Izvor: Kallxo (Tekst je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Savet za inkluzivno upravljanje (CIG) pojasnio je da neformalni sastanci između predstavnika parlamentarnih partija iz Kosova i Srbije u švajcarskom gradu Zoloturn, ali i na drugim mestima, nisu tajni, ne proizvode sporazume i ne organizuju se u bilateralnom formatu. Takođe, CIG je potvrdio da v.d. zamenika premijera Kosova, Besnik Bisljimi, i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, nisu zajedno učestvovali ni na jednom sastanku koji je organizovao ovaj Savet.
Dalje, naveli su da ne organizuju bilateralne sastanke i takođe potvrdili da v.d. zamenika premijera Kosova Bisljimi i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, nikada nisu zajedno učestvovali ni na jednom sastanku koji je organizovao CIG.
„Ovi sastanci nisu tajni. Oni ne proizvode sporazume, obaveze niti pregovarane rezultate. CIG objavljuje kratke sažete izveštaje na svojoj internet stranici koji odražavaju raspon iznetih stavova“, navodi se u odgovoru za Kallxo.
Prema CIG-u, izveštaji ne predstavljaju konsenzualne stavove niti dogovorene zaključke i učesnici mogu javno da se pozivaju na sastanke u skladu sa Chatham House pravilom.
Prema ovom Savetu, cilj ovih kontinuiranih i inkluzivnih razgovora je da doprinesu poboljšanju uslova za normalizaciju bilateralnih odnosa između Kosova i Srbije, nudeći neformalni forum gde učesnici mogu da predstave svoje perspektive, bolje razumeju međusobne pozicije i održe komunikaciju kada su zvanični kanali ograničeni.
„Svi sastanci se održavaju u zajedničkim formatima, obično uz učešće oko desetak učesnika. CIG potvrđuje da ne organizuje bilateralne sastanke između zvaničnika Kosova i Srbije i podržava objašnjenja koja su učesnici već dali medijima“, navodi se u odgovoru.
Takođe su saopštili da već više od jedne decenije Savet za inkluzivno upravljanje (CIG), sa sedištem u SAD, u saradnji sa Švajcarskim federalnim departmanom za spoljne poslove (FDFA), olakšava neformalne razgovore između predstavnika parlamentarnih partija sa Kosova i iz Srbije, uključujući učesnike iz vladajućih i opozicionih partija.
Neformalni sastanci o dijalogu Kosovo–Srbija i drugim pitanjima koja se tiču Zapadnog Balkana izazvali su javnu debatu na Kosovu.
Sve je započelo nakon članka švajcarskog dnevnika Neue Zürcher Zeitung (NZZ), koji je izvestio da se takvi sastanci održavaju u gradu Zoloturnu u Švajcarskoj. Tamo su pomenuti i Bisljimi i Đurić.
Savetnik Bisljimija, Klisman Kadiju, negirao je da je bilo ikakvog sastanka Bisljimi–Đurić, ali je potvrdio da se organizacije za dijalog održavaju i da ih iniciraju i druge države, a ne samo Evropska unija.
„Na jednom od ovih sastanaka u Švajcarskoj, kao govornik je bio pozvan i zamenik premijera, ali na tom sastanku nije učestvovao Đurić. Dakle, zamenik premijera Bisljimi nije imao nijedan sastanak u Švajcarskoj sa Markom Đurićem i nikada ga nije sreo“, napisao je Kadiju.
Na osnovu veb-stranice CIG-a, ovakvi razgovori se organizuju od 1996. godine, ali u slučajevima kada je uključeno Kosovo – od 2010. godine.
U vezi sa neformalnim razgovorima održanim 14. novembra 2023. godine u Zoloturnu, na temu „Sažetak zajedničkih razgovora o mogućim koracima za normalizaciju odnosa“, u javnom izveštaju CIG-a vidi se da su učesnici bili predstavnici vlasti, opozicije i nevladinih organizacija.
U ovim razgovorima za okruglim stolom učestvovali su: Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje, Ardijan Đini iz Alijanse za budućnost Kosova, Ljutfi Haziri iz Demokratskog saveza Kosova, Dalibor Jevtić iz Srpske liste, Mimoza Kusari Ljilja iz Pokreta Samoopredeljenje/Alternativa, Bernard Nikaj iz Demokratske partije Kosova, Fitore Pacoli Daljipi iz Pokreta Samoopredeljenje.
Sa srpske strane učesnici su bili: Jovana Radosavljević iz civilnog društva, Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke, Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije, Nemanja Starović iz Srpske napredne stranke i Marko Vujačić iz Zeleno-levog fronta.
Iz civilnog društva učestvovali su i Aleks Roinišvili Grigorev iz Saveta za inkluzivno upravljanje i Roland Salvisberg iz Švajcarskog federalnog departmana za spoljne poslove.
Slični sastanci su organizovani na različitim mestima, uključujući i unutar Kosova i Srbije. Na primer, 6. oktobra 2025. godine, CIG, uz podršku Saveznog ministarstva spoljnih poslova Nemačke (AA), okupio je regionalni okrugli sto u Tirani, u Albaniji.
U martu 2026. godine navršavaju se tri godine od kada su u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigli saglasnost da sprovedu Aneks Osnovnog sporazuma, koji je bio postignut u Briselu krajem februara takođe 2023. godine.
Dva lidera su se složila da Kosovo i Srbija razvijaju odnose normalnog dobrosusedstva, između ostalog da priznaju relevantna dokumenta i nacionalne simbole jedni drugima, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Sporazum sa 11 članova, između ostalog, predviđa i nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i međusobno priznavanje simbola, dok zahteva od Prištine i Beograda da sprovedu i sve ranije sporazume postignute tokom dijaloga.
Međutim, piše Kallxo, ovaj sporazum je i dalje ostao neprimenjen.
Pročitajte još:
DW: Švajcarski gradić mesto poverljivih razgovora i prisnog druženja srpskih i kosovskih političara
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
