Stejt Department: Nema kredibilnih izveštaja o značajnim kršenjima ljudskih prava

„Nije bilo značajnih promena u situaciji ljudskih prava na Kosovu tokom godine. Nije bilo kredibilnih izveštaja o značajnim kršenjima ljudskih prava. Vlada je preduzimala kredibilne, ali nedosledne korake da identifikuje, istraži, goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenja ljudskih prava“, ovo je srž najnovijeg izveštaja američkog Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu u 2024. 

Za razliku od prethodnih godina kad se u dokumentu američke države o tome koliko se poštuju ljudska prava na Kosovu moglo čitati na 45 stranica, kakav je bio prošlogodišnji izveštaj, sada je sve stalo na 18.

Dok se Srbi žale na proizvoljna hapšenja, izveštaj konstatuje: „Nema izveštaja da je vlada sprovodila proizvoljna hapšenja ili zadržavanja“.

Osim što se navodi da „nije bilo značajnih promena“ u odnosu na 2023, ključan je, međutim, zaključak, da „nije bilo kredibilnih izveštaja o značajnim kršenjima ljudskih prava“. Takođe, i to da je kosovska vlada preduzimala „kredibilne, ali nedosledne“ korake da identifikuje i kazni počinioce zloupotreba.

Sa jednim izuzetkom (procenti nestalih osoba), Srbi se u izveštaju spominju pre svega u delu koji se tiče hapšenja za ratne zločine sa jedne strane, a sa druge, kada kritikuju ova i druga hapšenja koja nazivaju arbitrarnim ili vreme provedeno u pritvoru.

Devet uhapšenih Srba zbog ratnih zločina, kritike zbog načina vođenja postupaka

Najduži deo izveštaja, uz slobodu medija, čini odeljak „Ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i dokazi o delima koja mogu predstavljati genocid“.

Do 2. decembra prošle godine uhapšeno je devet Srba zbog optužbi za ratne zločine, konstatuje Stejt Department.

Prema podacima koje citira izveštaj, Specijalizovano tužilaštvo Kosova (SPO) je podiglo „osam optužnica za ratne zločine protiv osam osoba na Kosovu i pet optužnica u odsustvu“. Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo u Prištini (FHP) ocenila je da „razrešenje zločina povezanih sa sukobima iz perioda 1998–2000. ostaje problematično, uz pozivanje na nedovoljne resurse i nedostatak regionalne saradnje“.

FHP i zastupnici žrtava naveli su da se u predmetima ratnih zločina „pojedinačne radnje optuženih često ne navode jasno, već se generalizuju kao radnje grupe“, što, prema oceni posmatrača „stvara percepciju da se član grupe osuđuje za postupke drugih pojedinaca“.

„Predstavnici zajednice kosovskih Srba kritikovali su hapšenja zbog ratnih zločina, dovodili u pitanje osnovanost optužbi i tvrdili da su neka hapšenja povezana sa imovinskim sporovima“, stoji u izveštaju.

Izveštaj beleži i da je Osnovni sud u Prištini, u periodu od 1. januara do 2. decembra, „osudio četvoricu bivših pripadnika srpskih snaga za ratne zločine“. Među njima je i Duško Arsić, „Srbin, osuđen na 13 godina zatvora zbog proterivanja etničkih Albanaca iz njihovih domova, pljačke, paljenja imovine, fizičkog i psihološkog zlostavljanja i ubistava etničkih Albanaca 1999. godine“. Međutim, „Apelacioni sud je 30. septembra ukinuo presudu Arsiću i naložio ponovno suđenje“.

Takođe, Časlav Jolić, „Srbin, osuđen je na osam godina zatvora zbog zlostavljanja civila, uključujući prebijanje trojice etničkih Albanaca na teritoriji Istoka 1998. godine“.

U istom periodu, Osnovni sud u Prištini je osudio i Muhameta Aljidemaja, „Albanca, na 15 godina zatvora zbog učešća u masakru u Izbici“, kao i Ekrema Bajrovića, „Bošnjaka, na 12 godina zatvora zbog prebijanja, torture i ubistava Albanaca u Istoku 1990. godine“.

Specijalni sud 

U izveštaju se, sa druge strane, navode i procesi pred Specijalizovanim većima u Hagu protiv bivših lidera OVK, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, kao i presude protiv Pjetera Šale i Saljiha Mustafe.

U pitanju su postupci za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i druge teške zločine počinjene između 1998. i 2000. godine.

Specijalni sud je 16. jula 2023. proglasio krivim Pjetera Šalju, bivšeg pripadnika OVK, za arbitrarno pritvaranje, torturu i ubistvo, izrekavši mu kaznu od 18 godina zatvora. Kazna bivšem pripadniku OVK Saljihu Mustafi smanjena je drugi put 10. septembra 2024. – sa 22 na 15 godina zatvora – za arbitrarno pritvaranje, torturu i ubistvo. U decembru 2023. godine, žalbeno veće smanjilo je njegovu kaznu sa 26 na 22 godine zatvora, uključujući vreme koje je već odslužio.

Nestale osobe

Komisija za nestala lica je 26. novembra vodila evidenciju o 1.607 nestalih iz rata i posleratnog nasilja; procenjuje se da je oko 70% nestalih Albanaca, a oko 30% Srba, Roma, Aškalija, Egipćana, Bošnjaka, Gorana, Crnogoraca i drugih. To je podatak koji se registruje u izveštaju.

Do 2. decembra 2024. godine, prema podacima Komisije za nestala lica Kosova, broj nestalih je 1.596 (broj je sada niži).

Seksualno nasilje u konfliktu – samo do juna ’99

Podsećaju na to da je u julu 2023. godine kosovska vlada produžila mandat Komisiji za identifikaciju i priznavanje preživelih seksualnog nasilja tokom konflikta, kojima pripada pravo na finansijsku naknadu, do maja 2025.

Od 2018. godine, Komisija je dodelila finansijsku naknadu za više od 1.671 žrtve, uključujući 75 žrtava do 5. septembra ove godine. U izveštaju se takođe registruje brojka, sa Kosova o proceni da je ukupno oko 20.000 žrtava seksualnog nasilja tokom konflikta. Organizacije civilnog društva koje rade sa preživelima ukazuju na spor tempo Komisije u razmatranju prijava.

Specijalno kosovsko tužilaštvo imenovalo je tužioca za slučajeve seksualnog nasilja tokom konflikta, dok policija vodi direktorijat za istrage ratnih zločina, uključujući i ove slučajeve.

Primetili su u ovom izveštaju, i to da Zakon, međutim, ne priznaje kao nasilje tokom konflikta nikakvo seksualno nasilje koje se desilo nakon NATO intervencije u junu 1999. godine, niti omogućava besplatan ili adekvatan pristup zdravstvenim uslugama – iako je upravo tek nakon ovog perioda došlo do egzodusa i više zločina nad Srbima sa Kosova i drugim nealbancima.

Sloboda izražavanja 

Ustav i zakon garantuju slobodu izražavanja, ali predviđaju ograničenja radi sprečavanja podstrekivanja na nasilje ili mržnju; kritičari tvrde da se ta odredba koristi za ograničavanje govora.

Predstavnici Srba naveli su da se zakon primenjuje proizvoljno. Kao primer, u izveštaju se podseća na to da je Osnovni sud u Peći 26. novembra odredio jednomesečni pritvor trojici crnogorskih državljana uhapšenih zbog tablice sa natpisom „Kosovo je Srbija“ (na srpskom), nakon verske svečanosti u manastiru Visoki Dečani. Oni se nisu bavili detaljima, uključujući i onim da je, prema izveštajima, ove tablica bila prekrivena tokom kretanja vozila na Kosovu.

Proizvoljno hapšenje nije registrovano

Istovremeno, u odeljku o zabrani proizvoljnog lišavanja slobode eksplicitno se konstatuje: „Nema izveštaja da je vlada sprovodila proizvoljno hapšenje ili zadržavanje“. Zakonski rokovi i garancije — od obaveze iznošenja osnova sumnje do pristupa advokatu i izvođenja pred sudiju u roku od 48 sati — generalno su poštovani od strane KP, EULEX-a i KFOR-a, navodi izveštaj.

Do 17. septembra, policija je evidentirala 19 predmeta „podstrekivanja mržnje i etničke podele“, uključujući grafite usmerene i protiv Srba i protiv Albanaca, spaljivanje zastava, pamflete i vandalizam verskih objekata. Među tim incidentima u izveštaju su nabrojani grafiti sa ciljem napada na srpsku i albansku zajednicu, paljenje zastava, deljenje letaka sa pro-srpskim sadržajem, vandalizam u pravoslavnoj crkvi, izlaganje fotografija „pro-srpskih paravojnih jedinica“ sa natpisom „nema predaje“ na srpskom, oštećenje džamije i distribucija letaka sa uputstvima kako napasti policiju.

Pomalo o policiji

Posvetili su nešto pažnje i postupanju Kosovske policije, kao stanju poštovanja ljudskih prava pritvorenika.

Nacionalni mehanizam za prevenciju torture (NPMaT), koji deluje pri Instituciji Ombudsmana Kosova, odgovoran je za pregled i istraživanje navoda o potencijalnom zlostavljanju zatvorenika. Do 26. avgusta, NPMaT je istražio šest žalbi na prekomernu upotrebu sile ili odbijanje pružanja medicinske pomoći od strane zatvorskog osoblja. U izveštaju se ne navodi epilog istih.

Istovremeno, registrovali su prirodu žalbi drugom inspektoratu – policije Kosova (PIK), koji je inače zadužen za istraživanje optužbi za kriminalna dela policije – uglavnom se odnose na zlostavljanje, prekomernu upotrebu sile, zloupotrebu službene dužnosti, mito, telesne povrede, preteće ponašanje i porodično nasilje, ali ne navode i koji je to broj bio, te kakav je epilog.

„Predstavnici kosovske srpske zajednice, uključujući civilno društvo i političke grupe, izrazili su zabrinutost zbog ponašanja policije, posebno u četiri severne opštine. 30. oktobra 2023. suspendovana su dva policajca nakon optužbi za neprimereno ponašanje i prekomernu upotrebu sile prema kosovskom Srbinu u policijskoj stanici Severna Mitrovica. Osoba je uhapšena 26. oktobra zbog navodnog oštećenja imovine i prijavila je da je tokom zadržavanja bila fizički i verbalno zlostavljana. Do 25. novembra, istraga PIK-a u ovom slučaju bila je u toku“.

Međutim, dvojica suspendovanih policajaca, vraćena su na posao u stanicu 16. decembra, nakon nešto više od mesec i po dana, od kada su 30. oktobra prošle godine suspendovani.

Pritisci, cenzura i napadi na medije u Kosovu

Kada su u pitanju mediji, Asocijacija novinara Kosova (AGK) prijavila je 53 slučaja fizičkih i verbalnih napada, pritisaka ili sajber-napada na novinare i redakcije, kao i kampanje blaćenja od strane zvaničnika.

„Udruženje novinara Kosova (AGK) izvestilo je da je nekoliko puta bilo meta digitalnih kampanja diskreditacije kada je branilo novinare i medije. AGK je prijavilo da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće političke partije, učestvovali u kampanjama diskreditacije kako bi narušili poverenje javnosti u medije. Takođe su prijavili upotrebu fotošopiranih slika u pretnjama novinarima i širenje dezinformacija radi diskreditacije medijskih kuća.“

Novinari na Kosovu često su prisiljeni na samo-cenzuru zbog pritisaka političara i organizovanih kriminalnih grupa, navodi se u izveštajima lokalnih medijskih udruženja. Neki novinari odustaju od kritičkog istraživačkog novinarstva iz straha za ličnu bezbednost ili gubitak posla, dok su povremeno dobijali i ponude za finansijsku korist u zamenu za pozitivno izveštavanje ili odustajanje od istrage.

Prema rečima urednika, vladine agencije i kompanije povlačile su oglašavanje iz medija koji su objavljivali kritički sadržaj, dodatno ograničavajući slobodu izražavanja.

Sporni, a sada već, od strane Ustavnog suda i odbačeni Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, kritikovali su AGK i ombudsman zbog rizika od političkog uticaja.

Na konferenciji za novinare 20. avgusta, Udruženje novinara Kosova (AGK) upozorilo je da „Zakon o nezavisnoj medijskoj komisiji, usvojen 11. jula, ugrožava nezavisnost komisije, preti slobodi izražavanja i narušava princip jednakosti između žena i muškaraca“.

Zaštitnik ljudskih prava je dodao da novi zakon čini komisiju podložnom političkom uticaju i ugrožava princip nepristrasnosti propisan Ustavom za nezavisne institucije. Slične zabrinutosti izrazile su i organizacije civilnog društva, a zakon je bio pod razmatranjem Ustavnog suda od 25. novembra, nakon čega je 23. aprila ove godine i odbačen.

Pored zakonodavnih pritisaka, zabeleženi su i napadi na novinare. U decembru 2023. godine, sud je osudio trojicu pojedinaca na po dve godine zatvora zbog napada na vlasnika portala „Metro“, nakon što je ovaj medij objavio video koji je navodno rugao velikom muftiji Kosova i istaknutom imamu. Apelacioni sud smanjio je kaznu 25. septembra na po godinu i šest meseci za svakog okrivljenog.

„Bilo je pokušaja da se spreči sloboda izražavanja, uključujući i na medijske radnike, na Severu Kosova“, kratko se konstatuje, bez daljih detalja.

I u ovom izveštaju, postoji poseban odeljak o mogućim aktima antisemitizma, što se redovno nalazi u izveštajima Stejt Departmenta. Isti na Kosovu nisu registrovani, uprkos dominantnom solidarisanju javnosti sa patnjama palestinskog stanovništva u Gazi.

Radni uslovi i zaštita radnika u praksi daleko od zakonskih normi

Iako i na Kosovu, zakon propisuje minimalnu platu iznad linije siromaštva, standardnu 40-časovnu radnu nedelju, obavezne odmore, plaćeni godišnji odmor i porodiljsko odsustvo, praksa često odstupa od propisa.

U građevinarstvu, rudarstvu, tekstilnoj industriji i neformalnoj ekonomiji zabeležena su brojna kršenja – od neplaćenog prekovremenog rada do nepoštovanja radnog vremena. Poseban problem predstavljaju uslovi bezbednosti na radu: inspekcije su retke, kazne blage, a broj inspektora nedovoljan, kontatuje se u izveštaju.

Rad na visini bez zaštitne opreme u građevini ostaje česta pojava.

Prema zvaničnim podacima, 71% zaposlenih radi 40–48 sati nedeljno, a gotovo 8% preko 60 sati, pri čemu mnogi ne dobijaju naknadu za prekovremeni rad. Žene u proseku zarađuju manje od muškaraca za isti posao. Neformalni sektor, procenjen na 32% BDP-a, ostaje najveći izvor kršenja prava radnika.