Hiljade ljudi širom sveta danas obeležavaju Prvi maj – Međunarodni praznik rada, skrećući pažnju na borbu za veće plate, bolje radne uslove i smanjenje socijalnih nejednakosti. Poseban fokus okupljanja u 2026. godini je na rastu troškova života, uzrokovanom globalnom krizom i sukobima na Bliskom istoku.
Prvi maj je javni praznik u brojnim zemljama, a obeležava se u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme..
Za danas planirani su protesti i demonstracije u glavnim gradovima širom Evrope, Azije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući Pariz, Rim, Seul, Džakartu, Istanbul i Manilu.
Evropska konfederacija sindikata, koja okuplja 93 organizacije u 41 zemlji, pozvala je radnike da iskažu protivljenje politikama koje ugrožavaju radna mesta i standard života. U SAD, aktivisti protestuju protiv politika administracije Donalda Trampa, tražeći uvođenje poreza za bogate i ublažavanje mera protiv imigracije.
Na Filipinima, u Manili, sindikati očekuju velike mase radnika, zahtevajući povećanje plata i ekonomske olakšice zbog rasta cena goriva. U Indoneziji i Pakistanu sindikati upozoravaju na pogoršanje ekonomskih uslova, dok inflacija u Pakistanu, prema procenama vlade, iznosi oko 16 odsto.
U Evropi, francuski sindikati su pozvali na demonstracije pod sloganom „Hleb, mir i sloboda“, dok Italija pokušava da podsticajima stabilizuje tržište rada, posebno za mlade i žene u nepovoljnom položaju. U Portugalu pregovori između vlade i sindikata oko promena u radnom zakonodavstvu još nisu završeni, dok sindikati upozoravaju da predložene izmene mogu oslabiti prava radnika.
Međunarodni praznik rada tradicionalno se koristi za okupljanje i skretanje pažnje na plate, penzije, socijalna prava i šira politička pitanja koja utiču na svakodnevni život zaposlenih širom sveta.
Uranak i protesti
U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste. U Srbiji je 1. maj državni praznik, odnosno neradni dan.
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” i Radnička partija danas su položili venac na spomenik Dimitriju Tucoviću i najavili dalja politička delovanja. U isto vreme, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) organizovala je skup u Knez Mihailovoj ulici.
Skup Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) počeće na Trgu Nikole Pašića u 12 časova, uz obraćanje rukovodstva i čitanje Prvomajskog proglasa, posle čega će krenuti u protestnu šetnja do Trga Slavije.
Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ najavili su skup u 12:15 na Trgu Slavija, gde će takođe biti pročitan Prvomajski proglas.
Stanje radnika i problemi na tržištu rada
Ranka Savić, predsednica ASNS, ukazala je na današnji dan da prodavnice ne bi morale da rade 1. maja, niti nedeljom, i da u Srbiji dominira praksa gde su radnici podređeni profitu, dok se Zakon o radu selektivno primenjuje.
Ona navodi da izražavanje drugačijeg mišljenja i učešće na protestima van radnog vremena može dovesti do otkaza, premestanja na lošije mesto ili sankcija, dok zapošljavanje i napredovanje zavise od pristupanja vladajućoj partiji.
Savić je ukazala i na talas otpuštanja radnika na jugu Srbije. Zvanični podaci govore o oko 5.000 otpuštenih, dok prema njenim procenama brojka dostiže 10.000, uključujući kompanije „Drekslmajer“ iz Niša i „Leoni“.
Manjak radne snage
Izveštaj Fondacije Centar za demokratiju iz 2025. pokazuje da tržište rada u Srbiji karakterišu stabilizacija zaposlenosti, strukturne promene, nepovoljna struktura nezaposlenosti i ograničen rast realnih plata. Poseban problem je manjak radne snage zbog odlaska radnika u EU i svet, naročito u trgovini, proizvodnji, uslužnim delatnostima i zanatima, a deficitarni su zidari, mehaničari, autolimari, frizeri i pekari.
U Srbiji trenutno radi više od 100.000 stranih radnika, koji su često izloženi eksploataciji – neisplata plata, rad bez ugovora, prekovremeni rad bez naknade i neadekvatni smeštaj. ASNS je usvojio Deklaraciju o pravima stranih radnika i poslao je Vladi Srbije, naglašavajući potrebu za izjednačavanjem prava stranih i domaćih radnika.
Inicijativa A11 ističe da radnici u Srbiji i dalje rade u nezavidnim uslovima, često u strahu za svoja prava. Problemi se beleže u javnim preduzećima i fabrikama, dok inspekcije ne funkcionišu dovoljno efikasno. Nedavno su zabeleženi smrtni slučajevi i povrede radnika u fabrikama i na gradilištima, a neki zaposleni koji su protestovali protiv nepoštovanja prava bili su deportovani.
Protesti u Prištini
U Prištini su danas sindikati i civilne organizacije obeležili Međunarodni praznik rada protestima, u kontekstu nove institucionalne krize, nakon raspuštanja Skupštine i najavljenih novih izbora, trećih u nešto više od godinu dana.
Federacija sindikata radnika privatnog sektora održala je skup na glavnom trgu, a okupljeni su nosili transparente sa porukama o krizama i položaju radnika, uključujući i opomenu na devet smrtnih slučajeva radnika na radnom mestu samo u ovoj godini.
Poruke na transparentima uključivale su: „Ne gazite nas, dovoljno smo čekali“, „97 radnika je umrlo za pet godina na poslu“ i „Umorni smo, čiji ste vi parlament-vlada?“
Paralelno je Kolektiv za feminističku misao i akciju organizovao protest blokiranjem Katedralne ulice. Oni su ocenili da radnička klasa radi za „izgradnju države“ koja, prema njihovom mišljenju, ne pripada radnicima već kapitalistima u javnom i privatnom sektoru.
U saopštenju Kolektiva, kako prenose mediji, navodi se da radnici danas rade pod teškim uslovima, često obavljajući više poslova bez socijalnog osiguranja i po nepristupačnim cenama, dok institucije i privatni kapitalistički sektor zanemaruju njihove potrebe.
Posebno su istaknuti problemi domaćica, penzionera, radnika u privatnom sektoru, osoba rasnih i etničkih manjina, žena, kvir osoba i osoba sa invaliditetom, koje se suočavaju sa eksploatacijom, zloupotrebom i neadekvatnim položajem na tržištu rada.
Kolektiv je ukazao da se sve ovo dešava zahvaljujući partnerstvu javnih institucija i kapitala, koji prema njima sarađuju na ugnjetavanju radnika i urušavanju njihovih prava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
