Sjedinjene Američke Države izvele su opsežnu vojnu operaciju na teritoriji Venecuele, tokom koje su gađane lokacije u glavnom gradu Karakasu i više vojnih objekata širom zemlje. Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da je operacija rezultirala hapšenjem venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores, koji su potom prebačeni u Sjedinjene Države.
U obraćanju javnosti, Tramp je naveo da su SAD „uspešno izvele napad velikih razmera“ i poručio da se Maduro i njegova supruga sada „suočavaju sa američkom pravdom“. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države će privremeno upravljati Venecuelom dok se ne obezbedi, kako je rekao, „bezbedna tranzicija vlasti“.
Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da su Maduro i njegova supruga optuženi u Južnom okrugu Njujorka za krivična dela povezana sa trgovinom drogom, narko-terorizmom, krijumčarenjem oružja i posedovanjem destruktivnih sredstava. Tramp je još ranije danas potvrdio da su optuženi već na putu ka Njujorku, gde će im biti suđeno.
Potpredsednica Venecuele demantovala Trampa da je položila zakletvu: „Maduro je jedini zakoniti predsednik“
Potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez obratila se građanima putem državne televizije, poručivši da je Nikolas Maduro „jedini zakoniti predsednik Venecuele“, odbacujući tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa, koje su stigle u međuvremenu, da je preuzela funkciju šefa države.
Njeno obraćanje usledilo je neposredno nakon Trampove izjave da je Rodrigez položila zakletvu i da je, posle razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, pristala da ispuni sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država.
Rodrigez je ove navode ocenila kao netačne i optužila SAD da su „divljački napale“ teritorijalni suverenitet Venecuele „pod izmišljenim izgovorima“. Tokom sednice Nacionalnog saveta za odbranu, koju je prenosila državna televizija, zahtevala je „hitno i bezuslovno oslobađanje“ Madura i njegove supruge Silije Flores, ističući da će se, kako je rekla, suočiti sa američkom agresijom.
Poručila je da je vlada spremna da brani zemlju i pozvala građane na jedinstvo, naglašavajući da će Venecuela štititi svoje prirodne i energetske resurse, koje je označila kao ključne za razvoj zemlje i vlasništvo naroda.
Napadi širom zemlje, strah i neizvesnost u Karakasu
Prema navodima venecuelanskih vlasti, napadi su zabeleženi u saveznim državama Karakas, Miranda, Aragua i La Gvaira, a mete su, kako se tvrdi, bili vojni objekti. Snimci sa društvenih mreža i televizija prikazuju gust dim i vatru iznad prestonice.
Očevici za strane medije navode da su se čule snažne eksplozije, dok su građani ostali u domovima zbog straha od daljih sukoba. Venecuelanska vlada pozvala je političke i društvene aktere na mobilizaciju, dok su u pojedinim delovima Karakasa zabeležene dugačke kolone ispred apoteka i prodavnica.
Međunarodne reakcije i spor oko optužbi
Napadi su izazvali oštre reakcije na međunarodnoj sceni. Kina i Rusija osudile su američku vojnu intervenciju, uz poruku da je reč o grubom kršenju međunarodnog prava i suvereniteta Venecuele. Moskva je zatražila hitno oslobađanje Madura i njegove supruge.
S druge strane, kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti odmah su podržali akciju SAD, navodeći da je reč o borbi protiv „narko-terorističkog režima“ i pretnji po globalnu bezbednost.
Bivši kosovski diplomata Avni Arifi, otišao je i korak dalje, navodeći da je 2026. počela „u dobrom pravcu za Kosovo“, te se sada nada priznanju Venecuele, i sa njom, očekuje još najmanje četiri priznanja.
Podaci demantuju Trampa – glavne krijumčarske rute prema Americi ne dolaze iz Venecuele
Iako Tramp tvrdi da Venecuela predstavlja ključnu tačku za krijumčarenje kokaina ka SAD, zvanični podaci Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC) i američke DEA ukazuju da glavne rute krijumčarenja potiču iz Kolumbije, Perua i Ekvadora, dok se Venecuela ne navodi kao primarna ruta.
Svet na ivici nove eskalacije
Analitičari upozoravaju da bi američka intervencija mogla dodatno destabilizovati region. Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić ocenio je da svet „ide u veoma opasnom pravcu“, ističući da ovakve akcije velikih sila podsećaju na podele uticaja karakteristične za 19. vek.
Hrvatski istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Hrvoje Klasić ocenio je da američka intervencija u Venecueli nije istorijski presedan, ali da svet ulazi u „veoma opasan period“. On je naveo da je predsednik SAD Donald Tramp ozbiljno poremetio međunarodni politički poredak, razgrađujući savezništva, pre svega sa Evropskom unijom, i da sve više deluje kao da je njegova strategija bliža dogovoru sa Rusijom i Kinom nego sa tradicionalnim zapadnim partnerima. Prema Klasiću, takav pristup podseća na politiku 19. veka, kada su velike sile, ignorišući manje države, između sebe delile interesne sfere.
Klasić je upozorio da se postavlja pitanje da li postoji prećutni dogovor velikih sila o zonama uticaja, dok dodatnu neizvesnost unosi i uloga Kine, posebno u svetlu pojačanih tenzija oko Tajvana. On je takođe podsetio da su Sjedinjene Američke Države i ranije, tokom 20. i 21. veka, učestvovale u svrgavanju vlasti ili vojnim intervencijama širom sveta, navodeći primere od Irana i Čilea do Iraka i Libije.
Situacija u Venecueli ostaje neizvesna, dok se očekuju novi potezi Vašingtona, reakcije Maduru lojalnih struktura u zemlji i dalji razvoj odnosa velikih svetskih sila povodom ovog događaja.
Pregled događaja oko Venecuele sastavljen je na osnovu bloga N1
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
