Iako je u poslednjih sedam godina ostvaren vidljiv napredak u procesuiranju ratnih zločina na Kosovu, sudske postupke i dalje prate višegodišnja odlaganja, problemi sa svedocima i dokazima, neprecizne optužnice i izazovi u suđenjima u odsustvu, upozorava OEBS u danas objavljenom izveštaju. Od 48 predmeta koje je organizacija pratila od 2019. do 2025. godine, u 68 odsto optuženi su bili Srbi, a u još 24 odsto Srbi sa Kosova.
OEBS je u sredu objavio opsežan izveštaj zasnovan na sedmogodišnjem praćenju rada Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini, koje je od 2019. godine nadležno za predmete ratnih zločina.
Analizirano je ukupno 48 predmeta protiv 138 optuženih, vođenih između januara 2019. i decembra 2025. godine. Do kraja prošle godine pravosnažno je okončano 17 predmeta, dok su ostali bili u toku ili u prethodnoj fazi postupka.
Šef Misije OEBS-a na Kosovu, ambasador Džerard Mekgark, ocenio je da su upravo način vođenja postupaka i poštovanje procesnih garancija ključni za poverenje javnosti.
„Kredibilitet postupaka u složenim i osetljivim predmetima ne zavisi samo od ishoda, već i od pravičnosti, doslednosti, transparentnosti i pravovremenosti procesa“, poručio je Mekgark, dodajući da je cilj praćenja suđenja da pomogne institucijama u jačanju zaštite prava, poverenja javnosti i dostupnosti pravde za žrtve i svedoke.
Više predmeta i više presuda, ali problemi ostaju
OEBS konstatuje da je nakon formiranja Specijalnog odeljenja 2019. godine došlo do značajnog institucionalnog napretka.
Posebno se navodi da je povećan broj okončanih predmeta, da su sudije, tužioci i branioci u većoj meri primenjivali međunarodne standarde pravičnog suđenja, kao i da postoje primeri dobre sudske prakse u zaštiti procesnih prava učesnika.
U izveštaju se navodi da je od 17 okončanih predmeta u čak 88 odsto onih koji su stigli do glavnog pretresa doneta osuđujuća presuda, dok su oslobađajuće presude izrečene samo dvojici optuženih.
Istovremeno, OEBS upozorava da taj napredak ne znači da su otklonjeni problemi koji utiču na kvalitet i pravičnost postupaka.
„Strukturni i operativni nedostaci i dalje narušavaju efikasnost, doslednost i percipiranu pravičnost sudskih postupaka“, navodi se u izveštaju. Posebno se upozorava da procesna kašnjenja i pravna neizvesnost mogu ugroziti prava optuženih, smisleno učešće žrtava i poverenje javnosti u pravosuđe.
Gotovo svako peto ročište odloženo zbog nedolaska svedoka
Jedan od najozbiljnijih problema koje OEBS identifikuje jeste dugotrajnost postupaka, pri čemu se kao glavni razlog izdvajaju odlaganja ročišta.
Tokom praćenog perioda održano je ukupno 580 ročišta za izvođenje dokaza, od kojih je 104 odloženo, što znači da gotovo svako peto nije održano u planiranom terminu.
Najčešći razlog bio je izostanak svedoka, ali i problemi sa dostavljanjem poziva, logističke poteškoće, kašnjenja u prevođenju dokaza, promene u sastavu sudskih veća i odsustvo pojedinih učesnika u postupku.
OEBS upozorava da ovakva odlaganja nisu samo pitanje efikasnosti rada sudova.
„Kašnjenja mogu ugroziti prava optuženih, smisleno učešće žrtava i poverenje javnosti u pravosudni sistem“, navodi se u izveštaju.
Promene sudskih veća vraćale pojedina suđenja na početak
Poseban problem predstavljale su promene članova sudskih veća.
OEBS navodi da su pojedini predmeti zbog promene sudija morali delimično ili potpuno da se ponove, što je dovodilo do višemesečnih zastoja i dodatnog opterećenja za žrtve, svedoke, odbranu i tužilaštvo.
Organizacija ocenjuje da je kontinuitet sastava sudskog veća posebno važan u složenim predmetima ratnih zločina, gde postupci često traju godinama, a svedočenja predstavljaju ključni dokaz.
Kvalitet optužnica nije uvek bio na zadovoljavajućem nivou
OEBS je značajan deo izveštaja posvetio i kvalitetu optužnica.
Navodi se da su u pojedinim predmetima optužnice bile nedovoljno precizne kada je reč o individualizaciji odgovornosti optuženih.
Drugim rečima, nije uvek bilo jasno opisano koje je konkretne radnje izvršio svaki optuženi, odnosno na koji način se njegova individualna odgovornost razlikuje od odgovornosti drugih optuženih u istom predmetu.
OEBS smatra da je takva preciznost od suštinskog značaja kako bi optuženi mogao da razume optužbe protiv sebe i pripremi adekvatnu odbranu, što predstavlja jedno od osnovnih prava garantovanih međunarodnim standardima pravičnog suđenja.
Istovremeno, u pojedinim predmetima uočeni su problemi u određivanju oblika krivične odgovornosti koji se optuženima stavljaju na teret.
Dokazi i svedoci – jedan od najvećih izazova
Posebno poglavlje izveštaja posvećeno je dokazima.
OEBS konstatuje da se sudovi često suočavaju sa problemima prilikom obezbeđivanja neposrednog svedočenja.
Zbog toga se u pojedinim predmetima pribegavalo čitanju ranije datih izjava svedoka, umesto njihovom neposrednom saslušanju pred sudom.
Iako zakon u određenim situacijama dozvoljava takvu mogućnost, OEBS upozorava da neposredno saslušanje ostaje osnovno pravilo pravičnog suđenja i važna procesna garancija za obe strane u postupku.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se brojni potencijalni svedoci nalaze van Kosova.
Prema nalazima OEBS-a, ograničena regionalna saradnja i dalje otežava njihovo saslušanje, što utiče i na tužilaštvo i na odbranu.
„Ove prepreke direktno utiču na načelo ravnopravnosti strana u postupku i pravo optuženog da ispituje svedoke u skladu sa međunarodnim standardima pravičnog suđenja“, navodi se u izveštaju.
OEBS zbog toga poziva da se pronađu pravni i praktični mehanizmi za unapređenje regionalne saradnje u predmetima ratnih zločina.
Strah svedoka i pitanje zaštite
Organizacija ukazuje da problem nije isključivo pravne prirode.
Praćenje suđenja pokazalo je da pojedini svedoci i dalje izražavaju zabrinutost zbog bezbednosti i mogućih posledica svedočenja.
Iako kosovski zakoni predviđaju mere zaštite svedoka, OEBS ocenjuje da u praksi i dalje postoje izazovi koji utiču na spremnost pojedinih svedoka da se pojave pred sudom.
„Neki svedoci izrazili su nespremnost da svedoče zbog straha od pojačanog nadzora i bezbednosnih pitanja“, navodi OEBS. U pojedinim predmetima sud je zbog toga održavao zatvorena ročišta, ali organizacija ocenjuje da sama činjenica da takvi strahovi opstaju predstavlja ozbiljan izazov za vođenje postupaka.
Suđenja u odsustvu: između potrebe za pravdom i prava na pravično suđenje
Posebno poglavlje izveštaja OEBS posvetio je postupcima koji se vode u odsustvu optuženih, upozoravajući da upravo oni predstavljaju jedno od najsloženijih pravnih pitanja u procesuiranju ratnih zločina na Kosovu.
Od izmene Zakona o krivičnom postupku 2022. godine, kosovsko pravosuđe dobilo je mogućnost da vodi suđenja i protiv osoba koje nisu dostupne pravosudnim organima, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
OEBS, međutim, naglašava da takvi postupci moraju ostati izuzetak i da je njihova zakonitost uslovljena strogim poštovanjem procesnih garancija, posebno kada je reč o dokazivanju da su vlasti preduzele „razumne napore“ kako bi optuženi bio obavešten o postupku.
Upravo tumačenje tog standarda izveštaj navodi kao jedno od pitanja oko kojih i dalje postoji pravna neizvesnost.
Organizacija ukazuje da sudovi moraju pažljivo obrazlagati zbog čega smatraju da su ispunjeni svi uslovi za vođenje postupka bez prisustva optuženog, imajući u vidu da se radi o izuzetku od osnovnog prava svakog okrivljenog da prisustvuje sopstvenom suđenju.
Odbrana bez optuženog
OEBS posebnu pažnju posvećuje i ulozi branilaca postavljenih po službenoj dužnosti u ovim predmetima.
Navodi se da se advokati često nalaze u posebno teškoj procesnoj situaciji, jer zastupaju osobe sa kojima nisu u mogućnosti da uspostave kontakt.
To, upozorava OEBS, može otežati pripremu odbrane, osporavanje dokaza i ostvarivanje prava koja optuženom pripadaju prema međunarodnim standardima pravičnog suđenja.
Istovremeno, organizacija naglašava da i u ovim predmetima sudovi moraju voditi računa da pravo na odbranu bude stvarno i delotvorno, a ne samo formalno ispunjeno.
Prava žrtava ne smeju biti zaboravljena
Pored prava optuženih, OEBS u izveštaju ukazuje i na položaj žrtava.
Navodi da su suđenja za ratne zločine od ključnog značaja za ostvarivanje njihovog prava na istinu, pravdu i reparaciju, ali upozorava da dugotrajni postupci i česta odlaganja dodatno otežavaju njihov položaj.
Posebno se ističe da je neophodno unaprediti psihološku i institucionalnu podršku žrtvama i svedocima tokom čitavog trajanja postupka, kako bi mogli ravnopravno da učestvuju u procesu.
Regionalna saradnja ostaje jedan od najvećih problema
Jedan od zaključaka izveštaja jeste da procesuiranje ratnih zločina i dalje u velikoj meri zavisi od saradnje institucija u regionu.
OEBS ocenjuje da ograničena saradnja otežava pribavljanje dokaza, saslušanje svedoka i izvršavanje pojedinih procesnih radnji, zbog čega poziva na pronalaženje praktičnih i pravnih mehanizama koji bi omogućili efikasniju razmenu informacija i dokaza između nadležnih organa.
Preporuke institucijama
Na kraju izveštaja OEBS iznosi niz preporuka namenjenih sudovima, Specijalnom tužilaštvu i drugim nadležnim institucijama.
Među njima su:
- smanjenje trajanja sudskih postupaka i broja odloženih ročišta;
- unapređenje zaštite i podrške svedocima i žrtvama;
- doslednija primena međunarodnih standarda pravičnog suđenja;
- preciznije i kvalitetnije optužnice sa jasnom individualizacijom odgovornosti;
- unapređenje obelodanjivanja i prevođenja dokaznog materijala;
- jačanje regionalne saradnje u prikupljanju dokaza i saslušanju svedoka;
- jasnija i ujednačenija primena procesnih pravila u suđenjima u odsustvu.
Pravosuđe pod lupom
Zaključujući sedmogodišnje praćenje rada Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini, OEBS ocenjuje da je u procesuiranju ratnih zločina ostvaren vidljiv institucionalni napredak, ali upozorava da će poverenje javnosti zavisiti od toga da li će pravosuđe uspeti da otkloni nedostatke koji i dalje opterećuju ove postupke.
OEBS zaključuje da se kredibilitet suđenja za ratne zločine ne meri brojem optužnica ili osuđujućih presuda, već time da li se postupci vode pravično, dosledno, transparentno i u razumnom roku, uz puno poštovanje prava optuženih, žrtava i svedoka.
EULEX: Dvadeset četiri visokoprofilna slučaja i dalje bez epiloga – sudski procesi se godinama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
