Specijalni izaslanik američkog Ministarstva energetike za energetsku integraciju, Džošua Volc (Joshua Volz), poručio je da Sjedinjene Američke Države intenziviraju angažman na Zapadnom Balkanu sa ciljem jačanja energetske sigurnosti i smanjenja zavisnosti regiona od ruskih energenata, naglašavajući da je „energetska sigurnost – nacionalna sigurnost“.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Volc je istakao da Vašington nastoji da kroz infrastrukturne projekte i širenje energetskih koridora ponudi alternativu ruskim izvorima, koje je opisao kao sredstvo političkog pritiska.
„Rusija je kontinuirano bila spremna koristiti energiju kao oružje i sredstvo političkog pritiska. Ne želimo da naši partneri i saveznici nastave trpeti zbog nedostatka energetskih opcija koje stvara velika zavisnost od Moskve“, rekao je Volc, dodajući da SAD nude svoje resurse kako bi „zamenili ruske molekule“.
Energetika kao temelj stabilnosti i investicija
Prema njegovim rečima, energetska politika SAD-a u regionu nije samo ekonomsko, već i strateško pitanje.
„Ako nemate energetsku sigurnost, nemate nikakvu sigurnost, jer energija dotiče i podržava sve. Ona je temelj ekonomskog rasta, stvaranja radnih mesta i izgradnje budžeta koji mogu finansirati odbranu i sigurnost granica“, naglasio je Volc.
On očekuje da će zemlje koje budu sarađivale sa SAD-om u energetskom sektoru u narednih pet do deset godina, kako on predstavlja, privući značajno više stranih direktnih investicija, zahvaljujući pouzdanosti američkih isporuka i stabilnosti energetskog lanca.
Fokus na smanjenje zavisnosti od Rusije
Volc je podsetio na „visoku cenu“ koju je Evropa platila zbog oslanjanja na ruske energente, navodeći da je cilj SAD-a i Evropske unije eliminacija ruske energije iz evropskog sistema do 2027. godine.
U tom kontekstu, SAD rade na razvoju novih pravaca snabdevanja, uključujući LNG terminale i regionalne gasne interkonekcije, kako bi se obezbedili „sigurni, pouzdani i pristupačni“ izvori energije za zemlje Zapadnog Balkana.
Kosovo: veliki potencijal, ali zastarela infrastruktura
Govoreći o Kosovu, Volc ga je opisao kao „veoma važnog partnera i saveznika“, ali i kao zemlju čiji energetski sistem „hitno treba modernizaciju“.
„Energetski sistem na Kosovu hitno treba modernizaciju i predstavlja veliku priliku za američku industriju i tehnologiju da uđu, modernizuju ga, povećaju njegovu proizvodnju i efikasnost te na taj način pomognu podsticanju ekonomskog rasta na Kosovu“, rekao je.
Kosovo trenutno nema razvijenu gasnu infrastrukturu, ali je, prema njegovim rečima, uključeno u šire regionalne planove koji podrazumevaju povezivanje sa novim energetskim koridorima.
„To je deo širih razgovora koji se vode i koje olakšava povećanje snabdevanja američkim energetskim resursima kroz različite koridore u Evropi. To uključuje Vertikalni koridor, koji ima ulazne tačke u Grčkoj, kao i nekoliko plutajućih terminala za prirodni gas, uključujući onaj na ostrvu Krku u Hrvatskoj i nova interkonekcija između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. To predstavlja veliki korak napred u stvaranju pravaca i arterija koje će omogućiti da američki prirodni gas stigne do zemalja poput Kosova“.
Investicije uslovljene reformama
Iako Kosovo vidi kao „tržište spremno za investicije“, Volc naglašava da je za privlačenje većih ulaganja potrebno unaprediti poslovno okruženje i regulatorni okvir.
„Ako i kada se tržišni uslovi promene i poslovno okruženje postane privlačnije za američke energetske investicije, Ministarstvo energetike će biti spremno pomoći u olakšavanju saradnje između američke industrije i industrijskih partnera na Kosovu“, rekao je.
Dodaje i da su američke kompanije već prisutne u regionu i zainteresovane za nova ulaganja, ali da su „politike i regulative koje olakšavaju taj proces ključne“ za povećanje investicija i transformaciju energetskih sistema.
Balans između sigurnosti i zelene tranzicije
Na pitanje o odnosu energetskih projekata i ciljeva zelene tranzicije, Volc ističe da je prioritet obezbediti stabilno snabdevanje energijom pre prelaska na dugoročne klimatske politike.
„Mislim da se kod tih zabrinutosti moraju uzeti u obzir osnovni principi. A glavni princip je da prvo morate osigurati energiju pre nego što počnete donositi odluke o energiji“, poručio je, upozoravajući da su pojedine dosadašnje politike u Evropi dovele do industrijske kontrakcije i ekonomskog pada.
Istovremeno, naglašava da SAD sarađuju sa Evropskom unijom kako bi se osiguralo usklađivanje tržišnih pravila i razvoj održivih energetskih rešenja.
„Zato nudimo američke energetske resurse kako bismo zamenili ruske molekule. To je jedan od najvažnijih elemenata strateškog usklađivanja između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Oboje žele eliminaciju ruske energije iz evropskog energetskog sistema do kraja 2027. godine. To je veoma ambiciozan cilj i zahteva mnogo rada.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
