Izvor: Ekonomia Online (Tekst je preveden sa albanskog)
Za samo nedelju dana na Kosovu se dogodilo pet ubistava. Time je ponovo u fokus stavljena zabrinjavajuća stopa teških kriminalnih dela i laka dostupnost ilegalnog oružja. Stručnjaci tvrde da su kazne za ubistva na Kosovu među najstrožim u regionu i Evropi.
Advokat Skender Musa u intervjuu za Ekonomia Online ocenjuje da su kazne izrečene za ubistva na Kosovu teže u poređenju sa regionom.
„U krivičnom i pravnom smislu kazne nisu lake, već naprotiv, one su teže nego u Evropskoj uniji i regionu. Za teško ubistvo, kazne koje se obično izriču kreću se od 15, 25, 30, 35 godina zatvora, pa do doživotne kazne. Za uobičajena ubistva, iako je predviđeno da kazne počinju od pet godina, na Kosovu je retko da se za uobičajena ubistva izriču kazne manje od 15 ili 20 godina. Dakle, kazne su izuzetno stroge. Međutim, faktore koji utiču ne treba posmatrati samo iz krivičnog aspekta, jer se postupci i institucije poput tužilaštva, sudova i policije obično bave posledicama, a ne uzrocima ubistava“.
Musa smatra zabrinjavajućom dostupnost i lak pristup oružju na Kosovu:
„Kazne imaju i edukativni karakter, jer se prilikom izricanja kazne uzima u obzir težina dela, ali i preventivni efekat na druge koji bi mogli počiniti krivično delo u budućnosti. Međutim, glavni faktor koji utiče na pojavu ubistava i pokušaja ubistava je veliki broj oružja u posedu građana, jer skoro svako ko želi da se dokopa nekog oružja, lako to i učini. To je zabrinjavajuće jer često završava ubistvom. Karakteristika teških ubistava na Kosovu je da se izvršavaju iz krajnje nejasnih razloga, uglavnom od strane nezaposlenih osoba, bez planiranja kao u drugim državama (npr. ubistvo planirano godinu, šest meseci ili tri meseca ranije). Ubistva se obično dešavaju vrlo brzo i taj fenomen se ne može objasniti samo krivično, već je više sociološke prirode“.
Advokat je takođe pozvao vladu da deluje sa strateškim planom za podizanje svesti građana:
„Pored kazni, država treba da preduzme mere u vezi sa nelegalnim posedovanjem oružja. Potrebno je razviti nacionalnu strategiju za edukaciju građana, posebno kroz kampanje koje bi organizovale Ministarstvo prosvete, Ministarstvo unutrašnjih poslova i pravde, kako bi ljudi bili upoznati sa posledicama ubistva – kako za žrtvu i njenu porodicu, tako i za počinioca, jer su posledice za počinioca izuzetno teške, s obzirom na stroge kazne. Takođe, porodice žrtava često trpe ekonomske gubitke i druge negativne posledice, a u praksi jedna ubistvo uništava dve porodice. Država mora da pronađe načine da utiče na ovo i da se ne oslanja samo na krivični aspekt, jer zatvori ne edukuju ljude“.
Bivši generalni inspektor Kosovske obaveštajne agencije, Burim Ramadani, u intervjuu za Ekonomia Online takođe ističe dostupnost ilegalnog oružja i ne isključuje socio-ekonomske faktore u uticaju na ubistva.
„Nažalost, postoji nekoliko faktora koji utiču na veliki broj ubistava, a faktor broj jedan je prisustvo velikog broja oružja u rukama građana, većina ilegalnog. Nismo videli poseban nacionalni program koji bi se bavio smanjenjem ili uklanjanjem ilegalnog oružja iz ruku građana. Takođe, drugi faktori mogu biti socijalni ili ekonomski, jer građani Kosova i dalje žive pod pritiskom socio-ekonomskih okolnosti“, rekao je Ramadani.
Ramadani tvrdi da se u rukama građana nalazi oko 300.000 ilegalnog oružja i on poziva vladu na akciju.
„Bilo je nekoliko UNDP izveštaja koji su merili ilegalno oružje, i često se pominjala cifra od oko 300.000 malih ilegalnih oružja u rukama građana. Međutim, ažuriranje ovih podataka zavisi od institucija koje bi morale biti mnogo agilnije u svom radu. Prvo, neophodno je da Vlada Kosova i Ministarstvo unutrašnjih poslova imaju program koji uključuje različite sektore društva, uključujući Ministarstvo prosvete, Ministarstvo ekonomije i opštine, kako bi se uklonio veliki broj ilegalnog oružja. To može uključivati i programe nagrađivanja kada građani predaju ilegalno oružje… Dakle, nedostaje nacionalni pristup vlade u uklanjanju ilegalnog oružja iz ruku građana“.
Sociolog Bekim Selišta za Ekonomia Online ističe obrazovne faktore počevši od osnovnih škola.
„Već od osnovnog obrazovanja, društvene nauke ili sociologija su potpuno zapostavljene. Dali smo mnogo pažnje naučnim predmetima, a zanemarili društvenu stranu. Takođe, institucije koje se bave socijalnom dobrobiti – socijalni radnici ili sociolozi – angažovani su vrlo malo, i to uglavnom u savetovanju o ranim brakovima ili kako se razvija bračni život. Imamo i problem rešavanja imovinskih pitanja, što se ne može rešiti samo pravnim aktima jer su vrlo problematična. Potrebna je ozbiljnija strategija u ovom pogledu, jer finansijski problemi ne mogu biti zanemareni, a oni često stvaraju dodatne probleme“, rekao je Selišta.
Smatra da vlada treba da sprovede reforme u tretiranju društvenih fenomena.
Kaže da i jedno ubistvo ima veliki uticaj, jer je natalitet na Kosovu u padu.
„Naš prirodni natalitet je veoma nizak, a mortalitet prati svoj trend, pa čak i jedno ubistvo značajno utiče na demografiju. Ubistva su u porastu, a država vrlo malo radi na socijalnom tretmanu ovih pojava“, dodao je.
Pet osoba je ubijeno u samo jednoj teškoj kriminalnoj nedelji na Kosovu. Nedelja je počela ubistvom u centru Đakovice, nastavila se drugim u Klinu, a završila se najtežim u jednom selu kod Podujeva, gde su stradale tri osobe, uključujući i izvršiteljku koja se sumnjiči da je nakon dvostrukog ubistva pucala i u sebe.
Treća žrtva u Podujevu: preminula i osumnjičena za dvostruko ubistvo
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
