Ono što kažemo je – nama se čini da su ozbiljni lideri, razgovaraju, hoće da reše nešto, otvoreni su. Slušajmo sva rešenja koja oni predlažu i šta veruju da može da se sprovede, da traje i šta će da dovede do stabilnosti u regionu. Šta god da bude rezultat pregovora, ne isključujemo nijednu mogućnost.“
On ističe da nije na SAD to da definiše šta treba da bude u sporazumu.
„To je na stranama koje razgovaraju, trajno rešenje je rešenje koje je neposredno rešeno, dogovoreno između rukovodstva Beograda i Prištine i ne može da se nametne spolja,“ dodaje.
Korekcija granica adut u odnosima SAD i Nemačke?
„Ne slažem se. Mislim da stvari na Balkanu nemaju nikakve veze sa našim bilateralnim odnosima sa Nemačkom. Kancelarka Merkel je vrlo jasna šta misli o korekciji granica. Ja shvatam njenu brigu, SAD razumeju to. Britanija ima slično gledište. Ali, svejedno, vidimo velike mogućnosti da se napreduje sa sporazumom na ovaj način i ne želimo zato da isključimo bilo koju opciju u tom procesu. Nismo u poziciji da kažemo da se zalažemo za ovo ili ono, ali kažemo – dajte Srbiji i Kosovu prostor da nađu ono što treba da bi ispregovarali održivo rešenje. Ne verujem da je rešenje samo u graničnim pomeranjima, mora da bude mnogo sveobuhvatnije da bi se održalo,“ odgovorio je Skat.
Na komentar da, ipak, „bez pečata“ SAD ništa ne može da se dogovori, naročito na prostoru Zapadnog Balkana, Skat ističe da on „govori o međunarodnoj zajednici, a ne o SAD, i da u ovom poslu svi imaju ulogu da podrže obe strane, dok su Sjedinjene Države spremne da pomognu“.
A na pitanje u kojoj meri dve zemlje, u kojoj su poludemokratije, nerazvijene institucije, koje imaju jake lidere koji vladaju metodama koji nisu prihvatljive – mogu da učine korak ka pomirenju, Skat, navodeći primer Izraelaca i Palestinaca i rukovanje lidera dva naroda pred Belom kućom, kaže da je to imalo „ogroman psihološki efekat za oba naroda“:
„Mislim da isto može da se primeni ovde… Ako lideri već postignu sporazum – to će da ima ogroman psihološki efekat i na ljude i na stabilnost u regionu.“
Skat je odgovorio i na pitanje da li je za SAD prihvatljiv sporazum Beograd-Priština koji ne uključuje stolicu u UN za Kosovo.
„Moramo da vidimo šta će da se dogovore prvo. Mi priznajemo nezavisno Kosovo i to da zaslužuje mesto u UN, mislim da narod na Kosovu zaslužuje mesto u UN. Mislim da bi za Kosovo bilo veoma važno da dobije legitimitet i međunarodno priznanje u UN koje zaslužuje,“ kazao je on.
Nismo promenili politiku
Na pitanje da li je ministar spoljnjih poslova Srbije Ivica Dačić u pravu kada kaže da od kada je Ves Mičel na svojoj poziciji, SAD menjaju politiku prema Srbiji, Skat kaže da je odgovor: „I da i ne“.
„Zašto ‘ne’? Zato što je naša politika veoma stabilna, našu politiku smo ovde zasnovali na ideji izgradnje stabilnog zapadnobalkanskog regiona, pomirenju sa prošlošću, rastu i razvoju, kao i integraciji u EU. Tu se ništa nije promenilo“ – dodaje.
Američka administracija je, dalje objašnjava, u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine odlučila prvo da „čuje obe strane, pre nego što donese bilo kakav zaključak“.
Srbija oseća da se „možda pažljivije slušaju i uzimaju u obzir i srpska gledišta“.
„Ako će da bude sporazuma oko Kosova, mislim da taj sporazum mora da bude u interesu i Srbije i Kosova,“ zaključio je.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
