„Kao što kada je pala nadstrešnica niko nije ćutao na nepravdu, tako danas imamo veliku misiju da ne ćutimo na gašenje prištinskog univerziteta u okviru Republike Srbije, da ne ćutimo na nepravdu tihog iseljavaja ljudi sa Kosova i Metohije“, poručio je student Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Mihailo Arsić juče u Kragujevcu. U pročitanom studentskom proglasu ovog univerziteta, koji su danas Studenti u blokadi takođe preuzeli kao svoj zvaični stav poručeno je: Kosovo je neotuđivi deo Srbije.
Na kragujevačkom Đačkom trgu juče je održana tribina o značaju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ovaj univerzitet poslednjih se par godina u govoru i postupcima kosovske vlasti ističe kao pitanje unutar nametnute integracije srpskog školstva u kosovski obrazovni sistem, odnosno sada već kao otvoren problem – hoće li ostati na Kosovu kao deo srpske obrazovne akademske mreže.
Zakon o strancima koji je počeo da se od ovog proleća primenjuje uz dodatni dogovor Kurti-Sorensen sa jednogodišnjim privremenim dozvolama profesorima i studentima iz centralne Srbije, direktno utiče na rad univerziteta – više puta naglašeno i upozoreno je do sada.
Učesnici tribine juče u Kragujevcu ukazali su na složenu situaciju u kojoj se ova visokoškolska institucija nalazi, navodeći da je na delu proces tihe integracije u kosovski prosvetni sistem.
Kako je istakao docent Filozofskog fakulteta Aleksandar Kostadinović, državni vrh prema tom procesu ima neutralan odnos, te se stiče utisak da se ovakve promene odvijaju bez jasne strategije ili reakcije nadležnih institucija.
„Na delu je tiha integracija prištinskog univerziteta u kosovski prosvetni sistem, a državni vrh ima prilično neutralni odnos. Zapravo, čini se da taj proces ne primećuje“.
Posebno je naglašen problem pribavljanja boravišnih i radnih dozvola za nastavno osoblje, što, prema rečima Kostadinovića, podrazumeva niz procedura koje izlaze izvan okvira zakona i Ustava Srbije.
Nastavnici su, kako je naveo, prepušteni sami sebi, bez jasnih informacija o posledicama odluka koje treba da donesu, dok odgovori nadležnih institucija na pitanja o statusu univerziteta izostaju.
Prema njegovim rečima, institucije poput Vlade Srbije, Ministarstva prosvete i Kancelarije za Kosovo i Metohiju nemaju dostupna dokumenta niti jasne informacije o pravnom statusu univerziteta .
U takvim okolnostima, položaj Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici postaje deo šireg društvenog i političkog pitanja, koje prevazilazi okvir obrazovanja i zadire u pitanja opstanka institucija, identiteta i svakodnevnog života srpskog naroda na Kosovu, takođe je istaknuto na tribini.
Lompar: Univerzitet, kao i Kosovo ključni zavet
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar ocenio je da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ostaje „ključni zavet“ koji zajedno sa zdravstvom treba da bude predmet celovitih napora društva i pojedinaca.
„To je nešto što studentska agenda treba da ima kao bitnu komponentu nečega što pripada njihovom obrazovanju i njihovom pozivu“, poručio je Lompar.
Govoreći o širem značaju Kosova, Lompar je naglasio da kosovska tradicija predstavlja komponentu kulture i kolektivne svesti srpskog naroda. On je ocenio da je naivno očekivati da će ta komponenta nestati političkim procesima, uključujući one započete Briselskim sporazumom, jer je ona duboko ukorenjena u kolektivnom identitetu.
Prema njegovim rečima, isključivanje te komponente značilo bi promenu same prirode naroda, prelazak iz autentičnog u „sintetički“ identitet, što vidi kao negativan i dalekosežan proces.
„Ovde je reč o dalekosežnoj promeni kolektivne svesti, o svojevrsnom eksperimentu uživo koji se ne tiče samo Kosova i Metohije, već i drugih sredina poput Kragujevca, Subotice, Banjaluke i Nikšića“.
On je dodao da je kosovska komponenta simbol „srpskog integralizma“ i nešto što određuje narod bez obzira na promene teritorijalnih okolnosti, te da je neophodno delovati u skladu sa nasleđem i sprečiti pokušaje promene kolektivne svesti.
„Isključivanjem kosovske komponente prisustvujemo promeni osnovnih tačaka kolektivne svesti. Menjamo se kao narod i prelazimo iz autentičnog naroda u sintetički narod, što je negativan postupak.“
Ukazujući na širi politički kontekst, Lompar je ocenio da je u toku proces koji utiče na celokupnu državnu strukturu, dok je situacija sa univerzitetom u Kosovskoj Mitrovici samo jedan od vidova pritiska na akademsku zajednicu.
Prema njegovim rečima, akademska zajednica treba da pokaže solidarnost i izađe iz okvira zatvorenosti, podsećajući na istorijsku ulogu Univerziteta u Beogradu kao simbola borbe za slobodu, demokratiju i nacionalnu emancipaciju.
On je takođe ukazao da je promena položaja Srba na Kosovu povezana sa dugotrajnim političkim procesima koji, kako smatra, slabe društveni otpor i moral.
„Lakše je vladati korupcijom nego silom“, rekao je Lompar, naglašavajući potrebu za promenom takve politike i obnovom nacionalne i društvene odgovornosti.
„Na delu je pokušaj da se Srbija pretvori u koloniju. A u koloniji univerzitet nije neophodan uopšte.“
U tom kontekstu, studentske proteste vidi kao izraz moralne obaveze društva, ističući da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici mora ostati jedan od ključnih zahteva, kako akademske zajednice, tako i šire javnosti.
„Univerzitet, a naročito beogradski, ima dugu tradiciju borbe za slobodu i demokratiju i za nacionalnu ravnopravnost i emancipaciju srpskog naroda.“
Studentski proglas: Neotuđivi deo Srbije
Na tribini je predstavljen i studentski proglas koji naglašava da su „Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije“, ali i istorijski i moralni imperativ.
Studenti su ukazali da pitanje Kosova prevazilazi politički okvir i zadire u identitetska i kulturna pitanja.
U proglasu se ističe da „Kosovo i Metohija nisu samo prostor, oni su komponenta srpskog nacionalnog identiteta“, te da bez njih „kulturni i istorijski kod gubi svoje izvorište i smisao“, čime se dodatno naglašava značaj očuvanja institucionalnog i društvenog prisustva.
Govoreći o mogućim rešenjima, studenti navode da se pitanje Kosova „ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice“, uz ocenu da je neophodna saradnja sa međunarodnim akterima kako bi se obezbedio „mir, bezbednost i puna zaštita prava za narod koji živi na ovoj teritoriji“.
U proglasu se takođe ističe da se ovo pitanje „tiče svakog građanina“, kao i da svaki pojedinac ima odgovornost u očuvanju „duhovne i kulturne baštine, koja prevazilazi granice administrativnih dokumenata“.
Kosovo van fokusa javnosti u Srbiji?
Tribina je, kako su organizatori naveli, imala za cilj da približi ovu temu građanima Srbije, uz ocenu jednog od studenata da ona do sada nije bila dovoljno obrađena u javnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
