Vest je ažurirana
Na Kosovu se danas obeležava 27. godišnjica Račka. Kosovski zvaničnici se listom oglašavaju sa porukama da je na današnji dan 1999. godine „počinjen masakr nad civilima, koji je bio prekretnica da Kosovo postane nezavisna država“. Jutros se oglasila i međunarodna organizacija „OEBS“ na Kosovu uz poruku da je Račak „podsetnik na kolektivnu dužnost da se poštuju ljudska prava“. Bivši ambasador ove misije, Vilijam Voker, nalazi se danas na Kosovu, čiji je počasni građanin. Iz Beograda je danas stigla prva reakcija, i to Kancelarije za KiM. U pitanju je zločin u vezi sa kojim su interpretacije srpske i kosovske javnosti možda i najoprečnije.
Događaj koji se zbio 15. januara 1999. godine, i 27 godine kasnije jedna je od najosetljivijih tema za srpsku i albansku javnost.
Za kosovske Albance, veći deo regiona i zapadne vlade, radi se o masakru 45 civila, a za zvaničnu srpsku stranu – u pitanju je bio oružani sukob između srpske policije i pobunjenih naoružanih i uniformisanih Albanaca tokom akcije policije u opštini Štimlje.
Posebno osetljivo i bolno za srpsku javnost je sećanje na Račak kao povod za bombardovanje, a za Albance to što Srbija negira da je počinila zločine za koje je optužuju Albanci.
30. decembra 2025. godine kosovsko Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu u odsustvu protiv 21 osobe za krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ počinjeno u selu Račak.
Bivši ambasador OEBS-a, Vilijam Voker, u svojstvu šefa Verifikacione misije OEBS-a 15. januara 1999. okarakterisao je Račak kao mesto masakra nad nedužnim civilima koje su izvršile jugoslovenske, odnosno srpske snage, što je poslužilo kao neposredan i zvanični povod za 78-dnevno bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije od strane NATO-a.
Voker je počasni građanin Kosova, a pretprošle godine odlikovan je u Peći i titulom „Doctor Honoris Causa“.
Voker je inače napisao knjigu, odnosno memoare, kojima je, kako je kazao, „dokumentovao stravične događaje masakra u Račku“. Ovu knjigu prošle godine promovisao je i na Kosovu.
On je i danas prisustvovao komemoraciji u Račku, rame uz rame sa kosovskim najvišim zvaničnicima.
Kosovski zvaničnici u Račku
Vence su danas u Račku položili kosovska predsednica Vjosa Osmani, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik kosovske skupštine Dimalj Baša.
Osmani je iz Račka poručila da „masakr nad 45 žrtava“ predstavlja, prema njenim rečima, „živu potvrdu da je Srbija imala cilj da istrebi albanski narod sa lica zemlje“.
„Bol je sveža za porodice, ali je sveža i za ceo narod Kosova, jer još uvek nema pravde za zločine počinjene ovde, ali i u drugim delovima Republike Kosovo. Čak i nakon 27 godina, Srbija nastavlja sa istim politikama i istim načinom razmišljanja, jer negiranje zločina, kao što to rade sa negiranjem zločina u Račku, predstavlja dvostruki zločin“, rekla je Osmani.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je, kako se navodi, obećao da neće odustati od traženja pravde za zločine „koje je Srbija počinila nad albanskim narodom“.
„Ovde smo zajedno, kao čelnici institucija, sa predsednicima opština i kolegama iz vlade i parlamenta, ali i drugim državnim zvaničnicima, da izrazimo našu tugu zbog ove otvorene rane, za koju još uvek ne postoji pravda, ali i da pokažemo našu posvećenost da ćemo uvek biti angažovani da kriminalci budu izvedeni pred sud i kažnjeni za zločine od pre 27 godina“, izjavio je Kurti, prenosi Koha.
S druge strane, predsednik Demokratske partije Kosova (PDK), Bedri Hamza, rekao je da je „masakar u Račku doprioneo slobodi i nezavisnosti Kosova“.
On se zahvalio i Vilijamu Vokeru na „svom doprinosu“.
„Danas, kao i obično, zajedno sa strukturama PDK-a, ovde smo da izrazimo poštovanje i uvažavanje prema ovom događaju, koji je jedan od događaja koji je doprineo slobodi i nezavisnosti Kosova. Zahvaljujemo i ambasadoru Vilijamu Vokeru koji je dao svoj doprinos, učinio ovaj događaj javnim i zahvaljujući žrtvi, životu i krvi svih ovih ljudi, danas, ali i događaja širom Kosova, uživamo slobodu i nezavisnost Kosova i uvek ćemo izražavati poštovanje do duboke poniznosti za njihov doprinos i delo“, rekao je Hamza.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK), Ljumir Abdidžiku, takođe je posetio Račak.
On je takođe podsetio na doprinos Vilijama Vokera u, kako je kazao, „dokumentovanju ovog masakra“, što je, kako dodaje, „omogućilo svetu da vidi šta se dešavalo na Kosovu“.
Abdidžiku je kazao da „bez pravde za žrtve ne može biti potpunog mira“.
„Ovaj događaj predstavlja jedno od najtežih svedočenja patnji koje je naš narod pretrpeo na putu ka slobodi. Očuvanje istorijskog sećanja, zaštita istine i traženje pravde za ratne zločine ostaju državni i moralni imperativ. Bez pravde za žrtve, mir ne može biti potpun“, napisao je Abdidžiku.
Venac je položio i predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Ramuš Haradinaj.
On je kazao da se u Hagu sudi čelnicima OVK – „a ne onima koji su počinili zločine“.
„Danas odajemo počast pored tela naših najmilijih, koji su se žrtvovali za slobodu, na mestu masakra u Račku, masakra koji je privukao pažnju NATO-a i Amerike na srpske zločine na Kosovu. Zahvalni smo OVK-u i svim generacijama koje su se borile za slobodu“, rekao je Haradinaj.
Vence su danas položili i pripadnici KBS-a.
Kurti: „Račak bio i ostao neodvojivi deo borbe za istinu i pravdu“
Nakon komemoracije u memorijalnom centru, održana je i ceremonija na Memorijalnoj akademiji.
Tamo se obratio kosovski premijer Aljbin Kurti.
„Danas se sa dubokim poštovanjem klanjamo, vaš bol je naš bol. Naša država, Republika Kosovo, u kojoj danas živimo slobodno, ima svoje korene u prolivenoj krvi mučenih palih boraca u ratu OVK, u žrtvi i otporu našeg slobodoljubivog naroda“, rekao je Kurti.
Račak je, kaže – bio i ostao „neodvojivi deo borbe za istinu i pravdu“.
„Zločini počinjeni u Račku ne mogu se izbrisati iz istorije genocidne države Srbije koja ih je počinila, niti iz istorije našeg naroda koji ih je doživeo sa tolikim bolom i nasledio sa tolikim patnjama. Račak je bio i ostao neodvojivi deo borbe za istinu i pravdu. Bio je u središtu sudskog procesa protiv Slobodana Miloševića pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, svedočeći da su zločini na Kosovu bili deo državne politike nasilja Srbije nad albanskim civilnim stanovništvom. Iako taj proces nije okončan presudom zbog Miloševićeve smrti, činjenice i dokazi o Račku ostaju zabeleženi u međunarodnoj pravdi kao potvrda da se istina o tim zločinima ne može negirati i da pravda, ma koliko kasnila, ostaje moralna i istorijska obaveza“, rekao je on.
Kurti je ujedno spomenuo i podignutu optužnicu u odsustvu na Kosovu, za koju je kazao da potvrđuje da „zločin ima počinioce i da istina ne zastareva“.
„Ova optužnica potvrđuje da zločin ima počinioce i da istina ne zastareva. Pravda ne staje kada se zločinci kriju u Srbiji ili tamo dobijaju utočište od države. Pravda uvek ide napred, jer država Kosovo nikada ne zaboravlja“, rekao je, između ostalog, prenosi EO.
A dotakao i se i Vokera.
Kazao je da će on ostati u „srcu svakog Albanca“ koji, kako je naveo – „nije ćutao pred zločinom“.
„Poštovani ambasadore Voker, vi imate važno mesto u modernoj istoriji Republike Kosovo i zauzimate posebno mesto u našim srcima. U periodu kada je istina o Kosovu često bila zanemarivana ili umanjivana u međunarodnom diskursu, vi ste jasno i odgovorno artikulisali realnost zločina koje je počinila Srbija. To svedočenje ste ostavili u nasleđe kroz knjigu memoara objedinjenu pod naslovom ‘Račak – istorija jednog ratnog zločina’, na čemu vam još jednom čestitam“, rekao je Kurti.
Voker: Demokratski razvoj Kosova – čudo
Potom se okupljenima obratio i Vilijam Voker.
Kazao je da je „transformacija Kosova za samo 27 godina izuzetna“ i da je nekada postojanje „nezavisne Republike Kosovo delovalo nezamislivo“.
„Želim da kažem nekoliko reči o onima koji zaslužuju priznanje za ono što se dogodilo nakon masakra u Račku. Čuo sam reči pohvale, s pravom, za OVK, za one koji su leteli u NATO bombarderima i stvorili ono što danas vidimo. I bez sumnje, da mi je neko pre 27 godina rekao da ću danas stajati pred premijerom i predsednikom nezavisne i demokratski izabrane Republike Kosovo, rekao bih mu da je lud.“
Zatim je, kako je kazao, istakao doprinos volontera Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, koji su došli iz više od 30 država i služili u periodu kada je „Kosovo bilo veoma opasno mesto“.
„Ono što takođe želim da pomenem je sledeće… Jedna grupa ljudi za koju smatram da zaslužuje veliko poštovanje i zahvalnost za ono što su učinili kako bi omogućili da Republika Kosovo danas izgleda ovako, ali koji se retko pominju u govorima koje slušam, bilo ovde ili van Kosova, jesu oni koji su došli sa mnom, koji su došli da služe na Kosovu dok je ono još bilo veoma opasno mesto. To su volonteri koji su došli iz više od 30 država, članica OEBS-a. Do trenutka kada smo otišli, svega tri meseca nakon dolaska i pokušaja da uspostavimo misiju, do 1.200 volontera stiglo je iz država članica OEBS-a. To je bila Verifikaciona misija na Kosovu.“
„Dakle, ti ljudi, mladi i stari, došli su sa mnogo znanja, sa mnogo toga što su mogli da ponude narodu Kosova i sa mnogo toga da ponude u smislu izvršavanja zadatka zbog kojeg su poslati ovde, a to je bilo da verifikuju koja strana šta radi kojoj strani. Zaista ne čujem mnogo o doprinosu velikog broja volontera iz evropskih partnerskih zemalja koji su došli ovde da svetu pokažu šta se dešavalo. Došli su bez ikakve zaštite. Misija nije imala oružje. Možda smo mi bili jedini ljudi na Kosovu koji su se kretali unaokolo i pokušavali da vide šta se dešava, nenaoružani i nezaštićeni. Često slušam o mojoj hrabrosti ili mojoj sposobnosti da dođem ovde“, naglasio je Voker.
Svaka poseta Kosovu, kako je rekao, ostavlja ga impresioniranim napretkom koji je ostvaren.
Demokratski razvoj Kosova ocenio je kao „čudo“.
„Za one od vas koji možda ne putuju toliko koliko ja, koji možda nemaju iskustvo koje sam ja imao putujući svetom i predstavljajući zemljama i narodima ono što predstavljaju Sjedinjene Američke Države ili ono što predstavlja demokratija – ja dolazim ovde i otkrivam da je ono što je u samo 15, 16 ili 17 godina izgradio narod Kosova, vi, nešto što predstavlja čudo. Prema mojoj proceni, i verujem da bih to mogao i da dokažem ako bi se od mene tražilo, smatram da je Kosovo, onakvo kakvo je danas strukturisano i kako danas funkcioniše, bez ikakve sumnje među najdemokratskijim zemljama na svetu“, dodao je on.
Istovremeno, misija OEBS, čiji je Voker bivši ambasador, je na Fejsbuku podsetila da se danas od događaja u Račku navršava 27 godina.
„Sećamo se i odajemo počast 45 izgubljenih života i izražavamo naše iskreno saučešće njihovim porodicama. Podsetnik na kolektivnu dužnost da se poštuju ljudska prava, osiguravajući odgovornost i pravdu za sve“, napisala je misija na Fejsbuku.
Što se tiče predstavnika stranih ambasada na Kosovu, vence su danas u Račku položili nemački ambasador Rajner Rudolf, v.d. zamenika šefa kabineta ambasade SAD Džoš Piterson, te ambasador Francuske na Kosovu Olivije Gero.
„Dirljiva ceremonija u Račku gde se vlasti i narod prisećaju stravičnog masakra iz 1999. godine. Neverovatno je videti kako se Kosovo razvilo od tada. Francuska je spremna da nastavi da podržava Kosovo na njegovom putu ka EU i ekonomskom razvoju“, napisao je Gero na svom zvaničnom X nalogu.
Moving ceremony in #Reçak where the authorities & the people of #Kosovo remember the hideous massacre in 1999. Amazing to see how 🇽🇰 developped since then. 🇨🇵 willing to continue supporting 🇽🇰 on its 🇪🇺 path & evonomic development pic.twitter.com/YLcNL9ibfp
— Ambassadeur Olivier Guerot (@Olivier_Guerot) January 15, 2026
Slična je poruka stigla i od nemačke Ambasade na Kosovu.
„Neka današnji dan posluži kao podsetnik na važnost izgradnje mirne budućnosti u kojoj se takvi zločini nikada više neće ponoviti“, poručili su, između ostalog, iz ove ambasade.
Poruku je uputila i Ambasada SAD na Kosovu:
Vršilac dužnosti zamenika predsednika Vrhovnog suda Džoš Piterson pridružio se danas kosovskim liderima, institucijama i narodu u sećanju na žrtve masakra u Račku — čina neopisivog užasa koji je zapanjio svet. Neka njihovo sećanje bude podsetnik na našu zajedničku dužnost da branimo istinu i dostojanstvo i poziv da nikada ne zaboravimo ono čemu je svet svedočio.
Danas se oglasio i predsednik Albanije Bajram Begaj.
„Podizanje svesti dovelo je do konferencije u Rambujeu, intervencije NATO-a, slobode, države Kosovo i mira koji danas zajedno uživamo. Ovaj masakr se ne sme zaboraviti! Poziv za pravdom se ne sme ugasiti! Poštovanje mučenika! Zahvalnost našem strateškom savezniku, SAD!“, napisao je Begaj na Fejsbuku.
Okrugli sto uoči obeležavanja Račka
Inače, sinoć, uoči obeležavanja godišnjice, u Štimlju je organizovan „naučni okrugli sto o masakru u Račku“, javila je Koha.
Albanski ambasador na Kosovu, Petrit Maljaj, kritikovao je lidere Srbije koji su, kako je kazao – „dosledno poricali ovaj ratni zločin“.
„Poricanje srpskih zločina na Kosovu nije samo poricanje prošlosti, to je direktna pretnja budućnosti. To potkopava pravdu, ometa iskreno pomirenje i održava tenzije koje ugrožavaju regionalnu stabilnost. Bez pravde, bez odgovornosti, ne može biti trajnog mira“, rekao je Maljaj.
Istovremeno i, gradonačelnik Štimlja, Ćemajl Aljiu, rekao je da je „nakon masakra međunarodna zajednica povećala pritisak na Srbiju“.
„Masakr u Račku nije najveći niti najkrvaviji, jer postoje i drugi koji su počinjeni, kao što su Izbica, Meja, Orahovac, ali Rečak ima svoju ulogu u novijoj istoriji Republike Kosovo, naše države, jer je tamo, zahvaljujući čoveku koji je ambasador Vilijam Voker, koji je 15. januara 1999. godine, kao deo međunarodne misije, bio tamo i osudio Miloševićev jezivi zločin, to postalo velika istorijska prekretnica“, naglasio je Aljiu, preneo je ovaj medij.
Pročitajte još:
Kancelarija za KiM: „Račak bio najveće uporište OVK terorista“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
