Nezavisna komisija za medije (NKM), regulatorno telo nadležno za licenciranje i nadzor elektronskih medija na Kosovu, ponovo se našla u središtu spora sa novinarskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i stručnjacima za medijske slobode. Njihove najnovije poruke da bi mogle da se ukinu pojedine debatne emisije na kosovskim televizijama trenutno tresu medijsku scenu u Prištini. Kosovski demokratski institut (KDI), Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova, te medijska ekspertkinja Fljutura Kusari optužuju regulator da kažnjava medije zbog izjava gostiju i preuzima ulogu sudova. U pozadini je bio i višegodišnji spor oko nadležnosti i novog zakona o Nezavisnoj komisiji za medije.
Povod za poslednji talas kritika bile su odluke koje je Nezavisna komisija za medije donela na sednici održanoj 10. juna, kada je razmatrala više žalbi na sadržaj političkih i debatnih emisija emitovanih tokom predizborne kampanje.
Tom prilikom NKM je izrekao mere upozorenja za četiri televizije – RTV Dukađini, Kanal 10, Teve1 i Siri Vizion.
Najviše pažnje privukla je odluka koja se odnosi na emisiju „Debata Plus“ RTV Dukađini, nakon žalbe funkcionerke Samoopredeljenja, Artane Rizvanoli, na izjavu predstavnika PDK Urana Ismailjija, izrečenu tokom emisije emitovane 5. juna.
Tokom iste sednice potpredsednica NKM-a, Drita Morina, spomenula je mogućnost da bi, ukoliko se slični prekršaji ponove, moglo da se razmatra i ukidanje emisije „Debata Plus“.
Iako takva odluka nije doneta, upravo je ta izjava izazvala najoštrije reakcije novinarskih udruženja, Saveta štampe i stručnjaka za medijske slobode, koji upozoravaju da regulator izlazi iz okvira svojih zakonskih ovlašćenja i zadire u uređivačku autonomiju medija.
Iako takva odluka nije doneta, sama činjenica da se o toj mogućnosti razgovaralo izazvala je reakcije.
Stari spor koji traje godinama
Nezavisna komisija za medije je još od pokretanja izmena zakonskog okvira za medije pre dve godine bile predmet oštrih kritika dela medijske zajednice.
Posebno burne reakcije izazvao je novi Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojen prošle godine.
Vlada je tvrdila da je cilj modernizacija regulatornog sistema i usklađivanje sa evropskim standardima, dok su novinarska udruženja, medijske organizacije i organizacije civilnog društva upozoravale da pojedine odredbe regulatoru daju prevelika ovlašćenja.
Kritike su se odnosile na proširenje nadležnosti Komisije, način izbora njenih članova, kao i mogućnost strožeg nadzora nad medijskim sadržajima.
Zbog toga je zakon završio pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je u aprilu prošle godine suspendovao njegovu primenu, a potom utvrdio da pojedine odredbe nisu u skladu sa Ustavom Kosova.
Ustavni sud stavio van snage Zakon o nezavisnoj komisiji za medije, AGK pozdravlja
Bio je ovo neposredan razlog za to što je Kosovo u najnovijem indeksu Reportera bez granica, svoju poziciju popravilo za 15 mesta – sa 99. za 2024, na i dalje lošu 84. za 2025.
Kosovo napredovalo na Indeksu slobode medija: skok od 15 mesta, ali upozorenja ostaju
Šta je izazvalo poslednju buru?
Poslednji spor izbio je nakon što je NKM razmatrao žalbe podnete zbog sadržaja više političkih emisija emitovanih tokom predizbornog perioda.
Prema navodima organizacija koje su reagovale, Komisija je u pojedinim slučajevima sankcionisala emitere zbog izjava koje su tokom emisija iznosili političari i drugi gosti.
Kritičari smatraju da je time regulator praktično odgovornost za izjave gostiju prebacio na same medije.
Prema njihovom tumačenju, posao regulatora jeste da proceni da li je medij postupao profesionalno – da li je moderator reagovao kada je bilo potrebno, da li je omogućeno pravo na odgovor i da li je poštovana uređivačka ravnoteža.
Utvrđivanje da li je neka izjava klevetnička, uvredljiva ili štetna za nečiji ugled, smatraju oni, pripada sudovima.
KDI: NKM preuzima ulogu sudova
Kosovski demokratski institut ocenjuje da NKM kažnjava medije zbog izjava trećih lica izrečenih u televizijskim debatama.
„NKM preuzima nadležnosti koje ne pripadaju regulatoru, već sudu. Sankcioniše medije zbog izjava trećih lica izrečenih u televizijskim debatama i automatski ih smatra odgovornim za svaku reč gostiju. Takav pristup je nezakonit i neprihvatljiv u demokratskom društvu“, navodi KDI.
Organizacija se poziva i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, posebno na predmet „Jersild protiv Danske“, u kojem je sud ocenio da kažnjavanje novinara zbog prenošenja izjava drugih osoba može predstavljati ozbiljno ograničenje slobode medija.
„NKM ne može da se ponaša kao da je svaka teška politička izjava automatski prekršaj medija“, upozorava KDI.
Istovremeno su pozvali Komisiju da se vrati svom zakonskom mandatu i da odluke donosi u skladu sa evropskim standardima slobode izražavanja.
Kusari: Prvi put se govori o gašenju jedne emisije
Najviše pažnje privukla je reakcija pravne ekspertkinje Fljuture Kusari, koja je pratila sednicu NKM-a.
Prema njenim navodima, tokom rasprave prvi put je spomenuta mogućnost gašenja jedne informativne emisije.
Reč je o emisiji „Debata Plus“ na RTV Dukađini.
„Po prvi put otkako pratim rad Nezavisne komisije za medije razgovaralo se o zatvaranju jedne informativne emisije. Rečeno je da bi, ukoliko se prekršaji ponove, moglo da se razmatra njeno gašenje“.
Iako naglašava da takva odluka nije doneta, smatra da je sama mogućnost njenog razmatranja alarmantna.
Kusari optužuje Komisiju da pokušava da disciplinuje medije i moderatore koji dopuštaju oštre političke rasprave i kritike vlasti.
Prema njenom mišljenju, NKM je tokom sednice nastupao kao institucija koja odlučuje šta predstavlja uvredu, klevetu ili nepristojan govor, iako je to posao sudova.
„Ako jedan političar u televizijskoj debati drugog nazove pogrdnim imenom, obaveza medija je da drugoj strani omogući odgovor. Tu se završava nadležnost NKM-a. Sve ostalo pripada sudovima“.
AGK: Frontalni napad na slobodu medija
Sličan stav zauzela je i Asocijacija novinara Kosova.
AGK smatra da NKM nema nadležnost da kažnjava medije zbog izjava gostiju u debatnim emisijama i ocenjuje da upozorenja o mogućem zatvaranju emisije predstavljaju frontalni napad na slobodu medija i slobodu izražavanja.
Iz ove organizacije navode da poslednje odluke potvrđuju ranije izražene bojazni da bi regulator mogao postati instrument političkog pritiska na medije.
Savet štampe: Opasan presedan
Savet štampe Kosova osudio je izjavu potpredsednice NKM-a, Drite Morine, ocenjujući da upozorenje o mogućem gašenju emisije nema uporište u Etičkom kodeksu Komisije.
Prema njihovoj oceni, takve poruke predstavljaju direktan pritisak na slobodu izražavanja i dodatno opterećuju medije koji su već izloženi političkim pritiscima i SLAPP tužbama.
Kritike i zbog načina funkcionisanja Komisije
KDI je otvorio i pitanje institucionalnog funkcionisanja NKM-a.
Ova organizacija upozorava da Komisija već duže vreme nema izabranog izvršnog direktora u punom mandatu, već funkcioniše kroz vršioce dužnosti, što, prema njihovoj oceni, utiče na njen kredibilitet i zakonitost rada.
Istovremeno ukazuju da Skupština Kosova još nije funkcionalizovala Odbor za žalbe na odluke NKM-a, zbog čega mediji nemaju efikasan mehanizam za osporavanje odluka regulatora.
Spor koji prevazilazi jednu emisiju
Iako je poslednja polemika pokrenuta zbog konkretnih odluka i pominjanja emisije „Debata Plus“, reakcije KDI-ja, AGK-a, Saveta štampe i Fljuture Kusari ukazuju na to da je u pozadini mnogo širi spor, kao i presedan ukoliko bi zaista i došlo do ukidanja ovih emisija..
U njegovom središtu nalazi se pitanje gde se završava nadležnost medijskog regulatora, a gde počinje prostor koji pripada sudovima i samim medijima.
Politički pritisak na medije
Inače, od dolaska Pokreta Samoopredeljenje na vlast, uočljiv je pritisak na medije koji nisu pod kontrolom vladajuće stranke ili su kritički nastrojeni prema vlasti.
Na taj pritisak u kontinuitetu upozorava Asocijacija novinara Kosova (AGK), kroz konkretne primere političkog etiketiranja, verbalnih napada i kampanja diskreditacije novinara i redakcija, te drugih pokušaja uspostavljanje kontrole i ograničavanja medijskih sloboda.
U svojim reakcijama AGK ukazuje da se ne radi samo o izolovanim incidentima, već o obrascu u kojem se odnos vlasti prema medijima oblikuje kroz javne optužbe i političke kvalifikacije koje novinare guraju u negativan politički i bezbednosni kontekst.
Fljutura Kusari: Mentalitet Kurtija i LVV-a da kazne neistomišljenike – zastrašujuć, ali neuspešan
Kao problem se posebno ističe činjenica da se novinarski rad ne osporava samo profesionalno, već se dovodi u vezu sa političkim lojalnostima i navodnim „spoljnim uticajima“.
Kritike se pre svega odnose na izjave predstavnika Samoopredeljenja, uključujući premijera i poslanike, u kojima se pojedini mediji i novinari demonizuju dovođenjem u vezu sa uticajem iz Srbije, odnosno „neprijateljskim strukturama“ ili navodnim finansiranjem odatle.
Tako je sam Aljbin Kurti ranije ove godine u skupštini pojedine novinare označavao kao navodne saradnike Srbije koji primaju „vreće para“, pošto je prethodno ‘teren pripremljen’ preko, kako je predstavljeno na jednoj od televizija, istraživačkog novinarstva – o navodnom uticaju Milana Radoičića i „vreća novca“.
Takođe, aktuelni gradonačelnik Južne Mitrovice, Faton Peci, je još u oktobru prošle godine, u tadašnjoj izbornoj kampanji za lokalne izbore, prozvao upravo televiziju Dukađini, kao „centar neprijateljskog delovanja protiv Kosova“.
AGK: Optužbe Fatona Pecija na TV Dukađini predstavljaju tešku kampanju zastrašivanja
Mediji se javno označavaju kao akteri koji šire dezinformacije ili rade protiv interesa Kosova, čime se direktno dovodi u pitanje njihov profesionalni kredibilitet u javnosti na Kosovu.
Medijska udruženja i sami novinari upozoravaju na poseban problem prelivanja napada u javni prostor i na društvene mreže, gde se pritisci dalje razvijaju kroz targetiranje, pritiske i uvrede upućene pojedinim novinarima. Posebno se naglašava da ovakav način javnog označavanja novinara dovodi do ugrožavanja njihove bezbednosti, jer se političke optužbe lako pretvaraju u direktne napade i pretnje.
Udruženja upozoravaju i na druge institucionalne i sistemske pritiske: pokušaji uticaja na regulatorna tela i javni servis, sporni procesi oko medijskog zakonodavstva, finansijski pritisci kroz netransparentne modele raspodele sredstava, kao i učestale SLAPP tužbe i otežan pristup javnim dokumentima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
