Kome je na svetskoj političkoj sceni razgraničenje, odnosno bilo kakva promena granica koja u različitim interpretacijama ide od demarkacije do razmene teritorija prihvatljiva, a kome ne, poslednjih dana je teško utvrditi. Izvesno je da svi akteri podržavaju pregovore i mirno rešenje, ali očigledno postoje različita mišljenja o tome šta bi to trebalo da znači. Poslednja u nizu diplomatskih reakcija je izjava evropskog komesara za proširenje koji je za Radio Slobodnu Evropu rekao da Beogradu i Prištini treba prepustiti da nađu rešenje za normalizaciju odnosa, ali da postoje ograničenja u okviru kojih je moguć dogovor.
Han je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da rešenje za odnose Srbije i Kosova ne sme da ide „na trošak drugih u regionu“ i da je uslov koji nameće EU da „ima više stabilnosti u regionu“.
Na pitanje da li isključuje zamenu teritorija, čemu su se usprotivili mnogi u Evropskoj uniji, regionu, pa i na Kosovu-Srbiji, Han je rekao da „to treba ostaviti njima, neka oni o tome raspravljaju“.
„Sada vrlo jasno znaju šta su naši uslovni okviri i smatram da, ako želite nešto postići, treba razmišljati i izvan kutije,“ rekao je Han.
Na direktno pitanje koji su to uslovni okviri, Han je odgovorio: „A to je da ima više stabilnosti u regionu i da svako pojedinačno rešenje, svaki dogovor za rešenje bilateralnih sukoba mora doprineti ukupnoj stabilnosti i razvoju regiona jer je, u konačnici, cilj da svih šest zemalja postanu članice Evropske unije“.
Upitan da li strahuje da bi rešenje u dijalogu Beograda i Prištine moglo da ima negativne posledice na BiH, Makedoniju i druge zemlje, Han je rekao da je prerano o tome govoriti, pošto se i dalje pregovara.
„Neke ideje su se pojavile. Posmatrajmo to na ovaj način – i sada se radi na daljim pregovorima radi boljeg usaglašavanja ideja. Smatram da paket koji ima pravno-obavezujući sporazum između Srbije i Kosova mora da sadrži više elemenata, a onda ćemo videti konačne ideje. Ali mislim da su obe strane sada potpuno svesne međunarodne, ne bih rekao zabrinutosti, već ograničenja, a unutar toga mislim da su mnoga rešenja moguća,“ rekao je Han.
Govoreći o dogovoru, nije propustio da pomene ograničenja, ali javnosti i dalje nije poznato o kakvim se ograničenjima radi, odnosno da li bi i u kom obliku i meri Evropska unija koja je i posrednik pregovorima Beograda i Prištine prihvatila bilo kakvu korekciju granica. Naime, nemačka kancelarka Angela Merkel je reagujući na pominjanje termina razgraničenja izjavila da se Berlin protivi bilo kakvom prekrajanju granica na Balkanu, da bi nešto kasnije, nakon razgovora s predsednikom SAD-a Donaldom Trampom pomalo ublažila taj stav navodeći da podržava sve razgovore koji vode ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali da teritorijalni integritet ima bitnu težinu. Prethodno je savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio da SAD ne isključuju mogućnost korekcije granica.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini je pre nekoliko dana na sastanku s ministrima spoljnih poslova EU poručila da će Evropska unija podržati svaki dogovor Beograda i Prištine koji je u skladu s međunarodnim pravom i evropskim pravnim tekovinama. Ipak, neki od ministara su, dajući podršku dijalogu Beograda i Prištine sa zadrškom i oprezno govorili o mogućnosti proširenja granica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
