Centri okupljanja Srba na Veliku Gospojinu: Manastiri Sokolica, Gračanica i Visoki Dečani

Manastir Gračanica danas proslavlja svoju hramovnu slavu, Uspenje Presvete Bogorodice. Svečanu prazničnu liturgiju služi episkop raško-prizrenski vladika Teodosije. Na Severu, manastir Sokolica danas je centar okupljanja pravoslavnih vernika sa Severa Kosova i svih onih koji veruju u isceliteljske moći pravoslavnog rariteta – mermernog kipa Bogorodice i malog Hrista. Od jutros se tradicionalno na sabor vernici okupljaju i u manastiru Visoki Dečani.

Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina ili Gospođindan, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika u godini. U Gračanici ovog jutra, povodom obeležavanja dana kada je Bogorodica „svoj duh predala Bogu“, održava se praznična liturgija.

Gračanički sabor obeležiće više manifestacija, a za sam kraj, od 19 i 30 u porti zadužbine kralja Milutina biće održan i koncert Nacionalnog ansambla „Venac“.

Koncert organizuju Nacionalni ansambl „Venac“, Dom kulture „Gračanica“ i Eparhija raško-prizrenska.

U oči Gospođindana, veliko bdenje služeno je u manastiru Visoki Dečani, a od jutros se tradicionalno u ovaj manastir okupljaju vernici sa svih strana.

„Uzneli smo naše molitve Presvetoj Bogomajci za spasenje našeg naroda, svetinja i mir među svim ljudima,“ poručio je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić.

U ataru sela Boljetin, okružen zelenilom i sa predivnim pogledom na Sever Kosova, nalazi se šest vekova star manastir Sokolica; tik uz memorijalni centar podignut čuvenom albanskom kačaku Isi Boljetiniju.

Manastir Sokolica sagrađan je između 14. i 15. veka i kulturno-istorijsko dobro je od posebnog značaja. Iako ne postoje tačni podaci ko je bio ktitor manastira, pretpostavlja se da je to bio velmoža po imenu Musa, koji je bio oženjen jednom od sestara srpskog cara Lazara.

Sam naziv Sokolica potiče od sokolova kojih je bilo mnogo više nego danas u šumi oko manastira. Brdo na kome se nalazi manastir Sokolica je u narodu poznato kao Brdo sokolova.

Jedna od legendi u narodu o tome kako je manastir dobio ime jeste i ta da je sokolica nosila kip Presvete Majke Božje iz manastira Banjska gde se prethodno nalazio, kako bi ga spasila od turske najezde i da je sletela na visoko brdo na kojem je kasnije podignut manastir.

Kip Presvete Bogorodice bio je jedan od najzapaženijih umetničko-istorijskih artefakta pravoslavlja na izložbi „Vizantija – snaga i moć“ održanoj u Metropolitenu, u Njujorku, pre nekoliko godina.

O prazniku Uspenje Presvete Bogorodice

Po jevanđeljskom predanju, na ovaj dan Bogorodica je napustila ovozemaljski život i oprostivši se od apostola, „svoj duh predala Bogu“.

Kovčeg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja njenih, Svetih Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio blagouhani miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.

Bogorodica je poživela još dosta dugo nakon „Vaznesenja“ Isusa Hrista. „Dok je umirao na krstu, Sin njen, Isus Hristos na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu“, gde je živela „u neprestanoj molitvi, iščekujući dan kada će otići Sinu svom“.

Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je svetim apostolima u širenju Božije reči. I tako, jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavrilo i blovesti joj da će kroz tri dana da se upokoji, našta se ona veoma obradovala. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena.

Ovaj praznik se i u Gračanici i Sokolici decenijama obeležavaju kao seoska slava i sabor, koji okuplja veliki broj vernika.

Nakon Velike Gospojine, 21. septembra pravoslavni hrišćani proslavljaju Malu Gospojinu, a dok se vreme između dva praznika naziva „međudnevica“, za koje se u narodu veruje da je najbolji period za branje svih plodova i lekovitih trava.

Uspenje Presvete Bogorodice obeležava se u mnogim pravoslavnim svetinjama. Bdenje uoči ovog praznika u manastiru Rakovica sinoć je služio Patrijarh Irinej, a ovog jutra služi i svetu arhijeresku Liturgiju.