„Taj ko bude rešio problem vodosnabdevanja u Leposaviću biće ravan zadužbinaru“

Mnoge stvari su stavljene pod tepih da bi danas isplivale u deset puta goroj situaciji. A ona je pripremana godinama unazad. U pitanju je represija koju građani osećaju na Severu. Srpska lista je izašla iz institucija kada je bila loša situacija, a sada bi da se vrate kada je 10 puta gora. Ali ljudi su se ovde probudili i na ove izbore izlaze u dobrim namerama. Dovedeni smo u situaciju da moramo da krenemo od nule.

„Politika iz nužde“, „Da spasim šta se spasiti može“, ovako svoj ulazak u politiku posle decenija bavljenja novinarskim poslom vidi Ivan Vučković iz GI „Koreni“.

Jedan je od petorice kandidata koji će u nedelju trčati izbornu trku za gradonačelnika u svom mestu. Ukupno 21 je srpski kandidat u četiri opštine na Severu Kosova, 12 političkih subjekata koji učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu 12. oktobra.

Protekle tri godine Srbi, posebno oni na Severu, opisuju kao gorke plodove napuštanja institucija usled mera ove vlasti, pre svega predvođene Samoopredeljenjem, koje opisuju kao diskriminatorne i, štaviše, represivne prema Srbima.

„Nisam mogao posle svega onoga što nam se izdešavalo da sedim skrštenih ruku. Morao sam zbog svoje troje dece, prijatelja, sugrađana – da probam nešto“, kaže Vučković u intervjuu za KoSSev.

A to je pre svega pokušaj da se novim idejama promeni percepcija stvarnosti, navodi, dok dodaje: „Uložimo napor da nam bar malo bude bolje“.

A stvarnost je da su Srbi na Severu trpeli „podjednako torturu“, kako iz Prištine, tako i iz Beograda ali i na lokalu.

„Naročito ako si neistomišljenik sa postojećim režimom, onda svi koji su drugačije razmišljali su bili žrtve“, objašnjava Vučković.

Na pitanje zašto se nije odlučio da uđe u politički život već pre nekoliko godina, Vučković navodi da je u pitanju sazrevanje.

„Presudilo je to što smo sada imali opštinu tri godine ali je nismo imali. Imali smo neprirodnu situaciju da nam gradonačelnik bude Albanac, da mu je Srpska lista izlaskom iz institucija dala širom otvorena vrata i mi smo tri godine bili obezglavljeni“.

Na pitanje da li to znači da je prethodna situacija u kojoj je opštinu vodila Srpska lista bila donekle bolja, Vučković odgovara:

„Nimalo. Ja Hetemija vidim samo kao posledicu loše politike Srpske liste. Ništa bolje ni ranije nije bilo. Ja sam to društvo uvek opisivao kao društvo korupcije i nepotizma podobnih“.

Protekle tri godine opisuje kao represiju koju građani osećaju, dodajući da mu posebno teško pada „argument“ Srpske liste za povratak na staro – priznanjem da su uvideli grešku izlaska iz institucija s kraja 2022.

„A to je ona greška – ‘puj pike ne važi se. Idemo dalje. Čekajte ljudi, zbog vaše greške apsolutno smo svi podelili žrtvu, stradali, sada svi dolazimo do toga da nam kažu – pogrešili smo ali opet nudimo isto“, kaže Vučković, opisujući kandidate Srpske liste kao „marionete na kanapu“, te ne isključujući ni mogućnost da i uoči samih izbora može doći do njihovog povlačenja, ukoliko bi takva komanda stigla iz Beograda.

Na pitanje zašto se on, kao i drugi kandidati nisu kandidovali na izborima već u proleće 2023, Vučković situaciju po preuzimanju opština od strane Samoopredeljenja opisuje kao period u kojem je „vladao veliki strah“ – „Niko nije smeo da se kandiduje“.

Tri godine kasnije smatra da su se sada kandidati osmelili i da na izbore izlaze u dobrim namerama.

Vučković ipak podseća da se on još 2008. godine, doduše u znato drugačijim okolnostima, kandidovao sa istom inicijativom na izbore.

„Tada smo imali i bilbord u Leposaviću, i letke i promotere. Niko mi ni tada nije to zabranio. Iznajmite ga danas! Danas to mogu da učine samo oni koji koriste budžet Beograda ili budžet Prištine“, kaže.

Njemu lično prioritet nije da „zaradi pare od politike“, što je inače mejnstrim na Severu Kosova.

Želim da spasim što se spasiti da

„Ako vi mislite da je sve dobro i da nam se ništa nije izdešavalo i da je sve u redu i da sam srećan što sam stavio 20.000 dinara u džep, jer me neko stavio na spisak, onda ne moramo ništa da menjamo. Ali ako mislite da su ulice Leposavića prazne, da kulture nedostaje – da projekata nema, da su sela opustela, da su mladi iz sela otišli u gradove, jer su im davali stanove, da dece u školi nema, u gimnaziji je upisano sada 14 đaka, škola za koju se uvek tražilo mesto više. Ako vi mislite da je sve u redu, onda neka budem ja taj luzer, ili idealista koji ne vidi tu lepotu o kojoj vi pričate. Ja ne mislim da nam cvetaju ruže. Naprotiv! Mislim da nam je situacija, naprotiv – užasna. I stavio sam sebe, kako god to nazivali – hrabro, ludo, pametno, ili sam mediokritet, ili budala. Nema veze, želim da dam svoj doprinos, da makar centimetar mrdnemo sa mrtve situacije“.

Povez preko očiju

Iako izražava žaljenje zbog toga što nije došlo do ujedinjenja inicijativa koje opoziciono deluju u odnosu na Srpsku listu, istovremeno iznosi i zamerku: „Oni žele da zamene Srpsku listu. A to znači da će danas u kampanji koristiti, pravljenje kuća, sređivanje fasada, dodelu materijala“.

Samim sugrađanima zamera:

„Kao da imaju povez preko očiju. Kao da ne vidimo sopstvenu stvarnost, decu koja su nam otišla za kojom patimo, sopstveni frižider. Pretvorilo se sve u korist“.

Vlasti u Beogradu zamera što deli Srbe na Kosovu.

A da je tako detektuje i on ‘uspešnu’ predizbornu kampanju u kojoj predsednik Srbije najavljuje 400 radnih mesta u zdravstvu, za koje se svakog dana govori da je sledeće za ‘gašenje’ kao resurs Republike Srbije na Kosovu.

„Mi smo stvarali ljude podobnih i za te ima posla. Dvanaest godina su ljudi uništavani, uništavana načela društva, uključujući moralna. Dovedeni smo do toga da razmišljamo samo materijalno, zaboravljajući na budućnost. Zamisli da smo stvarali atmosferu da je stručnost pre podobnosti, da na čelo institucija dođu najbolji, a njih da zamene još bolji, vraćali bi nam se mladi“.

„Nisam ja manji Srbin od Zorana Todića. Garantujem. Čak mogu reći da sam veći. A znate zašto? Zato što moje pravoslavlje, kako živi moja porodica, zato što znam više manastira, poznajem bolje istoriju… Ali nije stvar u tome ko je veći Srbin, već u tome što pokušavaju da zadrže monopol nad patriotizmom“, ističe.

„Ne želim da se takmičim sa onima koji su kilometrima ispred nas a trčimo istu trku“, kaže Vučković.

Svestan je da je borba neravnopravna, ali svoj manevarski prostor vidi i u tome da kao odbornik u ovom sazivu ukazuje na pogrešne politike, jednoumlje i pokušava da ih menja motivišući sugrađane na akciju, rešavanje problema takođe.

Vučkoviću je za odborničko mesto potrebno 200 glasova u slučaju da u njegovoj opštini izađe 7000 ljudi. Optimista je da će ih dobiti, jer je vrlo lako, za jedno popodne sakupio 130 potpisa za kandidaturu, što mu je bila dodatna motivacija, i da trči trku, ali i da se sutra bori za svakog čoveka.

„Prvo što ću reći sutra odbornicima Srpske liste – ako uđem u skupštinu jeste da su vredniji mojih 200-300 glasova nego njihovih 5000. Znam da sam ih časno osvojio. Da su to oni koji su želeli u ovom teškom trenutku da prelome, da se oslobode u svom srcu, da su mi poverovali ovo što pričam – to mi je najvažnije“.

Čovek iz naroda

Opštinu je ‘pregazio’ uzduž i popreko, poznaje ljude, domove, probleme.

„To je nešto što će biti moja misija i dalje. Prvo na šta moramo da delujemo je da zaustavimo proces iseljavanja mladih„, poručuje Vučković.

Upravo odliv mladih vidi kao ključni problem i to višedecenijski problem. Međutim, kaže, unazad nekoliko godina, deca na školovanje odlaze u centralnu Srbiju još u osnovnom i srednješkolskom periodu.

Oživljavanje kulture na mikro planu, vraćanje sportske hale i sportskih terena mladima nakon preuzimanja i ograđivanja – vidi kao osnovni put do ozdravljenja većeg angažovanja mladih i povećavanje perspektive za njihov ostanak.

Smatra da je malo potrebno da se pokrene mašinerija – dobar menadžer, koji će napraviti reorganizaciju posla i spreman je da se uhvati u koštac.

Problem je zapošljavanje, odnosno izostanak transparentnog zapošljavanja. Zbog toga Vučković hoće da vrati konkurse.

„Hoću da menjam to, i da se konkursi ponovo vrate. Hajde da probamo tu sitnicu. Hajde da javno obznanimo konkurs i da se mladi prijave„.

Živimo bez vode

Ključni problemi ove opštine su, podsetio je Vučković, vodosnabdevanje i popravka putne seoske infrastrukture.

„Prioritet svih prioriteta je vodosnabdevanje. Ko god da bude gradonačelnik, ali ukoliko bih ja bio gradonačelnik, konačno bih završio fabriku za preradu vode u Belom Brdu, koja se gradi kao Skadar na Bojani unazad 20, 30 godina. Pored desetak reka, planinskih čistih, mi smo žedni. Taj ko bude to napravio, biće to jednako zadužbini“.

Situacija sa vodosnabdevanjem bila je u Leposaviću najteža ove godine. Vučković svedoči da je tokom dana, kao neko ko živi na višoj koti, imao vodu dva puta po sat vremena.

Ranije je problem donekle bio rešavan programima redukcije, ali sada:

„Opštinsko rukovodstvo na čelu sa Hetemijem i Marinom Bogojević je odlučilo da opština ne sme da ostane bez vode, pa je došlo do problema, da mi i to malo što smo mogli da podelimo, više nismo mogli“

Mi u Leposaviću živimo bez vode

I treći problem koji čeka na rešenje je hitno oživljavanje putne infrastrukture, uprkos tome što su sela sve više pusta i što mladi odlaze iz njih. Iako se boji, da tim putevima je sve manje onih koji bi putovali, Vučković veruje da bi upravo renovirana seoska putna infrastruktura motivisala mlade da se vrate svojim korenima.

„Sela bi mi bila prioritet, samo zbog toga da se privuku oni koji su ih napustili, prešli u stanove, a onda se grdno pokajali jer upravo sloboda leži u selima“.

Apsolutno želim da budem glasnogovornik naroda