U kratkom vremenskom periodu Grenland se od sporedne vesti pretvorio u jednu od najvažnijih tema u svetskim medijima. Najzaslužniji za to je američki predsednik Donald Tramp, koji bi da ovo zaleđeno ostrvo kupi ili otme od Danaca, zavisno od okolnosti.
Klimatske promene, nove pomorske rute, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna arhitektura NATO-a činili su najveće ostrvo na svetu prostorom na kojem su se preklapali interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.
Trampu nije jasno zašto Danska uopšte polaže ikakva prava na Grenland.
„Činjenica da su tamo pristali brodom pre 500 godina ne znači da poseduju tu zemlju”, rekao je američki predsednik.
Danski pravni legitimitet
Danski suverenitet nad Grenlandom nije rezultat klasične kolonijalne dominacije, već dugog kontinuiteta diplomatskih i pravnih odluka.
Grenland je kroz istoriju bio deo dansko-norveške krune, a posle 1814. godine Danska je zadržala kontrolu nad ostrvom iako je izgubila Norvešku. Suverenitet Danske dodatno je potvrđen 1933. godine, kada je Stalni sud u Hagu odbio norveške zahteve za istočnim Grenlandom.
Danas je Grenland sastavni deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju, uključujući vlastiti parlament, zvanični jezik i kontrolu nad prirodnim resursima.
Stanovnici ostrva su na referendumima odlučili da zadrže vezu s Danskom, uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti. Ovaj odnos predstavlja geopolitički kompromis: Danska pruža sigurnost i međunarodni status, dok Grenland obezbeđuje Danskoj arktički uticaj i pristup globalnim forumima.
Ukratko, Danska upravlja Grenlandom jer je to pravno, politički i istorijski utemeljeno, dok stanovnici ostrva zadržavaju značajnu autonomiju i pravo na buduću samostalnost.
„Pravni legitimitet Danske danas je izuzetno čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru“, naglašava Pal Sigurd Hilde s norveškog instituta za odbranu. „Upravo zato Grenland već vekovima nije bio zona spora“.
Grenland Danskoj predstavlja ključnu geostratešku polugu. Bez njega, Kopenhagen bi imao ograničen uticaj izvan evropskog kontinenta. S Grenlandom, Danska učestvuje u Arktičkom veću, u bezbednosnim planovima NATO i u globalnim raspravama o klimatskim promenama.
„Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju – stratešku dubinu“, kaže Majkl Okonor, bivši savetnik NATO za Arktik. „Zbog njega Danska nije samo korisnik sigurnosti, nego i njen proizvođač.“
Analitičari ističu da se godišnja subvencija Grenlandu, od oko 500 miliona evra, u Kopenhagenu sve više posmatra kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne socijalni teret.
Za Evropsku uniju Grenland je postao strateški oslonac energetske i industrijske sigurnosti.
Posebno se ističe potencijal retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju. Evropski savet je 2021. godine potvrdio da Grenland nije deo državnog područja EU i ne pripada jedinstvenom tržištu te ga, za razliku od nekih najudaljenijih regiona Unije, ne obvezuje pravna tekovina EU, ali ima pravo na finansijsku podršku kojom se ojačava strateško partnerstvo.
„Bez pristupa arktičkim resursima, evropska industrijska politika ostaje ranjiva“, upozorava Izabel Furnijer, profesorka na Univerzitetu u Lilu. „Grenland je jedna od retkih realnih alternativa kineskoj dominaciji u sektoru kritičnih sirovina.“
Klimatska predstraža
Uz resurse, Grenland ima i ključnu ulogu u klimatskom nadzoru. „Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi“, dodaje Fournije. „U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža.“
Za stanovnike Grenlanda geostrateška važnost ostrva istovremeno je prilika i izazov. Danska pruža socijalnu sigurnost, ali rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.
„Grenlanđani sve više shvataju da nisu samo mala zajednica na ivici sveta, nego akteri u globalnoj igri“, smatra Ane Bak, danska analitičarka za arktičku politiku. „Pitanje nije hoće li Grenland biti važan, nego ko će imati najveći uticaj na njegove odluke.“
Dok se u manjim zajednicama i dalje živi u skladu s tradicionalnim obrascima, glavni grad Nuk se ubrzano pretvara u moderni arktički grad. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbol su promene.
„Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike“, zaključuje Bak „Ovde se istovremeno testiraju klimatske, sigurnosne i resursne politike velikih sila.“
„Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope“, rekao je Erik Lund, analitičar za bezbednosnu politiku sa Univerziteta u Oslu.
„U vojno-strateškom smislu, to je prirodni nosač radara i protivraketnih sistema“, dodao je on.
Američki protektorat?
Iz američke perspektive, Grenland je nezamenjiva strateška tačka u odbrani severnog Atlantika i SAD. Njegov položaj između Severne Amerike i Evrope čini ga prirodnim mostom, ali i tampon-zonom u slučaju sukoba s Rusijom.
„Grenland je središnja tačka GIUK-praznine – prostora između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva – koji je presudan za kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja“, objašnjava Džejms Holovej, bivši analitičar američkog Ministarstva odbrane.
„Bez Grenlanda, američka protivraketna i radarska odbrana na severu bila bi ozbiljno oslabljena“, kaže on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
