Dronovi za KBS: Dobra vest? Loša vest? Ili nije vest?

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Veton Suroji (Surroi)

Srbija se sa uzbunom zbog dronova zapravo ograničava protiv same sebe: sprečava sposobnost Kosova za odbranu i sa modernom tehnologijom konsolidacije unutar NATO-a. Ali takođe može pomoći da se dronovi više ne kupuju.

1.

Zašto je hiljadu dronova kupljenih od Kosova iz Turske dobra vest? I zašto je loša? I: zašto nije vest?

Počnimo od poslednjeg pitanja. Kupovina naoružanja u Evropi eksplodirala je od kada je Rusija ušla u frontalni rat sa Ukrajinom 2022. godine. Ova poruka stigla je i na Zapadni Balkan, kako u zemlje članice NATO-a, tako i u one poput Srbije i Kosova koje nisu članice. Za evropske zemlje NATO-a, proizvodnja i kupovina naoružanja već je deo obaveza za podizanje odgovornosti za odbranu kontinenta, zahtev svih američkih predsednika u ovom veku, ali odobreno tek nakon insistiranja predsednika Trampa. Dakle, ukratko, svi se naoružavaju i ne bi trebalo da bude vest što to radi i Kosovo.

Pored toga, postoje još dva razloga zašto ovo ne bi trebalo da bude vest. Prvi je da sve zemlje Zapadnog Balkana (uključujući i Hrvatsku) zajedno troše manje na naoružanje nego Srbija, koja je već premašila cifru od 2,5 milijarde dolara (prema istraživanjima ozbiljnih organizacija poput SIPRI-ja). Drugi je da Kosovo ima definisanu putanju podizanja vojske u skladu sa NATO standardima i ovaj desetogodišnji plan se precizno sprovodi.

Dakle, Kosovo koje teži da bude u NATO-u kupuje oružje od druge najjače NATO sile u regionu u kojem zemlja koja ne želi biti u NATO kupuje više naoružanja (od zemalja NATO, ali i od Rusije i Kine) nego svi njeni susedi zajedno.

2.

U stvari, to jeste vest i postoje dva razloga zašto je ova vest povezana sa Ukrajinom.

Prvo, zato što je rat u Ukrajini, koji je počeo kao model rovovskog rata iz Prvog svetskog rata, izazvao taktičku tehnološku revoluciju koja će razviti nove vojne doktrine. Tu ulazi dron koji je u tri godine rata u Ukrajini postao vrsta jeftine zamene za kombinaciju artiljerije i avijacije. Ukrajina, suočena sa deficitom ljudskog i materijalnog vojskog resursa u odnosu na Rusiju (na frontu 1:3 u odnosu vojnika Ukrajine prema Rusiji), pretvorila je dron u „multiplikator snage“ koji služi da pogodi vojne snage, linije snabdevanja i skladišta bez potrebe za napredovanjem ljudi preko fronta. Dron, jeftin i potrošiv bez ljudskih i materijalnih troškova, postao je nova doktrina odbrane, proizvedena iz ukrajinskog iskustva.

Drugo, ovo je dobra vest jer se uklapa u doktrinu odbrane koja se razvija na Kosovu. Za doktrinu odbrane Kosovskih oružanih snaga, Srbija, iako sa evidentnim razlikama u geografiji, veličini i geopolitičkoj težini u odnosu na Rusiju, ima crvene sigurnosne indikatore koji su identifikovani u Ukrajini. Srbija je zemlja koja nije priznala nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova, ima ofanzivni vojni kapacitet prema Kosovu i već je sprovela hibridnu pred-vojnu operaciju u Banjskoj 2023. godine. Ukrajinski vojni posmatrač bi ovde prepoznao signale iz prošlosti: Rusija je započela operacije sa pred-vojnom formacijom, imala očiglednu prednost u ofanzivnoj moći i na kraju to iskoristila protiv države čije postojanje nije priznala.

U ovom kontekstu, uvoz dronova jeste vest, vest o primeni novih taktičkih znanja i ukrajinske strateške analize.

3.

Ali kontekst je mnogo drugačiji: Kosovo je pod NATO zaštitom i neke istaknute članice su uključene u sposobnost kosovske vojske da postane vojska NATO-a. U ovom kontekstu kupovina dronova znači usvajanje tehnoloških promena u naoružanju; umesto obuke sa artiljerijom na odbrambenim linijama, obuka će se obavljati sa ovim letelicama koje se kontrolišu na daljinu. Dakle, dobra vest.

Ali nije dobra vest za svakoga. U Srbiji je bilo i ima u potpunosti negativnih reakcija, počevši od predsednika Vučića i čitavog zbora zvaničnika i analitičara koji kupovinu dronova na Kosovu vide kao akt agresije, čak kao akt „neo-osmanske“ politike predsednika Erdogana.

Takav stav, kada se razloži racionalno, šteti samoj Srbiji. Za ovu državu problematično je to da njen sused poseduje oružje koje je dokazano deo nove odbrambene doktrine (čak je jedan ministar srpske vlade javno pokazao performanse drona koje jasno ilustruju odbrambenu prirodu: kapacitet leta 36 minuta na maksimalnoj udaljenosti od 136 kilometara). Takođe je problematično to što ovo oružje prodaje druga najjača NATO sila. Dakle, Srbiji, državi sa dokazanim ofanzivnim kapacitetima prema Kosovu, smeta sposobnost Kosova da se brani i da se konsoliduje unutar NATO-a.

Ovo bi trebalo biti loša vest i za Evropsku uniju. Kupovina dronova na Kosovu radi odbrane od Srbije nije primer normalizacije odnosa između dve zemlje niti pokazuje napredak ka ciljevima EU.

4.

Dakle, kupovina dronova je dobra vest, loša vest i nije vest.

Ali možda postoji i četvrta kategorija: dronovi ne bi trebalo da budu razlog za vest. Kosovo i Srbija trebalo bi da imaju dobre međudržavne odnose; ceo Zapadni Balkan bio bi zajednička bezbednosna zona u skladu sa Evropom kao zajedničkom bezbednosnom zonom izgrađenom od strane NATO-a, EU i evropskih država. Tada bi vest bila da su zemlje Zapadnog Balkana kupile helikoptere za zajedničke bezbednosne operacije, postavile mrežu informacija koje prikupljaju dronovi za rizike od požara, ilegalnih prelaza granica i drugih pretnji za zajedničku bezbednost čitavog regiona…

Dok se to ne postigne, dronovi ostaju vest.