Američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin stigli su u petak na Aljasku na veliki samit i razgovore usmerene na moguće rešenje gotovo 42 meseca ruskog rata protiv Ukrajine.
Ubrzo nakon što je Air Force One sleteo u Zajedničku bazu Elmendorf u blizini Ankorejdža (Anchorage) oko 10:20 sati po lokalnom vremenu (8:20 po centralnoevropskom vremenu), Bela kuća je objavila da se predsednik neće sastati nasamo sa Putinom kako je ranije planirano.
Državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof pridružiće mu se, a Putinu će se pridružiti ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i savetnik za spoljne poslove Jurij Ušakov, rekla je novinarima portparolka Bele kuće Karoline Levit.
Iako su dvojica lidera razgovarala najmanje pet puta otkako se Tramp vratio u Belu kuću u januaru, sastanak na Aljasci biće njihov prvi direktni susret.
„Gledajte, on je pametan tip. To radi već dugo, ali i ja sam,“ rekao je Tramp novinarima ubrzo nakon polijetanja s Vašingtonskog aerodroma. „Slažemo se. Postoji dobra razina poštovanja s obe strane. I mislim, znate, nešto će biti od samita.“
Ukrajina isključena iz pregovora
Budući da su ukrajinski zvaničnici isključeni iz razgovora, sastanak 15. avgusta, koji se održava u vojnoj bazi blizu Ankorejdža, oblikuje se kao ključni trenutak za Ukrajince iscrpljene ratom, za Trampove mirovne ambicije i za Putinove napore da redefiniše položaj Rusije na svetskoj sceni.
„Računamo na Ameriku. Spremni smo, kao i uvek, raditi što produktivnije,“ napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu nakon što je Tramp poletio.
„Glavno je da ovaj sastanak otvara pravi put iskrenom miru i sadržajnim razgovorima između čelnika u trilateralnom formatu: Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije,“ dodao je Zelenski.
Evropski lideri, koji su takođe ostali po strani, izražavaju zabrinutost zbog mogućih dogovora koji bi mogli oslabiti Ukrajinu ili potkopati sposobnost Evrope da je podrži i suprotstavi se ruskim pretnjama.
Za Ruse, simbolika Putinovog sastanka na američkom tlu — i to na teritoriji koja je nekada pripadala Rusiji — predstavlja malu pobedu.
Putin više ne može slobodno putovati u inostranstvo zbog naloga za hapšenje za ratne zločine koje je izdao Međunarodni krivični sud, a Zapad ga više ne prihvata zbog njegovog rata protiv Kijeva.
Demonstranti mašu zastavama i drže transparente dok se okupljaju u znak podrške Ukrajini pored autoputa u Ankorejdžu na Aljasci, uoči sastanka 15. avgusta između predsednika SAD i Rusije.
Za mnoge, direktni pregovori s Vašingtonom — dok je Ukrajina isključena iz mirovnih razgovora — podsećaju na konferenciju u Jalti iz 1945. godine, kada su Sovjetski Savez, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija praktično podelili Evropu nakon Drugog svetskog rata.
Tramp i pregovori
Tramp, uveren u svoje pregovaračke sposobnosti, sve je frustriraniji zbog nemogućnosti da zaustavi rat Rusije, koji je, prema zapadnim procenama, doveo do smrti ili ranjavanja više od milion ruskih vojnika. Ukrajinske žrtve takođe se broje u stotinama hiljada.
U komentarima novinarima, Tramp je rekao da delegacija koja prati Putina uključuje poslovne lidere.
„Primetio sam da dovodi mnogo poslovnih ljudi iz Rusije, i to je dobro. Sviđa mi se to, jer žele poslovati, ali neće poslovati dok ne završimo rat,“ rekao je.
„Imamo najvreliju državu na Zemlji. Imamo najvreliju ekonomiju na Zemlji,“ dodao je Tramp, „i [Putin] želi deo toga, jer njegova zemlja nije ekonomski vruća. Zapravo, suprotno je, i Kini ekonomski ne ide dobro. Ali… želim da svi dobro prolaze. Rat će prestati, a ubijanje mora prestati.“
Putin i kontrola naoružanja
Na sastanku s najvišim zvaničnicima Kremlja, Putin — koji je tokom svojih 25 godina na vrhu ruske politike zvanično razgovarao s pet različitih američkih predsednika — 14. avgusta izrazio je optimizam u vezi s predstojećim sastankom i nagovestio da bi novi sporazum o kontroli naoružanja mogao biti u pripremi.
„Bela kuća ulaže prilično energične i iskrene napore da zaustavi neprijateljstva i postigne dogovore koji su u interesu svih uključenih strana,“ rekao je Putin u videu objavljenom iz Kremlja.
Sve veći broj bilateralnih sporazuma o kontroli naoružanja između dve najveće nuklearne sile u svetu propao je zbog zategnutih odnosa između Vašingtona i Moskve. Poslednji veliki sporazum, Novi START, ističe sledeće sedmice.
Dok je bio na putu za Aljasku, Putin se zaustavio u dalekoistočnom gradu Magadanu, gde je položio cveće na spomenik posvećen sovjetsko-američkoj saradnji tokom Drugog svetskog rata.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da se očekuje da će se Tramp lično sastati s Putinom kada Putinov avion stigne na Aljasku.
Duboka zabrinutost u Ukrajini
Tramp je nedavno sugerisao da bi, kako bi se okončao sukob — najveći u Evropi od Drugog svetskog rata — Moskva i Kijev mogli razmeniti teritorije.
To je duboko zabrinulo Ukrajince, koji trenutno ne kontrolišu nijednu rusku teritoriju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otputovao je u London uoči samita, kako bi osigurao podršku britanskog premijera Keira Starmera.
Na pitanje o mogućnosti „razmene teritorija“ kao dela sporazuma o okončanju rata u Ukrajini, Tramp je rekao:
„O tome će se raspravljati, ali moram pustiti Ukrajinu da donese tu odluku… Nisam ovde da pregovaram za Ukrajinu. Ovde sam da ih dovedem za pregovarački sto.“
Razgovor s Lukašenkom
Tokom leta za Aljasku, Tramp je rekao da je razgovarao i s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom, koji je bliski saveznik Rusije i česti Putinov sagovornik.
Lukašenko je uglavnom izolovan na Zapadu zbog brutalne represije tokom protesta zbog objavljenih rezultata predsedničkih izbora 2020. godine, ali je takođe pokušao da se distancira od ruskog rata protiv Ukrajine.
U objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da je svrha razgovora bila da se zahvali Lukašenku na oslobađanju 16 zatvorenika i pozove na oslobađanje još 1.300.
Tramp je takođe rekao da planira da se sastane s Lukašenkom „u budućnosti“, što bi bilo bez presedana i velika diplomatska pobeda za beloruskog moćnika.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
