Na današnji dan pre 13 godina, 19. aprila 2013. godine, potpisan je Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznat kao Briselski sporazum. Više od decenije kasnije, a nakon što je u međuvremenu postignut i Evropski sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, ključne odredbe prvog sporazuma i dalje nisu sprovedene. U pitanju su tačke koje tiču tzv. Zajednice opština sa srpskom većinom. U novom sporazumu, poznatom i kao Ohridski, spominje se samo „samoupravljanje“. Dok i ovaj model izostaje, desetine aktivnih službi Republike Srbije zatvorene su na Kosovu, a sada se težište prebacilo i na zdravstvo i školstvo. Prve škole i ambulante sa kojih su skinute table Srbije su Banje i Suvo Grlo u srbičkoj opštini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za Kosovo Online iznosi niz tvrdnji o neispunjenim obavezama, pritiscima i odnosima u regionu — uz istovremene poruke da „dijaloga nema“, ali da je on „nužan“.
„Šest od deset tačaka nije ispunjeno“: Vučić o Briselskom sporazumu kao „13 godina laži“
„Briselski sporazum smo mi ispunjavali u dobroj veri, a lagali su nas i slagali sve. I Albanci sa Kosova i Metohije i njihova rukovodstva i još više treći potpisnik, Evropska unija“, kaže.
„Mene je sramota da kažem da šest od deset tačaka Briselskog osnovnog sporazuma, koje su prihvaćene i potpisane – nije ispunjeno, a svaka se tiče formiranja Zajednice srpskih opština. Ali, ne treba mene da bude sramota, već one koji to nisu ispunili, a koji su to garantovali, a to je Evropska unija. Trinaest godina laži.“
ZSO-a „neće biti“: „Prave nešto drugo u kosovskom sistemu“
„Otkriću vam ja. Neće oni to da osnuju. Radiće nešto drugo. Sada će da nađu neke koji su nam poluprijatelji da me pozivaju na zajedničke sastanke i kažu – ‘ajde da rešimo to, da to ne bude ZSO, ali da bude nešto slično, i da bude ponovo u kosovskom sistemu itd. To im je sledeća ideja.“
„Cilj je da Srbija prizna Kosovo“
„I uvek je postojala samo jedna želja – kako i na koji način Srbe uterati u to da prihvate nezavisnost Kosova“, navodi predsednik Srbije.
„Da budem potpuno precizan, sve su igre i igrice. Samo je cilj da Srbija, iako će oni reći ne i ‘de jure’, a na kraju bi došlo i do toga – prizna ‘de fakto’ nezavisnost Kosova.“
Banjska kao „povod za pritisak“
Govoreći o Banjskoj i Milanu Radoičiću, dok se hapse nova lica u vezi sa ovim napadom, a tužilaštvo u Prištini zahteva doživotni zatvor za trojicu već uhapšenih, kojima se suđenje bliži kraju, kaže:
„Milan Radoičić je preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo u Banjskoj, ali niko od njih ne želi da govori o tome kako su Srbi dovedeni u takvu situaciju i zašto se sve to dogodilo. Njih zanima samo kako da iskoriste taj slučaj kao dodatni pritisak na Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji.“
„Sve im je to samo povod da ubrzaju procese protiv Srba i da dodatno pritisnu naš narod, a ne da traže stvarne uzroke i rešenja“, dodaje.
„Prave vojni savez“ i upozorenja o bezbednosti
Mesecima unazad govori o „vojnom savezu“ Albanije, Hrvatske i Kosova uz alarmantne poruke o tome da „oni“ čekaju samo momenat da napadnu Srbiju sa više strana i da je to Srbiji najveća pretnja, iako potom objasni i da to nije savez, dok se istovremeno sa Albanijom „jača diplomatska i ekonomska saradnja“ – kako je to juče najavio i srpski ministar spoljnih poslova.
Sada je siguran da je u pitanju vojni savez:
„Prave vojni savez Albanije, Hrvatske i Kosova. To nije nikakva tajna. To se dešava i to pokazuje kakav je njihov odnos prema Srbiji.“
„To rade već neko vreme i to nije slučajno. To je deo šire pripreme i mi to vidimo“.
„Ovo je vojni savez. Sada bi hteli da i ono što su stavili u ime tog vojnog saveza demantuju. Zato Anušić govori – „ovo je saradnja“ i slično, ali to je vojni savez“.
„U stvari, oni se spremaju da u nekom trenutku, kada izbije veći svetski sukob, nastave sa daljim raspračavanjem teritorije Srbije“.
Govorio je, kaže, i ponoviće: Srbija mora da bude spremna, jer nikada ne znate kada neko može da pokuša nešto protiv vas.“
Mi moramo da budemo dovoljno mudri i da čuvamo svoju zemlju, da jačamo svoju vojsku, ali i da ne ulazimo u sukobe – standardna je rečenica koju ponavlja.
„Dijaloga nema“ — ali „moramo da razgovaramo“
„Mi nemamo nikakve uslove za dijalog“, kaže predsednik posle 13 godina u koje su stala tri sporazuma sa Albancima.
„Uvek smo želeli dijalog“, dok Priština, to jest, Kurti, „nikada“, tvrdi, nije učestvovala u dijalogu suštinski.“
U istom intervjuu kaže i:
„Vi morate da prihvatate uvek dijalog, jer kad niste za stolom onda ste na meniju. Morate da razgovarate. Ako me pitate da li mi se ide… ne ide mi se… ali neko će morati da ode…“
„I najlošiji i najteži razgovor uvek je bolji od bilo kakvog sukoba“, zaključuje.
Ambulante i „integracija sistema“
Osvrnuo se kratko i na muke Srba iz srbičkih sela, od kojih se krenulo kada su kosovske vlasti na Veliki petak prošle nedelje poskidale table Republike Srbije sa škola i ambulanti.
„Mislite li da ih zanima ko je taj ko je skinuo tablu srpske ambulante koja je lečila ljude u selu Banje u opštini Srbica?! Nikada ih ništa od toga nije interesovalo. Interesuje ih je samo da… integrišu zdravstvo i prosvetu u prištinski sistem.“
Rešenje ne nudi, ali ima finansijsku pomoć.
„5000 po detetu, 20.000 za nezaposlene“
Srbi sa Kosova da ne brinu jer je predsednikova ideja bila da se dele novci.
„Mi svake godine povećavamo davanja za naš narod na Kosovu i Metohiji. Imate užinski dodatak od 5.000 dinara svakog meseca, za svako dete… kao i po 20.000 dinara svakog meseca za 10.000 nezaposlenih…“
„Za svakog ko je uhapšen, optužen, osuđen izdvajamo ogroman novac i za advokatsku pomoć i za pomoć porodicama.“
„Nema te vlade u Srbiji koja će priznati Kosovo“
Uz poruku da će se Srbija truditi da uvek i više pomogne Srbima sa Kosova, i da neće priznati Kosovo, kaže:
„Nema te vlade u Srbiji koja to može da učini u budućnosti“.
Kosovo i Metohija je Srbija. To nije samo deo naše teritorije, to je deo našeg identiteta, deo našeg bića
„Srbi sa Kosova odlazili mnogo više ranije“
Za njega je ipak veoma važno nešto treće:
„Ljudi danas govore o odlasku Srba, a ja vam kažem – mnogo više ih je odlazilo ranije nego danas. Danas se ljudi i vraćaju, ali to niko neće da kaže. Neko će reći izgubili smo toliko ljudi koji su napustili Kosovo i Metohiju, ali verovali ili ne, manjom brzinom nego što smo ih gubili od 60-do 90 godine prošlog veka. I proprocionalno čak manje“.
No, smatra da su napravili postignuće:
„To je duh kosovskog zaveta. To je slobodarski duh cele Srbije. Nije Kosovo samo svako selo, svaki grad, nije Kosovo samo Novo Brdo, Pasjane, Parteš, Klokot, ni Velika Hoča, Osojane, Banje kod Srbice, ni Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Lešak, Zvečan, Štrpce, Gracanica, Laplje selo, niti Donja i Gornja Gušterica, Kosovo je u duši i srcu svakog našeg čoveka“.
Kosovo i Metohija pokazuju naš odnos prema našim junacima, našoj prošlosti, ali nam i daju pogled u budućnost kako treba da izgleda Srbija. Da bude nezavisna u donošenju odluka, da bude samostalna, da bude verna sebi, svojoj tradiciji, da se modernizuje, ali da se ne odriče istine zarad toga i da ne gazi po svojim mrtvima, svojim junacima, koji su živote dali na oltar otadžbine.
Predsednik Srbije u poslednje vreme ređe javno govori o Kosovu, naročito tokom prethodne godine, dok ranije data obećanja — uključujući i najavu posete kontejnerskom administrativnom punktu u blizini administrativne linije — nije ispunio.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
