Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, „etnički očistila Kosovo 1998. godine“, prerasla je iz televizijskog gostovanja u jednu od glavnih političkih tema u regionu. Od početne tišine u delu medijske javosti za koju je izjavu i dala, preko prvih reakcija u kosovskim medijima, lavine osuda političara, javnih ličnosti, institucija i Evropske unije, do odluke Prištine da joj trajno zabrani ulazak na Kosovo i zahteva za njenom smenom iz Srbije i Evropskog parlamenta, slučaj je novu rundu tenzija između Beograda i Prištine. Dok se reakcije i dalje nižu, od izjave se do zaključenja ovog teksta nisu ogradili ni Vlada Srbije ni predsednik Aleksandar Vučić.
Izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, „etnički očistila Kosovo 1998. godine“, za samo nekoliko dana prerasla je u jednu od najvećih političkih polemika u regionu. Od televizijskog gostovanja na Kurir televiziji do zahteva za njenu smenu, osuda iz Brisela, trajne zabrane ulaska na Kosovo i lavine reakcija iz Srbije, sa Kosova i iz regiona, slučaj je otvorio novu rundu političkih tenzija između Beograda i Prištine. oOd izjave se do zaključenja ovog teksta nisu ogradili ni Vlada Srbije ni predsednik Aleksandar Vučić. Ana Brnabić ju je odbranila i ogradila se istovremeno da ju je dala kao „žrtva etničkog čišćenja“, i da ne predstavlja zvaičan stav vlade. Na Kosovu je trajno proglašena za personu non grata iako je sa Kosova.
Od televizijskog studija do naslovnih strana na Kosovu
Sve je počelo u subotu, 11. jula, gostovanjem Snežane Paunović u emisiji „Neispričano“ na televiziji Kurir.
Govoreći o politici Slobodana Miloševića tokom rata na Kosovu, ministarka je izjavila da bi, da je bila na njegovom mestu, „etnički očistila Kosovo 1998. godine“.
Odmah potom pokušala je da objasni šta pod tim podrazumeva.
„Da sam bila na mestu Miloševića 1998. godine, etnički bih očistila Kosovo. I to je najteža kvalifikacija koju sam ikada izgovorila. Ne na način na koji oni žele nas da likvidiraju, već na način da se ne osećaju delom Srbije i da odu u svoju matičnu državu.“
Iako je intervju emitovan tokom vikenda, u Srbiji gotovo da nije izazvao značajnije reakcije.
Preokret je usledio dva dana kasnije.
Kosovo otvara temu
Prvi su izjavu preneli kosovski mediji.
Javni servis RTK vest je objavio pod naslovom „Skandalozna izjava ministarke Srbije o etničkom čišćenju Kosova“, dok je Koha u naslov izdvojila upravo njene reči:
„Da sam bila na mestu Miloševića, etnički bih očistila Kosovo.“
Vrlo brzo temu preuzimaju gotovo svi vodeći mediji na Kosovu, poput snežne grudve pretvara se u lavinu na mrežama i u ostatku javne sfere.
Teljegrafi objavljuje tekst pod naslovom „Skandalozna izjava ministarke Vlade Srbije“, Gazeta Express, Kljan Kosova i drugi portali prenose snimak, dok se isečak iz emisije ubrzano širi društvenim mrežama.
Za razliku od Srbije, gde je izjava u početku ostala gotovo neprimećena, na Kosovu je već tokom istog dana postala jedna od vodećih političkih tema.
Već prvi tekstovi nisu ostali samo na prenošenju izjave.
Mediji su je odmah stavili u širi kontekst rata na Kosovu, podsećajući na događaje iz 1998. i 1999. godine, masovna proterivanja albanskog stanovništva, presude Haškog tribunala protiv srpskih i jugoslovenskih zvaničnika, kao i na odgovornost tadašnjeg režima Slobodana Miloševića, uz sintagmu „genocidna politika“
To je bio tek početak.
Kako su se nizale reakcije političara, institucija i javnih ličnosti, slučaj je iz sata u sat prerastao pojedinačnu izjavu ministarke i postao jedna od dominantnih političkih tema na Kosovu.
Od Hotija do Konjufce: Kosovo slučaj pretvara u institucionalno pitanje
Prvi među kosovskim zvaničnicima reagovao je Andin Hoti, predsedavajući Vladine komisije za nestala lica i sin nestalog albanskog intelektualca Ukšina Hotija.
Poručio je da je Milošević pokušao upravo ono što Snežana Paunović danas, kako je ocenio, javno zagovara, ali da je umesto toga završio pred međunarodnim pravosuđem.
„Kosovo je ostalo slobodno. Milošević je završio kao ratni zločinac“, naveo je Hoti, ocenjujući da svako ko danas govori o etničkom čišćenju pokazuje da Srbija još nije raskrstila sa, kako je rekao, „Miloševićevom genocidnom ideologijom“.
Njegova reakcija bila je uvod u gotovo neprekidan niz novih saopštenja koja su tokom naredna dva dana stizala iz Prištine.
Među njima je bio i poslanik Alijanse za budućnost Kosova Daut Haradinaj, koji je poručio da Kosovo „nikada nije bilo srce Srbije, već njen kraj i kapitulacija“.
„Ovakav miloševićevski jezik samo jača našu nacionalnu svest kao slobodnog naroda spremnog da brani svoju državu od genocidne ideologije koja se, očigledno, prenosi s generacije na generaciju“, naveo je Haradinaj.
Reagovao je i vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Kosova Gljauk Konjufca, ocenivši da je izjava Snežane Paunović „otvoreni poziv na etničko čišćenje Albanaca sa Kosova“.
Poručio je da takva retorika predstavlja veličanje ratnih zločina, ugrožava regionalnu stabilnost i u potpunosti je nespojiva sa evropskim vrednostima.
Konjufca je pozvao Evropsku uniju da ne ostane samo na deklarativnim osudama, već da pokaže da govor kojim se opravdava etničko čišćenje mora imati posledice i po evropski put Srbije. „Ćutanje nije opcija. Ni slabi odgovori“, zaključio je.
Trajna zabrana ulaska
Dok su se reakcije nizale iz sata u sat, Priština je ubrzo prešla sa političkih osuda na konkretnu meru.
Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja saopštio je da je Snežana Paunović proglašena personom non grata, uz trajnu zabranu ulaska, tranzita i boravka na teritoriji Kosova.
Obrazlažući odluku, naveo je da javni pozivi na etničko čišćenje predstavljaju pretnju ustavnom poretku, javnoj bezbednosti i međunacionalnim odnosima na Kosovu.
„Era u kojoj su se planirali i sprovodili projekti etničkog čišćenja je završena“, poručio je Svečlja.
Njegova odluka postala je prvi konkretan institucionalni odgovor Prištine na izjavu srpske ministarke i dodatno podigla političku težinu čitavog slučaja.
Reakcije se šire i van Kosova
Slučaj se ubrzo proširio i van Kosova.
Među prvima reagovao Kamberi: „Da li je etničko čišćenje i dalje politički cilj ove Vlade?“
Jedan od prvih koji je javno reagovao bio je jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, koji je izjavu Snežane Paunović ocenio neprihvatljivom i najavio da će pokrenuti inicijativu za njenu smenu sa ministarske funkcije.
Kako su reakcije nastavile da rastu, Kamberi je u ponedeljak dodatno pooštrio kritike u razgovoru za N1, ocenjujući da ministarkina izjava nanosi ozbiljnu štetu međunarodnom ugledu Srbije, podriva dijalog Beograda i Prištine i, kako je rekao, „seje strah među nacionalnim manjinama, posebno među Albancima“.
„Da li je politika etničkog čišćenja i dalje politički cilj ove vlade?“, upitao je Kamberi, ocenjujući da bi Vlada Srbije morala hitno da se izjasni o ovom slučaju.
On je upozorio da bi izostanak reakcije mogao dodatno narušiti odnose Srbije sa Kosovom i Albanijom, ali i negativno uticati na evropske integracije zemlje.
Reagovala je i predsednica opštine Preševo Ardita Sinani, ocenjujući da izjava Snežane Paunović nije lapsus, već „opasan način razmišljanja koji podseća na najmračnije politike devedesetih“.
Posebno je naglasila da dodatno zabrinjava činjenica što takva poruka dolazi upravo od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu, resor nadležan i za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
„Mi znamo da etničko čišćenje ne počinje samo nasiljem. Ono počinje govorom mržnje, uskraćivanjem prava i institucionalnom diskriminacijom“, poručila je Sinani.
Dodala je da Albanci nisu stranci na svojoj zemlji i da nemaju gde da se „vrate“, jer su, kako je navela, u svom kraju, pozvavši Srbiju da se, ukoliko želi članstvo u Evropskoj uniji, jasno ogradi od veličanja politika koje su dovele do rata, zločina i etničkog čišćenja.
Reakcija Sinani usledila je svega nekoliko dana nakon što je u Preševu bila domaćin predsedniku Albanije Bajramu Begaju i vršiteljki dužnosti ministarke kulture Kosova Sarandi Bogujevci, kada je tokom Sajma knjiga u više navrata ova albanska političarka u Srbiji govorila o povezivanju Albanaca u regionu i konceptu „albanskog sveta“.
Mustafa: Izjava Snežane Paunović nije samo o Kosovu, već i o Preševskoj dolini postavlja pitanje odgovornosti
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa ocenio je da ova izjava, kako navodi, otvara pitanje odnosa prema Albancima u regionu, ali i odgovornosti srpskih zvaničnika koji na nju nisu reagovali.
Mustafa je u reakciji naslovljenoj „Kumulonimbus doline“ naveo da jedna rečenica može otkriti više od političkog programa.
„Ovo nije bila greška. Nije bio lapsus. Bio je to otvoren prozor kroz koji se jasno videlo koliko duga može biti senka prošlosti nad sadašnjošću“, napisao je Mustafa.
On je ponovio delove izjave Paunović, ocenjujući da se ova izjava ne odnosi samo na Kosovo, već i na Preševo, Bujanovac i Medveđu.
„Ona objašnjava zašto nepoverenje ne nastaje iz predrasude, već iz iskustva. Zašto Albanci i dalje sumnjaju kada čuju reč ‘dijalog’, dok za istim državnim stolom postoje glasovi koji etničko čišćenje smatraju zamislivom alternativom“, naveo je Mustafa.
Postavio je pitanje da li je izjava Paunović bila iznenađenje, imajući u vidu njenu raniju političku karijeru.
Mustafa je, kao prethodno i Kamberi, podsetio na slučaj iz 2022. godine kada je Paunović, tada poslanica u Skupštini Srbije, govorila o albanskom poslaniku Šaipu Kamberiju i pozvala na njegovo hapšenje zbog stavova o politici Slobodana Miloševića i položaju Albanaca na jugu Srbije..
Takođe je naveo da je Paunović ranije bila politički angažovana u strukturama Srbije za područje Đakovice i Dečana.
Mustafa je ocenio da su reakcije Evropske unije, kao i predsednika opštine Bujanovac Arbena Pajazitija i predsednika Skupštine opštine Bujanovac Dritona Redžepija, bile „pravedne i neophodne“, ali da, kako tvrdi, ne smeju biti kraj već početak šire političke refleksije.
„U institucionalnim odnosima nije važna samo funkcija koju neko obavlja, već i politički prtljag koji predstavlja“, naveo je.
Posebno je kritikovao, kako je naveo, ćutanje ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije Dema Beriše, kao i vršioca dužnosti direktora Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Nenada Mitrovića.
„Dijalog ne može biti izgrađen na ćutanju povodom izjave koja vraća terminologiju etničkog čišćenja na političku scenu“, naveo je Mustafa.
Prema njegovim rečima, dijalog počinje onda kada postoji spremnost da se kaže da je kolega pogrešio i da takve poruke ne predstavljaju ni instituciju ni društvo.
„Zato je pitanje jednostavno i ne može se izbeći: Da li se Demo Beriša i Nenad Mitrović javno ograđuju od izjave Snežane Paunović? Ako da, neka to jasno kažu. Ako ne, i njihovo ćutanje postaje deo problema“, zaključio je Mustafa.
Analitičari: Izjava pokazuje da Srbija nije raskrstila sa devedesetim
Brisel: „U Evropi nema mesta za zagovaranje etničkog čišćenja“
Stižu reakcije i iz Brisela. Na pitanje kosovske Kohe, portparolka Evropske komisije za spoljnu politiku Anita Hiper poručila je da „u Evropi nema mesta za retoriku, opravdavanje ili zagovaranje etničkog čišćenja“.
Ocenila je da su takve izjave u suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima počiva Evropska unija, ali i sa obavezama koje je Srbija preuzela u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Istovremeno je pozvala političke lidere da se uzdrže od zapaljive retorike i doprinesu stvaranju atmosfere poverenja i stabilnosti u regionu.
Slučaj je ubrzo dobio i odjek u Evropskom parlamentu.
Generalni sekretar Evropske demokratske partije i poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci ocenio je izjavu Snežane Paunović kao „nečuvenu i potpuno neprihvatljivu“, navodeći da otvoreno odobravanje etničkog čišćenja i prisilnog raseljavanja nema mesta u demokratskoj Evropi.
On je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nedvosmisleno osudi izjavu ministarke i obezbedi njenu hitnu smenu, uz ocenu da Srbija ne može uverljivo tvrditi da je posvećena evropskom putu dok članovi njene vlade, kako je naveo, oživljavaju retoriku i ideologiju iz Miloševićeve ere.
Beograd bez jedinstvenog odgovora: Ćutanje vrha države, odbrana iz SPS-a i sve više zahteva za smenu
Dok su se osude nizale iz Prištine, Brisela i evropskih političkih krugova, zvanični Beograd nije ponudio jedinstven odgovor.
Do zaključenja ovog teksta od izjave Snežane Paunović nisu se ogradili ni Vlada Srbije ni predsednik Aleksandar Vučić, uprkos sve većem broju reakcija iz zemlje i inostranstva.
Naprotiv, prvi odgovor iz vrha vlasti stigao je od predsednika Socijalističke partije Srbije i potpredsednika Vlade Ivice Dačića, koji je javno stao u odbranu svoje stranačke koleginice.
Kritike na račun Paunović ocenio je kao „sramne i licemerne“, optuživši njene kritičare za „mržnju sa Kosova“ i „domaću izdaju“, uz tvrdnju da ministarka nije zagovarala etničko čišćenje, već da je govorila o tome da bi se oni koji „ne osećaju Srbiju“ vratili u „svoju matičnu državu Albaniju“.
Posebnu pažnju izazvalo je to što je Dačićeva reakcija objavljena i na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, iako je u tekstu navedeno da govori kao predsednik SPS-a i potpredsednik Vlade.
Od najviših državnih funkcionera potom se oglasila još jedino predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
U pisanoj izjavi za Tanjug navela je da je sa Snežanom Paunović godinama blisko sarađivala i opisala je kao „dobrog čoveka“, istovremeno ističući da je i sama ministarka, kako je navela, bila žrtva etničkog čišćenja nakon rata na Kosovu.
Brnabić je ocenila da izjava „osobe koja je sama žrtva etničkog čišćenja“ ne predstavlja zvaničnu politiku Republike Srbije.
U međuvremenu ni sama Paunović nije odstupila od svojih reči.
Naprotiv, u posebnom saopštenju poručila je da se „ne odriče politike Socijalističke partije Srbije“, ocenjujući da je od njene izjave napravljena propaganda.
„Ne odričem se politike SPS-a. Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu, stranka koja nije molila nikoga ni za šta da bi ostala uspravna i verna svojim idejama.“ Istovremeno, upravo iz vrha SPS-a stigao je i prvi glas koji se razlikovao od zvanične odbrane ministarke.
Iako je predsednik SPS-a Ivica Dačić stao u odbranu ministarke, iz vrha iste stranke čuo se i drugačiji stav. Potpredsednik Glavnog odbora SPS-a Branko Ružić ocenio je da „etničko čišćenje nikada nije bilo politika Socijalističke partije Srbije“, upozorivši da je politički štetno govoriti u prilog takvim idejama i otvarati nove podele u regionu. Zahtevi za smenu, krivičnu odgovornost i osude: Reakcije iz Srbije nastavljaju da rastu
Pokrenuo se i talas reakcija u Srbiji.
Prvi je hitnu smenu Snežane Paunović zatražio Pokret slobodnih građana (PSG), ocenjujući da njeno naknadno objašnjenje potvrđuje da nije reč o nespretno izgovorenoj formulaciji, već o svesnom zagovaranju etničkog progona.
PSG je ocenio da osoba koja opravdava proterivanje ljudi isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti ne može obavljati ministarsku funkciju, pozvavši nadležno tužilaštvo da ispita da li u njenim javnim istupima postoje elementi krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Ubrzo se oglasila i Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, zahtevajući od premijera Đura Macuta da ministarku razreši dužnosti, a od predsednika SPS-a Ivice Dačića da se javno ogradi od njene izjave i isključi je iz stranke.
Kako su reakcije rasle, zahteve za političku i krivičnu odgovornost podržale su i druge opozicione stranke.
Zeleno-levi front upozorio je da izjava Snežane Paunović predstavlja direktnu pretnju bezbednosti Srba koji žive na Kosovu, jer može postati okidač za novu nestabilnost i dodatno pogoršati njihov položaj.
Istovremeno su ocenili da ovakve poruke pokazuju kontinuitet politike koju Srbija vodi još od devedesetih godina i zatražili da Paunović hitno snosi političku i krivičnu odgovornost, uz poruku da Srbija mora jasno pokazati da ne stoji iza politike mržnje i nestabilnosti.
Sličan stav zauzela je i Demokratska stranka, koja je ocenila da izjava ministarke nije bila ni nespretna ni istrgnuta iz konteksta, već svesna politička provokacija.
DS je zatražila da nadležno tužilaštvo ispita njenu eventualnu krivičnu odgovornost zbog javnog zagovaranja etničkog čišćenja i raspirivanja nacionalne mržnje, poručujući da će Paunović za govor mržnje morati da odgovara.
Na društvenim mrežama reagovao je i predsednik Srbija centra (SRCE) Zdravko Ponoš, koji je ironično prokomentarisao:
„Blagodatna za preostale Srbe na Kosovu ova izjava Snežane Paunović. Ministarka je pokazala da je i milostiva i mudra.“
Kamberi: Da li je etničko čišćenje i dalje politika ove Vlade?
Među najoštrijim reakcijama ostao je Šaip Kamberi, koji je zajedno sa opozicionim strankama pokrenuo inicijativu za smenu Snežane Paunović.
U naknadnom razgovoru za N1 ocenio je da ministarkina izjava nanosi ozbiljnu štetu međunarodnom kredibilitetu Srbije, dodatno otežava dijalog Beograda i Prištine i, kako je rekao, „seje strah među nacionalnim manjinama, posebno među Albancima“.
Kamberi je postavio i pitanje zbog čega Vlada Srbije ćuti.
„Da li je to strategija koju pokušava da nametne strateškim partnerima iz Evropske unije? Da li je politika etničkog čišćenja i dalje politički cilj ove vlade?“, upitao je.
On je ocenio da bi Vlada Srbije morala hitno da se izjasni o ovom slučaju, upozorivši da bi izostanak reakcije mogao dodatno narušiti odnose Srbije sa Kosovom i Albanijom, ali i negativno uticati na evropske integracije zemlje.
Studenti: „Govoru koji opravdava etničko čišćenje nema mesta u demokratskoj Srbiji“
Posebnu reakciju uputili su Studenti u blokadi.
U saopštenju koje su objavili ocenjuju da izjava Snežane Paunović nije prihvatljiva ni kao istorijska hipoteza, ni kao politička poruka, ni kao lični stav.
„U demokratskom društvu ne postoji opravdanje za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijsku hipotezu, ni kao političku poruku, ni kao lični stav. Zato je izjava ministarke Snežane Paunović da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, ‘etnički očistila Kosovo 1998. godine’, nedopustiva i potpuno suprotna Ustavu, ljudskim pravima i dostojanstvu svakog čoveka“, navodi se u njihovom saopštenju.
Studenti podsećaju da ministar u Vladi Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na Kosovu, zbog čega, kako ocenjuju, posebno zabrinjava što ovakva poruka dolazi upravo od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
„Ministar u Vladi Republike Srbije predstavlja državu i sve njene građane, uključujući i Albance koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Posebno je zabrinjavajuće što ovakva poruka dolazi od ministarke zadužene za državnu upravu i lokalnu samoupravu, resor koji mora počivati na jednakosti građana, vladavini prava i zaštiti prava svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost.“
U saopštenju navode i da istorijsko iskustvo srpskog naroda nameće posebnu moralnu odgovornost da se bez zadrške odbaci svaka politika ili retorika koja priziva etničko čišćenje.
„Kao narod koji je i sam iskusio progone, etnička čišćenja i stradanja, Srbi imaju posebnu moralnu obavezu da bez rezerve odbace svaki poziv na takvu politiku. Poštovanje žrtava sopstvenog naroda podrazumeva doslednu osudu etničkog čišćenja nad bilo kim, jer patnja nikada ne sme biti opravdanje za novu nepravdu.“
Saopštenje zaključuju porukom da Srbiji nisu potrebni državni funkcioneri koji prizivaju najmračnije stranice prošlosti, već oni koji svojim javnim delovanjem štite dostojanstvo svakog čoveka i ugled države.
„Srbiji su potrebni državni funkcioneri koji svojim rečima štite dostojanstvo svakog čoveka i čuvaju ugled države, a ne oni koji prizivaju najmračnije stranice prošlosti. Govoru koji opravdava etničko čišćenje nema mesta u demokratskoj Srbiji i on mora biti nedvosmisleno osuđen, bez relativizacije i bez dvostrukih standarda“, zaključili su Studenti u blokadi.
Prve javne reakcije Srba sa Kosova: „So na ranu“ i upozorenje na posledice
Počele su da stižu i prve javne reakcije predstavnika Srba sa Kosova.
Među prvima se oglasio Srpski nacionalni forum iz Gračanice, koji je ocenio da je izjava ministarke „glupa i nadasve štetna“ i da predstavlja „so na ranu“ Srbima koji su ostali da žive na Kosovu.
U saopštenju navode da ovakve poruke dodatno otežavaju položaj preostale srpske zajednice i predstavljaju poklon ekstremnim političkim narativima.
„Posle svih šteta koje je ova vlast, čiji je saučesnik i SPS, učinila Srbiji i srpskom narodu, posebno kosovsko-metohijskim Srbima, ovo je, ne po prvi put, ‘so na ranu’ ostatku unesrećenog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, navodi SNF.
Ocenjuju da ministarka svojim rečima, „htela ili ne“, daje novi argument onima koji godinama rade na proterivanju preostalih Srba sa Kosova.
„Ministarka Paunović očigledno nije ni svesna da svojom izjavom radi na podgrevanju albanskih ekstremista da još žešće nastave u proterivanju preostalih Srba“, upozorava Forum.
Sličnu poruku uputio je i bivši lider Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević, koji trenutno ne boravi na Kosovu nakon što je prethodnih meseci, posle više policijskih postupaka, pretresa, privođenja i, kako je tvrdio, kontinuiranih bezbednosnih pritisaka, napustio Kosovo.
Arsenijević navodi da razume činjenicu da je i sama Snežana Paunović, kako kaže, lično iskusila posledice posleratnog etničkog čišćenja, ali upravo zbog toga smatra da su njene reči posebno opasne.
„Ne čude me ovakve izjave ljudi koji su daleko od Kosova i ne snose posledice svojih izgovorenih reči“, naveo je.
Dodao je da Srbi i danas trpe različite oblike pritisaka i da svaka neodgovorna izjava političara iz Beograda ima direktne posledice po ljude koji žive na Kosovu.
Istovremeno je kritikovao i međunarodnu zajednicu zbog, kako smatra, selektivnog reagovanja, podsećajući da je i ranije podnosio krivične prijave protiv kosovskih zvaničnika zbog izjava o „čišćenju Kosova od Srba“, ali da tada nije bilo reakcija međunarodnih institucija.
Uprkos višednevnoj političkoj i medijskoj pažnji koju je slučaj izazvao, najveća stranka kosovskih Srba – Srpska lista – do zaključenja ovog teksta nije se javno oglasila povodom izjave Snežane Paunović niti kasnijih događaja koji su usledili.
Od naslovnih strana do CIA memoranduma: Kako su kosovski mediji razvijali slučaj
Za razliku od Srbije, gde je izjava Snežane Paunović u početku prošla gotovo bez reakcija, na Kosovu je vrlo brzo postala jedna od glavnih političkih tema.
Nakon što su prvi preneli njene reči, kosovski mediji narednih dana nisu se zadržali samo na izveštavanju o izjavi, već su gotovo u realnom vremenu pratili svaki novi razvoj događaja – od reakcija političara i međunarodnih zvaničnika, preko zahteva za smenu ministarke u Srbiji, do odluke Prištine da joj zabrani ulazak na Kosovo.
Javni servis RTK među prvima je izjavu okarakterisao kao „skandaloznu“, dok je Koha gotovo svakodnevno objavljivala nove tekstove, od prvih reakcija, preko odgovora Evropske komisije, do odluke kosovskih institucija i zahteva evropskih zvaničnika za osudu ministarkinih reči.
Telegrafi, Gazeta Express, Kljan Kosova i drugi portali takođe su proširivali priču, objavljujući reakcije političara, analitičara, predstavnika civilnog društva i javnih ličnosti, uz ocene da izjava predstavlja nastavak retorike koja se povezuje sa politikom devedesetih.
Saopštenja političara pratili su i komentari analitičara i javnih ličnosti, uglavnom sa istom porukom: Srbija nije raskrstila sa devedesetim
Novinar Imer Muškoljaj ocenio je da činjenica da tri decenije nakon ratova Srbijom, kako navodi, i dalje upravljaju saradnici Slobodana Miloševića, govori da se suštinski malo toga promenilo.
Izjavu Snežane Paunović nazvao je dokazom da kriminalna ideologija devedesetih i dalje živi kao institucionalni stav Srbije.
„To je dokaz da se Srbija nije promenila i da nastavlja da predstavlja pretnju regionu“, ocenio je Muškoljaj, zaključujući da je „Srbija završila na Kosovu“.
Kako je slučaj dobijao međunarodne razmere, pojedini mediji počeli su da ga smeštaju i u širi istorijski kontekst.
Tako je Teljegrafi objavio opširan tekst o deklasifikovanom memorandumu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) iz januara 1993. godine, u kojem se upozorava da bi politika tadašnjeg režima u Beogradu mogla voditi ka etničkom čišćenju Kosova i destabilizaciji regiona.
U tekstu se podseća da su američke obaveštajne službe još početkom devedesetih procenjivale da bi projekat stvaranja etnički homogene „Velike Srbije“ mogao uključivati i pokušaje etničkog čišćenja Kosova, a objavljivanje tog dokumenta direktno je povezano sa aktuelnom izjavom Snežane Paunović.
Istovremeno, na društvenim mrežama i u komentarima nastavile su da se nižu reakcije kosovskih političara, analitičara i javnih ličnosti, kao i privatnih lica.
Dok su se tokom četiri dana nizale osude iz Srbije, sa Kosova, iz regiona i Brisela, Snežana Paunović ostala je pri svojim izjavama. Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić do zaključenja ovog teksta nisu se od njih javno ogradili, dok je slučaj iz jednog televizijskog gostovanja prerastao u jednu od najozbiljnijih političkih polemika koje su poslednjih meseci istovremeno otvorile pitanje odnosa Beograda i Prištine, evropskog puta Srbije i položaja Srba na Kosovu.
Čitajte opširnije:
Dželjalj Svečlja proglasio Snežanu Paunović personom non grata na Kosovu: „Retorika etničkog čišćenja neprihvatljiva“Ružić o izjavi Paunović: Etničko čišćenje nikada nije bilo politika SPS-a; Goci traži njenu hitnu smenu
Dačić brani Paunović posle izjave o „etničkom čišćenju Kosova“, kritičare nazvao izdajnicima; EU: Za takvu retoriku nema mesta u Evropi
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
