U Kosovskoj Mitrovici je jutros obeleženo 28 godina od otmice radnika kopa „Belaćevac“ kod Obilića. Kod spomenika poznatog kao „Beli Anđeo“ okupile su se porodice nastradalih, prijatelji i predstavnici udruženja, ponovo apelujući na nadležne institucije da ubrzaju procese rasvetljavanja sudbine nestalih.
Poručivši da pravda jeste spora, ali dostižna, predstavnici udruženja istakli su da je ključni zahtev porodica nestalih rudara otvaranje svih lokalnih, vojnih i policijskih arhiva, uključujući i one bivše OVK, jer u njima vide jedini preostali trag ka istini. Veruju u pravdu i čekaju je.
Da je neizvesnost najteži teret sa kojim se porodice suočavaju, posvedočila je i Maja Avramović, čiji je suprug Milorad nestao 19. juna 1999. godine u južnom delu Mitrovice. Avramović, koja više od dve decenije, kako je potvrdila, bezuspešno traga za odgovorima, optužila je međunarodnu zajednicu za saučesništvo u opstrukciji pravde o nestalima, navodeći da odugovlačenje procesa ekshumacije i identifikacije ukazuje na to da se sudbine nestalih „strogo drže u tajnosti“.
Danas se navršava dvadeset i osam godina od otmice srpskih rudara iz fabričkog kruga ugljenokopa „Belaćevac“ Termoelektrane „Obilić“ na Kosovu.
Prva otmica rudara kopa Belaćevac izvršena je 14. maja 1998. godine, a potom su iste godine na današnji dan, 22. juna, kidnapovana još devetorica radnika ovog kopa. Tada su pripadnici „OVK“ u ranim jutarnjim časovima izveli iz autobusa ove radnike i odveli ih u nepoznatom pravcu.
U ranim jutarnjim satima pre 28 godina oteti su Dušan Ađančić, Pera Ađančić, Zoran Ađančić, Mirko Buha, Dragan Vukmirović, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić i Božidar Lempić, podaci su Kancelarije za KiM.
Prethodnih godina Udruženja koja se bave pitanjem nestalih isticala su da je EULEX prekinuo istragu, da su iskopavanja prekinuta, a da počinioci nisu pronađeni. Iz Fonda za humanitarno pravo ranije su isticali da „nema misterije“ da su nekadašnje strukture ‘OVK’ imale podatke o nestalim rudarima kopa Belaćevac.
Mi pravdu čekamo
U Kosovskoj Mitrovici održano je danas komemorativno okupljanje povodom ove godišnjice.
Kod spomenika Beli Anđeo u blizini glavnog ibarskog mosta, okupili su se članovi porodica nestalih, njihovi prijatelji, kao i predstavnici udruženja kidnapovanih i nestalih.
Kod ovog spomenika su položili i cveće, održali i minut ćutanja, a u obraćanjima nakon toga istakli da se pravda za ovaj zločin i dalje čega, ali i da oni veruju da će doći.
„Mi moramo da istrajemo i da budemo uporni i da dočekamo pravdu. Pravde će sigurno biti. Jeste spora, ali biće pravedna“, kazao je najpre predstavnik Udruženja kidnapovanih i nestalih za Sever Kosova, Dragiša Kostić.
Potom se okupljenima obratila i Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM, koja je u Mitrovicu došla kako bi pružila podršku porodicama.
Ispred njih je poručila da se oni i dalje nadaju rasvetljavanju sudbine svojih najmilijih. Današnji dan obeležavaju, poručila je, u nadi da će sledeće godine doći do nekog rešenja. Međutim:
„Mi smo i dan-danas, posle 28 godina, na početku našeg dugog puta. Nažalost, i nas je sada sve manje. Nekada je na ovom skupu bilo mnogo više porodica, ali sada su i mnogi članovi naših porodica preminuli. Nadam se da će uskoro sve institucije i odgovorni konačno krenuti sa radom i da ćemo razrešiti sudbinu svih nestalih, bez obzira na nacionalnost“.
Ključni zahtev porodica i dalje ostaje pristup informacijama koje bi mogle dovesti do konkretnih tragova.
Negovan Mavrić ispred Udruženja za nestala lica iz Orahovca pozvao je na otvaranje svih arhiva koje bi mogle da doprinesu rasvetljavanju sudbine nestalih.
Naglasio je da ovi rudari – nisu nestali da ih niko nije video.
„Njih nema jer ih je neko kidnapovao i za nas pravda kad tad mora da dođe. Molimo sve počinioce, sve one koji znaju da barem kažu gde je njihovo grobno mesto, da barem porodice obradujemo ako ništa drugo onda njihovim kostima, jer danas i te kosti porodicama znače mnogo“.
Koliko boli živeti u neizvesnosti, dodao je Mavrić, znaju ove porodice koje tragaju za najmilijima.
„Zato smo i ovde danas, da pokažemo da je nama stalo da se rasvetli sudbina svih nestalih lica, bez obzira na naciju. Svaka porodica treba da bude srećna barem sa povratkom kostiju. Naravno, ne zavisi to samo od nas, već od mnogih drugih i zato molim sve da se otvore arhive, bez obzira na to da li su lokalne, vojne, policijske, OVK ili bilo koje druge, jer u tim arhivama mi vidimo našu nadu da bismo mogli da rasvetlimo sudbinu naših najmilijih“, naglasio je.
Današnjem komemorativnom skupu kod spomenika prisustvovala je i Maja Avramović, supruga Milorada Avramovića, nestalog u južnom delu Mitrovice 19. juna 1999. godine.
„Nestao je u južnom delu Mitrovice, i do danas mi nemamo nikakve informacije o njemu. Na svačija vrata sam zakucala i pokucala, išla, ali ništa o njemu nisam saznala“, poručila je.
Avramović smatra da međunarodna zajednica ništa nije učinila za kidnapovane, jer i „ona snosi odgovornost za njih“.
Ovog je mišljenja jer tako tumači odugovlačenje celog procesa potrage za nestalima.
„Samo na taj način možemo da protumačimo ovo odugovlačenje potrage za kidnaperima, kao i odugovlačenje ekshumacije i identifikacije leševa. Štiti li neko zločince, one za koje se pouzdano zna da su mučili ljude? Zašto danas, u vreme kada može da se sazna gotovo sve, niko nije hteo da sazna mračnu tajnu tih ljudi? To je sumrak nad pravdom i pravosuđem, što nije u domenu svetske civilizacije. Međunarodna zajednica sigurno zna šta je sa tim ljudima i to se strogo drži u tajnosti“.
Dodala je da pravdu ipak očekuje.
„Pravda je spora, ali saznaće se kad tad“, poručila je Avramović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
