Paljokaj: I NATO je odgovoran za situaciju na severu, nije adekvatno čuvao granicu i neuspeh je da je toliko velika količina oružja pređe

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran; izdanje od prvog juna)

Piše: Avgustin Paljokaj 

Iako je NATO osudio ranjavanje skoro 100 svojih vojnika na severu Kosova pre tačno tri godine, nije učinio dovoljno da Srbija sarađuje u kažnjavanju počinilaca tih napada. Misija NATO-a na Kosovu ne sme biti žrtva političkih kalkulacija u Briselu, Parizu, Rimu, Budimpešti ili bilo gde drugde. Vojnici NATO-a na terenu ne smeju biti žrtve političkih kalkulacija.

Navršile su se tačno tri godine otkako su tokom nereda na severu Kosova teško povređeni i vojnici NATO-a. Napali su ih srpski ekstremisti, a nekoliko pripadnika misije KFOR-a zadobilo je teške telesne povrede; za jednog se navodi da mu je čak amputirana noga. Nepuna četiri meseca nakon ovog događaja, na severu se dogodio još teži čin, organizovan od strane Srbije i njenih struktura na Kosovu. Reč je o napadu u Banjskoj, koji je čak i bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj, inače poznat po svojim stavovima protiv nezavisnosti Kosova, nazvao terorističkim napadom.

Ova dva napada, koja su u NATO-u ocenjena kao „najveća eskalacija situacije u poslednjih nekoliko godina“, usledila su nakon kontinuiranih blokada puteva na severu Kosova koje su organizovale paralelne strukture, uz nesumnjivu podršku Srbije. Tolerisanje barikada doprinelo je ohrabrivanju ekstremističkih srpskih struktura na severu. Zatim je izostanak adekvatnog političkog odgovora prema Beogradu dodatno povećao tenzije. Brisel, a naročito Evropska unija, glavnu odgovornost za rast tenzija pripisali su Vladi Kosova. Optuživali su je za „jednostrane i nekoordinisane poteze koji su doveli do porasta tenzija“. Kao posledica toga, Kosovo je stavljeno pod sankcije. Sankcije EU bile su veoma oštre i bez presedana u odnosu na bilo koju zemlju regiona.

Iako nije nedostajalo dokaza da su počinioci nasilnih dela imali podršku Srbije i iako su identifikovani, protiv njih nisu preduzete mere. Pred lice pravde izvedeni su samo oni koje je identifikovala i uhapsila Kosovska policija.

U vojnom smislu, NATO je nakon ovih napada povećao svoje prisustvo na Kosovu, posebno angažovanje na severu. Na svako pitanje NATO je odgovarao da je „na Kosovu kako bi obezbedio sigurno okruženje za sve ljude na Kosovu, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“. Takođe je poručivao da će u svakom trenutku imati dovoljan broj pripadnika u misiji KFOR-a kako bi izvršio svoj mandat.

Ne postoji organizacija koja uživa veće poverenje građana Kosova od NATO-a. Kosovari su uvek zahvalni za ulogu NATO-a u oslobađanju Kosova i očuvanju mira nakon rata. Međutim, veliko poverenje u NATO ne bi smelo da bude prepreka za kritiku kada za to postoje razlozi. A za situaciju na severu Kosova odgovornost snosi i NATO. Nije dovoljno obezbeđivao granicu sa Srbijom i nesumnjivo predstavlja neuspeh činjenica da je tolika količina naoružanja prešla preko granice, čak i u vozilima sa oznakama KFOR-a, što pokazuje koliko su počinioci napada u Banjskoj potcenjivali i samu ovu misiju.

Iako su NATO, EU i njihove ključne države članice više puta tražile da Beograd izvede pred pravdu odgovorne za Banjsku i za napad na vojnike KFOR-a, nije bilo stvarnog pritiska na Beograd. Štaviše, NATO je zadržao nivo saradnje sa Srbijom, uključujući i zajedničke vojne vežbe.

S druge strane, Srbija je ignorisala pozive da procesuira počinioce ovih napada. Iz Beograda, osim što sami nisu preduzeli nikakve korake, na određeni način pokušavaju i da opravdaju ove napade.

NATO je često, uključujući i preko generalnog sekretara Marka Rutea, saopštavao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da odgovorni moraju biti izvedeni pred pravdu i da očekuje da se to dogodi. Ne samo da je izostanak insistiranja na odgovornosti štetan za stabilnost na Kosovu i u regionu, već ide na štetu i samim vojnicima zemalja članica NATO-a koji su bili meta napada.

Iako je NATO osudio ranjavanje gotovo 100 svojih vojnika na severu Kosova pre tačno tri godine, nije učinio dovoljno da Srbija sarađuje u kažnjavanju počinilaca tih napada. Misija NATO-a na Kosovu ne sme biti žrtva političkih kalkulacija u Briselu, Parizu, Rimu, Budimpešti ili bilo gde drugde. Vojnici NATO-a na terenu ne smeju biti žrtve političkih kalkulacija.

Nadamo se da je i NATO izvukao pouke iz napada na svoje vojnike pre tri godine i da će obezbediti da se tako nešto više ne ponovi. Sprečavanje sličnih događaja i kažnjavanje odgovornih dodatno bi ojačali ionako veliko poverenje u NATO na Kosovu, njegov kredibilitet uopšte i povećali osećaj sigurnosti među građanima Kosova, koji računaju na zaštitu misije KFOR-a, prisutne na Kosovu već 27 godina.