Albanci na današnji dan 28. novembra obeležavaju – Dan zastave, odnosno 113. godišnjicu proglašenja nezavisnosti Albanije. Ovaj datum tradicionalno se proslavlja kako u Albaniji, tako i na Kosovu, a godinama unazad postao je i dan šireg nacionalnog simbolizma za Albance. Centralni događaji, kao i prethodnih godina, održani su u Prekazu na Kosovu i Valoni u Albaniji, odakle su zvaničnici slali čestitke i poruke ujedinjenja. Prelazi su pretvoreni u svečane punktove, a zastave Albanije zavijorile su se od Tirane do Bujanovca. Poruke „nacionalnog ponosa“ stizale su i iz Haga, dok su sve istaknute ličnosti albanske političke scene, od Osmani i Kurtija do Edija Rame, podsetile da je na ovaj dan rođen i Adem Jašari, „mučenik, ratnik i heroj“.
Adem Jašari – obeležavanja u Prekazu
Uz obeležavanje nezavisnosti Albanije, 28. novembar je i rođendan Adema Jašarija, kojeg su, uz članove porodice, ubile srpske snage, a kojeg na Kosovu nazivaju „legendarnim komandantom OVK“ i „ocem nacije“.
U Prekazima, gde se nalazi Memorijalni kompleks posvećen Ademu Jašariju, danas je održana „novembarska trka“, događaj koji otvara aktivnosti povodom Dana zastave u Jašarijevom rodnom mestu.
Prema navodima prištinskih medija, u trci je učestvovalo oko 400 trkača. Preko jakni i dukseva nosili su majice sa Jašarijevim likom, a jedna grupa je razvila i zastavu na kojoj piše „Përjetësisht“, što u prevodu znači „Večno“.
Trkači su krenuli iz Prekaza, a simbolično završili trku u Srbici, na trgu „Adem Jašari“.
Međutim, u ovom selu u opštini Srbica – nisu boravili samo trkači.
U Prekazu se danas okupilo mnogo građana, među kojima je i Bekim Šiti iz Brigade „111 Adem Jašari“, Specijalne jedinice „Crni Tigrovi“.
On je za EO rekao da „istorija ovih datuma treba da se prenosi i deci, kako bi se poslala poruka o „važnosti domovine“:
„Sve nas Albance povezuje, od Leposavića do Valone, i ovo je datum koji treba da prenesemo svim generacijama. To je izlazak OVK, rođendan Adema Jašarija, i ove datume treba da prenesemo budućim generacijama, našoj deci, u njihovoj svesti o tome koliko je važno preneti poruke o tome koliko volimo domovinu i koliko treba da doprinosimo domovini“, izjavio je Šiti.
Slične poruke uputili su i ostali građani.
Najbolja stvar je, kažu – „ujedinjenje svih Albanaca“:
„Moramo se svakako ujediniti, slava svim ovim herojima ovde, svim poginulima, neka nam Alah to nagradi i da budemo ujedinjeni. Bolje od toga da su svi Albanci ujedinjeni ne postoji“.
Počast odali i pripadnici KBS-a
U spomen-kompleksu prisustvovali su i pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).
„U okviru aktivnosti povodom obeležavanja novembarskih praznika – Dana nezavisnosti Albanije, godišnjice javnog nastupa Oslobodilačke vojske Kosova i rođendana legendarnog komandanta Adema Jašarija – generali i visoki oficiri Kosovskih bezbednosnih snaga i Ministarstva odbrane odali su počast u Spomen-kompleksu u Prekazu. Ovom prilikom odata je počast žrtvi porodice Jašari i svih mučenika koji su pali za slobodu i nezavisnost Kosova, žrtvi svih generacija koje su se borile i žrtvovale za domovinu“, poručili su iz KBS.
Baša: Sveti dan, Gucati: Praznik nepotpun bez bivših vođa OVK
Ovaj memorijalni kompleks posetio je i Dimalj Baša u pratnji v.d. potpredsednika kosovske vlade Besnika Bisljimija i v.d. ministarke MINT-a Rozete Hajdari.
Sa njima su bili i aktivisti Samoopredeljenja.
U obraćanju medijima, Baša je ovaj dan nazvao „svetim“, a Prekaz „jednim od najsvetijih mesta u albanskim zemljama“.
Prisutan je bio i predsednik „Udruženja ratnih veterana OVK“, Hisni Gucati.
On je kazao da su ovi praznici „nepotpuni bez bivših vođa OVK“ – Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, koji su trenutno u Hagu, gde se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
A čestitke stižu od Turske, NATO-a, Vrhovnog štaba savezničkih snaga za Evropu (SHAPE) i KFOR-a, dok je u selu Orlane podignut spomenik pripadnicima OVK, pored čijih su imena izlistana i imena civilnih žrtava rata.
Tači iz Haga: Verujem da ćemo narednih novembara slaviti zajedno
Ipak, Hag nije sprečio jednog od bivših vođa OVK, ujedno i prvog kosovskog predsednika Hašima Tačija, da čestita praznik, usput izrazivši nadu da će ga sledeće godine proslaviti zajedno sa ostalim Albancima.
Praznik je putem društvenih mreža čestitao i njegov sin.
„Danas svaki Albanac ima nacionalni, državni i porodični praznik, jer je to praznik dostojanstva i nacionalnog ponosa, koji svaki slobodni narod u svetu slavi i pamti. Danas svaka albanska porodica i institucija Kosova se i seća i slavi. Zato mi ne preostaje ništa drugo nego da čestitam Albancima praznik 28. novembra, da ga slave zajedno, ponosno i dostojanstveno. Verujem da ćemo narednih novembara slaviti zajedno“, kazao je Tači, koji se trenutno nalazi na pripremnoj konferenciji u Hagu.
Ovaj dan obeležila je i opoziciona politička scena, među kojom su poslanica PDK Vljora Čitaku, potpredsednik LDK Ljufti Haziri i predsednik AAK Ramuš Haradinaj. Haradinaj se pritom pohvalio da mu se na današnji dan „verio sin“.
I Rama se prisetio Jašarija
Jašarija je pomenuo i albanski predsednik Edi Rama u kratkoj Fejsbuk objavi.
„Danas se sećamo i 70. godišnjice rođenja Adema Jašarija, heroja koji je rođen na Dan zastave i sam postao zastava žrtve, slobode i nacionalnog ponosa“, napisao je Rama uz emodžije orla, te kosovske i albanske zastave.
Vjosa Osmani uz Ramu u Valoni
Kosovska predsednica Vjosa Osmani, nakon proslave Dana KBS, a potom i Dana zahvalnosti na Kosovu, uputila se u Albaniju, gde je danas u Valoni prisustvovala svečanoj ceremoniji povodom Dana zastave.
Uz visoke zvaničnike Albanije, među kojima premijer Edi Rama i predsednik Bajram Begaj, položila je cveće na spomen-kompleks u Valoni. Kao i juče tokom Dana KBS, i ovom događaju prisustvovao je veliki broj dece, koja su ih dočekala uzvicima „Rama, Rama“.
Prethodno je Osmani na Fejsbuku čestitala praznik Albancima, kazavši da je ovaj dan za njihovu istoriju „ispisan krvlju, hrabrošću i verom“.
„Dan zastave, Dan nezavisnosti Albanije, rođenje legendarnog komandanta Adema Jašarija i prve javne akcije OVK – četiri su događaja koja čine osovinu našeg nacionalnog ponosa. Od Skenderbegove Kruje, preko Ismaila Ćemalija u Valoni i Prekaza porodice Jašari, naša istorija je ispisana krvlju, hrabrošću i verom. Danas, Kosovo i Albanija hodaju jedno pored drugog: dve države, jedna nacija, dve zastave, jedno srce. Srećan Dan zastave! Srećan Dan nezavisnosti Albanije! Slava komandantu Ademu Jašariju i svim herojima, mučenicima i ratnicima naše nacije!“, napisala je Osmani na svom Fejsbuk nalogu.
„Danas, kada ponovo podižemo ovu crveno-crnu zastavu, odajemo počast ne samo Danu nezavisnosti Albanije, već i žrtvi cele nacije, od Valone do Prištine, od Skadra do Skoplja, do Mitrovice, Preševa i Ulcinja, u egzilu i svuda gde kuca albansko srce. Ova zastava je naša zajednička istorija, simbol koji nas je ujedinio u najtežim danima i koji nas danas vodi ka evropskoj budućnosti“, napisala je Osmani.
Pored Osmani, u Valoni su bili i v.d. ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, bivši gradonačelnik Severne Mitrovice Erden Atić, te potpredsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju.
Ujedno, vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti iskoristio je današnji dan da još jednom istakne značaj ovog datuma u albanskoj istorijskoj svesti.
Prelazi postali „svečane arene“
Međutim, nisu se samo kosovski zvaničnici uputili u Albaniju.
Oko 18.000 kosovskih Albanaca uputilo se u Albaniju, većinom u Valonu, kako bi proslavili praznik. Prema medijskim navodima, prelazi od Morine do Kakavije – pretvoreni su u „praznične arene“.
Pleše se, peva, a deca su ponovo u prvom planu.
Ulice kosovskih radova Prištine danas su ukrašene albanskim zastavama, dok je prisustvo Kosovske policije i EULEX-a na severu, posebno u Severnoj Mitrovici, pojačano.
Policija u Severnoj Mitrovici vraćala je vozila koja su pokušavala da se kreću ovim delom grada sa kosovskim i albanskim simbolima.
Pojedini mediji objavljuju video zapise i fotografije unutrašnjosti SO Severna Mitrovica, uz poruku da će fotografija Vjose Osmani i kosovska zastava dočekati uskoro i novu vlast Srpske liste.
Istovremeno, na današnji dan mnogi novinari na Kosovu objavljuju na svojim društvenim mrežama fotografije i poruke sa motivima promocije KBS-a, albanskih zastava, pa čak i fotografije na kojima se vide zastave „Velike Albanije“. Neki novinari ovaj dan na svojim privatnim profilima označavaju kao „Dan snaga“.
Sličan trend primećen je i prethodnih godina.
Kako je ovaj dan izgledao prošle godine?
Dve godine zaredom, 28. novembar se posebnim programom proslavljao i u jednoj opštini na Severu, opštini Zvečan. Prošle godine, u jednom od albanskih lokala u severnom delu Mitrovice, na samoj liniji razdvajanja ovog dela grada od južnog, okačene su zastave Albanije, kao i zastava UČK. Iste zastave bile su postavljene i u Suvom Dolu.
Južni deo grada proslavljao je defileom automobila sa zastavama Albanije, Kosova, UČK, uključujući i u blizini glavnog ibarskog mosta. U pojačanoj cirkulaciji građana sa juga na sever, uključujući i decu, Kosovska policija selektivno je vraćala pojedine koji su na sebi imali ili nosili neki od albanskih simbola, kako su potvrdili, za koje smatraju da bi mogli izazvati provokaciju.
Kod kule Ise Boljetinca, prema izveštajima prištinskih medija, došli su – tadašnja kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, predsednik kosovske Skupštine, Gljauk Konjufca, zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi, ali i čelnik kosovskog MUP-a, Dželjalj Svečlja. Pojedinačno su polagali cveće na grob ovog, kako ga Albanci smatraju, albanskog narodnog heroja. Na tome se do podneva zvanično obeležavanje u ovom delu Kosova – završilo, a nastavilo u Prekazu, gde je cela delegacija i otišla.
U Prekazu je, kao i u Tirani, održana parada. Na njoj su, takođe, učestvovala deca. Pored više visokih kosovskih zvaničnika, bili i kosovska predsednica Vjosa Osmani, kao i v.d. premijera Aljbin Kurti.
Istog dana, prefarban je i mural posvećen junacima sa Košara u centru grada. Šestoro policijskih službenika suspendovano je na 72 sata nakon što je utvrđeno da su bili stacionirani u blizini lokacije gde su nepoznate osobe prefarbavale mural, ali da nisu reagovali.
Kasno uveče, u Gračanici, takođe u samom centru grada, prošlo je desetine automobila iz kojih su muškarci trubili, vikali, mahali zastavama Albanije i skandirali „Kosova, Kosova“.
Kamberi i Sinani o herojskim žrtvama i diskriminaciji Albanaca
Događaj obeležavaju i srpski Albanci. Povodom Dana zastave, albanska zastava zavijorila se jutros sa balkona zgrade Opštine Bujanovac.
Na fotografijama, koje su objavile Bujanovačke, ne vidi se srpska zastava, samo albanska. Zastava Albanije vijori se i sa zgrade Nacionalnog saveta Albanaca.
Isticanje ove godine proteklo je bez ranije uobičajene pompe i poziva političkih lidera građanima da istaknu zastave na svojim domovima i lokalima.
Podsećamo da Srbija i Albanija u poslednjih godina imaju najbolje diplomatske odnose u svojoj istoriji i zajedno su, uz Severnu Makedoniju, deo inicijative Otvoreni Balkan.
Današnji dan čestitao je i Šaip Kamberi, poslanik u skupštini Srbije, ističući značaj ovog datuma kao simbola slobode, jedinstva i nacionalnog ponosa. Poručio je da zastava treba da bude prisutna u svakom domu i srcu, podsećajući na kako navodi, herojske žrtve prošlih generacija i važnost zajedništva i dostojanstva za izgradnju bolje budućnosti.
Tako je i gradonačelnica Preševa, Ardita Sinani čestitala praznik, te skrenula pažnju na „diskriminaciju Albanaca u Srbiji“.
„Čak i kada smo suočeni sa diskriminacijom Srbije i uskraćivanjem zvanične upotrebe zastave za Albance Doline, ostajemo nepokolebljivi: sa otporom, sa dostojanstvom i sa punom verom u jednakost, demokratiju i slobodu. Od Preševa, Medveđe i Bujanovca, svakom srcu koje drži crveno-crnu zastavu — srećna zastava i Dan nezavisnosti!“, poručila je Sinani.
Kako se u Srbiji tumači lik i delo Adema Jašarija?
I dok je Adem Jašari za Albance „legendarni komandant“ i „otac nacije“, srpski državni izvori i dalje ga kvalifikuju kao teroristu, kojeg su policijske snage, nakon trodnevne opsade 5., 6. i 7. marta 1998. godine, likvidirale u kući u Prekazu, zajedno sa celom porodicom koja se s njim zabarikadirala, nakon što je prethodno odbio da im se preda.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), od 58 članova porodice Jašari koji su sahranjeni, bilo je 18 žena i 10 dece, od kojih je najstarije imalo 16 godina. Jedino nije ubijena 11-godišnja devojčica.
„Srpska policija je negirala bilo kakvu nezakonitost u napadima i tvrdila da je progonila ‘teroriste’ koji su napali policiju. Portparol policije negirao je ‘laži i izmišljotine’ o mučenju, kako su javili neki lokalni i strani mediji, i rekao da policija nikada nije koristila takve metode, niti će ikada“, naveo je Fond u jednom od svojih izveštaja.
Zvanični srpski policijski izvori imaju suprotno tumačenje u odnosu na kosovske:
Adem Jašari, zajedno sa svojim bratom Hamezom Jašarijem, bio je vođa OVK, koju je zvanična Srbija smatrala terorističkom grupom. Stradali su sa članovima svoje porodice jer su odbili da sepredaju u dreničkom selu Donji Prekaz, istočno od Srbice, gde su živeli.
Srpske snage bezbednosti (PJP i SAJ) okružile su Jašarijevu porodičnu kuću i pozvale ih na predaju, dajući dvosatni rok. Dok se više desetina civila predalo i udaljilo sa lica mesta, iz Jašarijeve kuće započela je upotreba teškog naoružanja, pri čemu su ubijena dva policajca, a tri ranjena.
Policija je potom uzvratila teškom artiljerijom i praktično uništila Jašarijevu kuću, pri čemu je stradalo 56 članova porodice.
Kosovski izvori navode da je ukupno 59 članova porodice Jašari ubijeno.
Činjenice u vezi sa međunarodnim priznanjem Albanije 1912-1913
Albanci kao godinu svoje nezavisnosti upravo uzimaju 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni, nakon okupljanja 28. novembra, mesec dana kasnije – 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.
To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.
Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija, kao Ustavna monarhija. Konačno Bukureškim ugovorom, potpisanim u avgustu 1913, stvorena je nova nezavisna država Kneževina Albanija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
