Kosovo do isteka roka nije dostavilo Evropskoj komisiji izveštaj o sprovođenju reformi u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Evropske komisije. Dok Brisel sada treba da proceni napredak država korisnica i odluči o isplatama, Kosovo rizikuje da ostane bez dela sredstava ukoliko reforme ne budu sprovedene u predviđenim rokovima.
Bosna i Hercegovina i Kosovo jedini su korisnici sredstava iz Plana rasta koji do sada nisu formalno izvestili Evropsku komisiju o stepenu sprovođenja reformi, potvrdio je za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier).
Rok za dostavljanje izveštaja bio je 15. jul, što je značilo da su države imale vremena do ponoći da dostave dokumentaciju o realizaciji reformskih koraka.
„Četiri korisnika sredstava do sada su formalno izvestila o sprovođenju reformi (svi osim Bosne i Hercegovine i Kosova). Evropska komisija spremna je da pomogne partnerima sa Zapadnog Balkana da ubrzaju sprovođenje neispunjenih reformi, kako bi ih realizovali u okviru produženog roka“, rekao je Mersije za RSE.
Nakon prijema izveštaja, Evropska komisija će proceniti sprovođenje reformskih koraka i odlučiti o eventualnim isplatama.
„Nakon prijema izveštaja, Komisija će oceniti sprovođenje odgovarajućih reformskih koraka i doneti odluku o isplati odgovarajućih sredstava“, naveo je portparol Evropske komisije.
Funkcionalne institucije kao uslov za evropska sredstva
Problem sa sprovođenjem reformi na Kosovu povezuje se i sa višemesečnom političkom krizom i blokadama institucija.
Evropska unija je početkom jula pozvala Kosovo da ubrza reformski proces i obezbedi potpuno funkcionalne institucije, ocenjujući da su one ključni preduslov za napredak na evropskom putu.
Na sedmom sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Kosova, predstavnici Brisela naglasili su da su reforme ostvarile napredak u pojedinim oblastima, ali da je potrebno ubrzati promene u javnoj upravi, vladavini prava, slobodi izražavanja, zaštiti osnovnih prava i pravima nevećinskih zajednica.
EU je tada posebno istakla da evropska budućnost Kosova zahteva funkcionalne institucije, politički konsenzus i veću međustranačku saradnju.
Kosovo rizikuje gubitak još 100 miliona evra
Na moguće posledice kašnjenja u sprovođenju reformi ranije je upozorio i glavni pregovarač Kosova sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj, navodeći da je hitno uspostavljanje funkcionalnih institucija ključno za korišćenje sredstava iz Plana rasta.
Zuljfaj je početkom jula rekao da je Kosovo zbog kašnjenja već izgubilo više od 40 miliona evra, dok bi do kraja godine moglo da izgubi dodatnih 100 miliona evra ukoliko se reforme ne sprovedu u predviđenim rokovima.
On je naveo da je Kosovo trebalo da do 30. juna završi 13 reformskih koraka, od kojih je realizovalo sedam, dok šest nije sprovedeno, uglavnom zato što zahtevaju usvajanje zakona u Skupštini.
„Imali smo 13 koraka koje je trebalo završiti do 30. juna. Sedam je ispunjeno, a šest nije. Pet od tih šest koraka zahteva usvajanje zakona“, rekao je Zuljfaj.
Prema njegovim rečima, među reformama koje čekaju usvajanje nalaze se i promene u oblasti pravosuđa, uključujući zakonska rešenja povezana sa reformom pravosudnog sistema.
Zuljfaj je naglasio da sredstva iz Plana rasta nisu automatska, već zavise od ispunjavanja konkretnih obaveza koje je Kosovo preuzelo.
„Prema Planu rasta, svakih šest meseci treba da dostavljamo izveštaj Evropskoj uniji o napretku u sprovođenju Reformske agende. Agenda sadrži 111 koraka koje su definisale naše institucije“, rekao je on.
Kako je naveo, Kosovo je 15. jula trebalo da dostavi izveštaj sa dokazima o sprovedenim reformama, nakon čega Evropska komisija ima tri meseca za procenu.
Ukoliko Komisija potvrdi da su reforme sprovedene, sredstva se oslobađaju u skladu sa vrednošću svakog pojedinačnog koraka.
Politička kriza usporila sprovođenje reformi
Zuljfaj je ocenio da su višemesečne političke blokade direktno uticale na mogućnost sprovođenja reformi.
Prema njegovim rečima, kašnjenja nisu dovela do odbacivanja reformskih obaveza, ali su imala finansijske posledice.
„Sve te reforme će biti sprovedene jer su u interesu građana i države, ali je štetno što nisu završene do 30. juna. Mogu biti usvojene u novom sazivu Skupštine, ali ko će snositi odgovornost za dva meseca kašnjenja i gubitak sredstava?“, rekao je Zuljfaj.
On je upozorio da političke razlike ne bi smele da ugroze procese od kojih zavisi korišćenje evropskih fondova i pozvao političke aktere da omoguće usvajanje reformskih zakona.
Prema njegovim rečima, ukoliko do kraja godine ne bude postignut politički dogovor i ne budu sprovedeni naredni reformski koraci, Kosovo bi moglo da izgubi još oko 100 miliona evra.
Kosovo dobilo samo početni deo sredstava
Kosovo je do sada iz Plana rasta Evropske unije dobilo nešto više od 60 miliona evra, što predstavlja predfinansiranje u iznosu od sedam odsto ukupnog iznosa namenjenog ovoj finansijskoj podršci.
Međutim, Kosovo još nije ostvarilo pravo na redovne isplate, koje zavise od toga koliko uspešno bude sprovelo reforme iz svoje Reformske agende.
Plan rasta EU za Zapadni Balkan zasniva se na principu učinka – sredstva nisu automatski dostupna, već su vezana za konkretne reforme i ispunjavanje dogovorenih koraka.
Države korisnice podnose izveštaje o sprovođenju reformi, nakon čega Evropska komisija procenjuje da li su obaveze ispunjene i odlučuje o visini sredstava koja mogu biti isplaćena.
Prema podacima Evropske komisije, države Zapadnog Balkana pokrenule su najveći deo planiranih reformi, ali je do sada u potpunosti završeno 57 odsto predviđenih reformskih koraka.
Razlike među državama regiona su, međutim, velike.
Najviše napretka ostvarile su Crna Gora i Albanija, koje su realizovale oko 80 odsto reformskih obaveza, dok je Severna Makedonija poslednjih meseci ubrzala sprovođenje reformi.
Srbija je, prema procenama Evropske komisije, realizovala oko 35 odsto reformskih koraka, dok Kosovo i Bosna i Hercegovina značajno zaostaju.
EU može preusmeriti sredstva drugim državama regiona
Evropska unija je ranije upozorila da sredstva iz Plana rasta mogu biti preusmerena ukoliko države ne ispune reforme u predviđenim rokovima.
Početkom jula objavljeno je da bi sredstva namenjena Srbiji, Kosovu i Bosni i Hercegovini mogla biti raspodeljena državama koje najbrže napreduju u reformskom procesu, među kojima su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija.
Portparol Evropske komisije potvrdio je da, ukoliko reformski koraci nisu sprovedeni i ukoliko isteknu predviđeni rokovi, odgovarajuća sredstva mogu biti preraspodeljena među drugim korisnicima.
Cilj ovog mehanizma je da finansijska podrška prati stvarni napredak u reformama, odnosno da sredstva budu dostupna državama koje ispunjavaju preuzete obaveze.
Ranije je evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila države regiona da bi zbog kašnjenja u reformama mogle izgubiti deo sredstava iz ovog instrumenta.
Plan rasta vredan milijarde evra
Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja finansijski okvir Evropske unije namenjen ubrzanju reformi i ekonomskom približavanju regiona EU.
Ukupna vrednost instrumenta iznosi šest milijardi evra, kroz kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnih zajmova.
Kosovo bi, ukoliko sprovede predviđene reforme, moglo da dobije ukupno 882,6 miliona evra.
Od tog iznosa, 253,3 miliona evra odnose se na bespovratna sredstva, dok bi 629,3 miliona evra bilo dostupno kroz dugoročne zajmove.
Kosovo se sada nalazi pred procenom Evropske komisije nakon isteka roka za izveštavanje, dok istovremeno još traje proces formiranja novih institucija, od kojih Brisel očekuje da preuzmu odgovornost za nastavak reformskog procesa.
EU preusmerava deo sredstava iz Plana rasta: Srbija, Kosovo i BiH mogu ostati bez novca
EU sa Kosova zatražila ubrzanje reformi i funkcionalne institucije
Zuljfaj o fondovima EU: Kosovo rizikuje da izgubi još 100 miliona evra iz Plana rasta
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
