Na Kosovu se danas obeležava Dan nestalih osoba uz godišnjicu zločina počinjenog u selu Meja u blizini Đakovice 1999. Obeležavanju su prisustvovali najviši prištinski zvaničnici, sa skoro pa usklađenom porukom, da Srbija preuzme odgovrnost i da prekine da krije istinu istovremeno pozivajući međunarodnu zajednicu da „izvrši pritisak“ na Srbiju.
Vlasti u Srbiji znaju istinu
Kosovski premijer Aljbin Kurti, nakon jutrošnjeg obilaska Severne Mitrovice i otvaranja Kancelarije ministarstva poljoprivrede u istoj, našao se i pred Spomenikom nestalih osoba, koji se nalazi nedaleko od Kosovske skupštine.
Kako prenosi prištinski medij Koha, nakon polaganja cveća i odavanja počasti, Kurti je zatražio veći međunarodni angažman u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba, navodeći da se i više od dve decenije nakon sukoba 1.565 osoba i dalje vodi kao nestalo.
Kurti je, potom, pozvao još međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na zvanični Beograd, uz tvrdnju da vlasti u Srbiji „snose odgovornost i znaju istinu“ o nestalima.
Kao i da rasvetljavanje sudbine nestalih „leže na Srbiji“.
Govoreći o masovnim grobnicama, Kurti je kazao da postoji još 11 neotkrivenih lokacija, pored pet koje su već pronađene, te da Srbija ne pruža informacije o njima, iako je, prema njegovim rečima, sama saopštila da ih ukupno ima 16. Ukazao je i da je u Batajnici ekshumirano 744 tela, dok je, kako je naveo, do sada oko 1.000 Albanaca pronađeno u masovnim grobnicama u Srbiji, kazao je Kurti, a preneo ovaj medij.
Najveći masakr tokom poslednjeg rata na Kosovu
Cveće je položila i vršiteljka dužnosti kosovskog predsednika, Aljbuljena Hadžiju.
Ona je navela da se pre 27 godina u Meji i Korenici kod Đakovice dogodio „najveći masakr tokom poslednjeg rata na Kosovu“, ističući da je ubijeno 376 nenaoružanih albanskih civila.
Dodala je da su tela žrtava, kako je navela, premeštana i ponovo sahranjivana sa ciljem prikrivanja i uništavanja dokaza o zločinu, pri čemu je deo njih transportovan u Srbiju.
„Srbija i dalje počiva na masovnim grobnicama“
Obeležavanju Dana nestalih na Kosovu prisustvovala je i bivša kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Ona je poručila da 27. april ostaje „otvorena rana za Kosovo“, ističući da porodice nestalih i dalje čekaju, kako navodi, neke na grob, a neke na odgovor i to: „sve u neizvesnosti“.
Potom je pozvala Srbiju da „otvori arhive“ i „odgovara za zločine“.
„Zadržavanje nasilno nestalih i skrivanje masovnih grobnica je ponovljeni zločin Srbije.
Budućnost se gradi samo na istini. Pravi mir se gradi samo kada postoji pravda.
Jedina istina je da Srbija i dalje počiva na masovnim grobnicama“, kazala je ona.
Osmani je takođe položila cveće na Spomenik stradalima.
„Zahvaljujući herojskoj borbi OVK i pomoći NATO-a predvođenog Amerikom, danas živimo slobodno u svojoj državi“, poručio je danas lider AAK, Ramuš Haradinaj.
Potom je poručio je da se „ratne rane ne zatvaraju bez rasvetljavanja njihove sudbine“.
Haradinaj je ujedno podsetio na stradale i svoje, kako kaže, saborce:
„Danas, kada Kosovo obeležava Dan nestalih, odali smo počast mučenicima masakra u Meji, kao i palim borcima i mučenicima iz Skivjana i palim borcima iz Prelepa. Na godišnjicu pogibije mojih saboraca, Edmonda Dabićaja, Sadrija Latifaja i Hadži Tolaja, danas odajemo počast doprinosu sela Prelep u Oslobodilačkom ratu, borcima i mučenicima koji su dali život za slobodu.“
Dodao je da Kosovo danas živi slobodno zahvaljujući „herojskoj borbi OVK i pomoći NATO-a predvođenog Amerikom“.
Cveće je položio i lider LDK, Ljumir Abdidžiku.
„Pre 27 godina, 376 albanskih civila, među njima i dece, nasilno je odvojeno od svojih porodica i ubijeno od strane srpskih policijskih i vojnih snaga. Zločin je potom prikriven, a tela su prebačena 280 kilometara dalje, u Batajnicu, i zakopana u masovne grobnice.“ poručio je on.
O zločinu u Meji
Zločin koji se desio 27. aprila u selu Meja u kosovskoj javnosti se pamti kao „najmasovnije pogubljenje i najveći masakr u ratu na Kosovu tokom 1998-1999″.
Prema dostupnim dokumentima, koje je sakupio Fond za humanitarno pravo, ubijeno je 376 ljudi.
Srpske snage su tada opkolile Lošu Reku (Rekën e Keqe) i dolinu Caragoja (Ligun e Carragojëj) u okolini Đakovice, a stradali su muškarci u grupama od 15 do 60 godina iz 15 sela u okrugu Đakovice, kao odmazda za prethodno ubistvo grupe srpskih policajaca, navode iz FHP.
Prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u slučajevima protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, napadi na sela bili su deo vojne operacije zvane Reka, u kojoj su pripadnici Vojske Jugoslavije, srpske policije i paravojne jedinice ubile najmanje 377 civila, od kojih je 36 bilo mlađe od 18 godina. Hiljade je proterano u Albaniju.
BIRN je pre par godina u detaljnom tekstu na osnovu svedočenja u Haškom tribunalu pisao da su neki od ključnih svedoka koji su otkrili detalje o ovom slučaju upravo bili insajderi iz srpske, odnosno jugoslovenske vojske i policije. Iz BIRN-a su naveli da su, analizirajući dokaze iz Haga, otkrili da je oko 30 ljudi umešano u ovaj slučaj. Takođe, istakli su da je nekoliko osumnjičenih bilo pod istragom, ali da niko nije bio procesuiran.
Prošle godine počelo suđenje za Meju
Inače, u Osnovnom sudu u Prištini 16. juna prošle godine počelo je suđenje u odsustvu za slučaj Meja.
Među optuženima su tadašnji načelnik u Prištinskom korpusu Momir Stojanović, koji je bio i direktor vojno-bezbednosne agencije Srbije, ali Franko Simatović „Frenki“, komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), Sreten Čamović, bivši šef bezbednosti, Veroljub Živković, bivši šef Štaba Prištinskog korpusa, Ilija Todorov, bivši komandant 63. padobranske brigade, i Dragan Živanović, bivši komandant 52. raketne artiljerijske brigade.
Optužnica je podignuta u decembru 2023. godine, a dopunjena u aprilu prošle godine.
Oko 1600 nestalih i dalje
I 26 godina nakon rata još uvek se traga za oko 1600 ljudi nestalih tokom sukoba na Kosovu. Potraga za nestalim donekle je intenzivirana poslednjih par godina insistiranjem na radu Zajedničke komisije za nestala lica. Samo ove godine, prema izvorima kosovskih medija, posmrtni ostaci 10 osoba ponovo su pohranjeni i to sa albanske strane.
Gotovo tri godine od Deklaracije
Krajem januara, održan je i prvi sastanak na temu Zajedničke komisije, i to gotovo tri godine od postignute Deklaracije 2023. godine. Kako je saopštila EU tada, pregovarači su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usvojili su tada u maju Deklaraciju o nestalima, a godinu dana kasnije ona je obavezala Beograd i Prištinu da sarađuju na lociranju i identifikaciji stotina ljudi koji se još uvek vode kao nestali.
U decembru 2024. glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su formiranje komisije za sprovođenje ove Deklaracije. Međutim, sve do danas je jedina najava o sastanku radne grupe bila ona za 26. jun u Ženevi, ali bez informacija da li je do njega i došlo.
U međuvremenu, predsednik Vladine komisije za nestala lica u Prištini, Andin Hoti, krajem decembra prošle godine saopštio je da je Srbija je odbila učešće na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija – u januaru, junu i septembru ove godine.
Još 2002. potpisana su tri važna protokola: O prekograničnoj repatrijaciji identifikovanih posmrtnih ostataka, o razmeni forenzičkih eksperata i ekspertiza i o zajedničkim verifikacionom timovima za skrivene zatvore.
Deset godina kasnije, 2012. u Briselu je dogovoreno da se pitanje nestalih uvrsti među prioritetne teme dijaloga.
Susreti na visokom nivou nisu održavani od 2023. godine. Posrednik EU Peter Sorensen, specijalni izaslanik za dijalog, nadgleda proces od prošle godine i njegov mandat je nedavno produžen za najmanje dve godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
