27 godina od zločina u Pokleku i u Starom Čikatovu – „Pravda za žrtve ostaje stalni zahtev“

Danas se navršava 27 godina od zločina u selima Poklek i Staro Čikatovo. Vršiteljka dužnosti kosovske predsednice, Aljbuljena Hadžiju, danas je tim povodom odala poštu u memorijalnom kompleksu u selu Poklek. Ujedno se oglasio i kosovski premijer Aljbin Kurti, poručivši da „pravda za žrtve ostaje stalni zahtev“.

Najpre se oglasila Hadžiju, koja je danas posetila memorijalni kompleks u selu Poklek.

U ova dva sela, napisala je Hadžiju, pre 27 godina srpske policijske i vojne snage, prema njenim rečima, „počinile su jedan od najtežih i najnehumanijih zločina na Kosovu“, ubivši, kako je navela, 77 nenaoružanih albanskih civila.

U Pokleku je, kazala je, ubijeno 53 nevinih civila, od kojih je, kako je navela, 23 dece uzrasta od šest meseci do 14 godina, dok su u selu Staro Čikatovo ubijena, istakla je, još 24 civila.

„U Pokleku, porodice Mućolji, Eljšani, Čaraku i Hodža, nakon što su bile primorane silom da se vrate u jednu kuću, brutalno su pogubljene ručnim bombama i automatskim oružjem, dok su njihova tela spaljivana nekoliko puta zaredom. Ponovljeno spaljivanje tela nije imalo samo za cilj da se prikrije zločin, već je jasno pokazalo nameru potpunog istrebljenja“, napisala je Hadžiju.

S druge strane, kazala je, u Starom Čikatovu ubijeni civili su transportovani, „a njihova tela su organizovano uklonjena i zakopana u masovne grobnice u Rudnici kod Raške, u Srbiji“.

Ovo je, prema njenim rečima, bio „namerni pokušaj uklanjanja tragova zločina i prikrivanja istine“. Ovi događaji, smatra Hadžiju, predstavljaju jasne dokaze „genocida nad civilnim albanskim stanovništvom na Kosovu“.

Počinioci ovih zločina, iako su poznati, nikada nisu izvedeni pred lice pravde. Štaviše, neki od njih su nagrađeni u Srbiji

Kosovo, navela je dalje, već ima zakonsku osnovu koja, kako je rekla, omogućava gonjenje i suđenje u odsustvu.

„Tražimo odlučno da odgovorni za ove zločine budu procesuirani, suđeni i kažnjeni, čak i u odsustvu. Ne zaboravljamo. Ovi zločini ne mogu biti izbrisani niti relativizovani. Oni ostaju otvorena rana naše istorije i trajni poziv na pravdu. Večna slava mučenicima i palim borcima nacije!“, napisala je Hadžiju.

Kurti: Pravda za žrtve ostaje stalni zahtev

Navode koje je iznela i sama Hadžiju, u sličnom tonu podelio je i kosovski premijer.

Kurti je naveo da su „dokumentovanje zločina i očuvanje dokaza“ neophodni, prema njegovim rečima, za „istorijsku istinu i pravdu“.

Ratni zločini, kazao je dalje, ne zastarevaju, „a pravda za žrtve ostaje stalni zahtev“.

„Sa dubokim poštovanjem prema žrtvama i u solidarnosti sa njihovim porodicama, ponovo potvrđujemo našu posvećenost istini, sećanju i pravdi. Neka je sećanje na ubijene u Pokleku i Starom Čikatovu večno! Slava svim mučenicima i borcima za slobodu!“, napisao je Kurti.

Izveštaj Fonda za Humanitarno pravo

Podsetimo, Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2015. godine Tužilaštvu za ratne zločine Srbije krivičnu prijavu za ratni zločin protiv dva NN pripadnika 86. odreda Posebnih jedinica policije (PJP) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), zbog osnovane sumnje da su 17. aprila 1999. godine u selu Poklek (opština Glogovac) na Kosovu ubili 53 albanska civila, među kojima 24 žene i 23 deteta, saopšteno je tada iz FHP-a.

Prijave su podnete i protiv nekadašnjeg komandanta 86. odreda PJP-a, Dragana Obradovića, kao i komandanta čete kojoj su izvršioci pripadali, a zbog nesprečavanja, odnosno nekažnjavanja počinioca zločina.

Fond za humanitarno pravo je uz saopštenje o podnošenju krivičnih prijava izneo i detalje o događajima 17. aprila 1999. u Pokleku:

„Dana 17. aprila 1999. godine, oko 16 časova, dva pripadnika 86. odreda PJP ušli su u dvorište Sinana Mućolija u Pokleku, u čijoj kući se krilo 59 osoba iz komšiluka i izbeglica – mahom žena, dece i staraca. Sinan Mućoli je izašao iz kuće i pripadnicima PJP rekao da se u njegovoj kući nalaze uglavnom žene i deca, na šta su mu oni naredili da ih sve izvede sa rukama podignutim uvis. Kada su svi izašli u dvorište, policajci su ih pretresli, a zatim su im naredili da se vrate u kuću i da zatvore vrata, dok su u dvorištu zadržali samo Sinana Mućolija i Imera Elšanija.

Nakon nekoliko minuta, civili koji su bili u kući čuli su rafale iz dvorišta koji su dopirali iz pravca gde su ostali zadržani Sinan i Imer, koji su tom prilikom ubijeni. Ubrzo nakon toga, jedan od policajaca je razbio prozor na sobi u kojoj su se nalazili žene, deca i starci, zatim je naglo otvorio vrata i u sobu ubacio bombu koja je odmah eksplodirala, a posle jednog, ili dva minuta – i drugu bombu. Nekoliko minuta potom, isti policajac je ušao u sobu, proveravajući ima li preživelih, a one koje je video da su i dalje živi, odmah je ubio rafalima iz automatske puške.

Nakon što su ubili skoro sve civile u kući, policajci su doneli dve kante sa benzinom, a zatim su sobu, u kojoj su se nalazila tela ubijenih civila, zapalili. Četiri osobe, među kojima i dvogodišnje dete, koje su preživele bombe i rafale, ali nisu na vreme napustile sobu, zapaljene su žive.

U ovom zločinu ubijeno je ukupno 53 civila, među kojima 24 žene i 23 deteta. Većina dece imala je manje od sedam godina, a ubijene su i dve jednogodišnje bebe.“