Biznis ispred novinarstva: Kako kosovske medije preuzimaju interesi korporacija

Izvor: Euraactiv (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Sa sve većom koncentracijom medija na Kosovu i u regionu u rukama velikih biznismena, novinari kažu da je cenzura u službi zaštite interesa vlasnika postala „praksa“.

Direktori Kljan Kosova, jedne od najvećih medijskih kuća na Kosovu, imaju jednostavan pristup pričama koje se tiču njihovih imućnih vlasnika – ignorišu ih.

„Nije nam bilo dozvoljeno da izveštavamo o stvarima koje bi mogle da naškode interesima ili imidžu poslova vlasnika“, objasnio je dugogodišnji novinar Kljan Kosova.

Ova strategija našla se pod lupom 2024. godine, nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele embargo na Comodita Home, fabriku dušeka u vlasništvu braće Devoli (Devolli), zbog navoda o nepoštenom određivanju cena.

„Nismo izveštavali o razlozima embarga“, rekao je novinar koji je, kao i većina kolega koji su govorili za Euractiv, želeo da ostane anoniman iz straha od posledica.

„Kasnije su se objavljivali samo prilozi o tome zašto vlada ne štiti preduzeća“, dodao je novinar.

Na jugoistoku Evrope, sloboda medija je sve više pod pritiskom, a posebno na Kosovu – maloj, većinski albanskoj zemlji koja se odvojila od Srbije 2008. godine.

Problemi kroz koje Kosovo prolazi su iznenađujući, posebno s obzirom na to da se ono često opisuje kao laboratorija za izgradnju nacije u evropskom kontekstu. I Sjedinjene Države i Evropska unija uložile su milijarde u zemlju od kraja rata za nezavisnost od Srbije pre više od dvadeset pet godina, i nastavljaju da imaju veliki uticaj na kosovsku politiku i civilno društvo.

Ipak, dani kada je Kosovo važilo za nadu balkanske demokratije uglavnom su prošli – a to se naročito vidi u medijskom sektoru. Zemlja je pala na 99. mesto na Indeksu slobode medija za 2025. godinu – jednu od najnižih pozicija u Evropi. Reporteri bez granica kao razlog navode rastući uticaj politički povezanih poslovnih grupa i razorno delovanje tog uticaja na nezavisnost medija.

Iako medijska scena Kosova na papiru izgleda pluralistički, novinari iza kulisa opisuju kompromitovanu stvarnost – onu u kojoj je cenzura u službi privatnih poslovnih interesa postala „praksa“.

Ko su Devoliji

Malo ko ilustruje ovaj fenomen jasnije od „Devolli“ grupe – poslovnog carstva kojim upravljaju braća Bljerim (Blerim) i Škeljćim Devoli (Shkëlqim Devolli), sa poslovima koji se kreću od kafe i dušeka do medija i telekomunikacija.

Grupa poseduje televiziju Kljan Kosova, radio stanicu i kablovskog operatera – ključne platforme za oblikovanje javnog mnjenja. Međutim, sadašnji i bivši novinari u ovim redakcijama tvrde da se uređivačka politika vodi poslovnim interesima, a ne novinarskim standardima.

„Struktura je postavljena tako da štiti interese kompanije“, rekao je jedan od urednika Kljan Kosova.

Bivši zaposleni je bio još otvoreniji: „Nismo mogli da radimo profesionalno a da ne dolazimo u sukob sa poslovnim interesima. Vlasnici su želeli da koriste medije za ostvarivanje političkog uticaja.“

Pritisak je dodatno porastao 2023. godine, kada je Ministarstvo industrije i trgovine Kosova pokušalo da suspenduje poslovni sertifikat Klan Kosova, navodeći da je registracija kompanije u Srbiji protivustavna.

Iako je taj potez izazvao burne reakcije kao potencijalni napad na slobodu medija, interni odgovor otkrio je dublje probleme. Prema rečima jednog bivšeg zaposlenog, Škeljćim Devoli je naredio opštu kampanju kritike kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

„To je bila vrsta mobilizacije celokupnog programa protiv vlade, uverenjem da je sam opstanak televizije doveden u pitanje“, rekao je izvor.

Menadžment Devolli korporacije i glavni i odgovorni urednik Kljan Kosova odbili su da komentarišu, uprkos višestrukim pokušajima.

Regionalna kriza

Ovakvi pritisci nisu izolovani slučajevi. Na Kosovu i širom regiona, šestomesečno istraživanje u koje je bilo uključeno više od 30 izvora pokazalo je isti obrazac: koncentraciju vlasništva nad medijima u rukama moćnih biznismena koji koriste svoje medije za zaštitu finansijskih i političkih interesa.

Izveštaj EU o vladavini prava za 2025. godinu potvrđuje ove zabrinutosti, pozivajući na veću transparentnost u vlasništvu nad medijima i snažnije garancije za uređivačku nezavisnost. Bez tih reformi, upozoravaju posmatrači, proces pridruživanja EU i kosovske demokratske institucije ostaju ugroženi.

Nacrt izveštaja Evropskog parlamenta iz februara takođe „poziva na veću transparentnost u pogledu vlasništva i finansiranja medija, sa ciljem jačanja njihove nezavisnosti i pluralizma“.

Cenzura kroz izostavljanje

Slični obrasci uočeni su i u drugim medijima. Godine 2020, BIRN-ova emisija „Jeta në Kosovë“ emitovala je prilog o fiktivnim firmama povezanim sa Bljerimom Devolijem.

Nedugo zatim, RTK – javni servis Kosova – ukinuo je emisiju nakon 15 godina emitovanja.
Autorka emisije, Jeta Džara (Xharra), izjavila je da joj je tadašnji direktor RTK-a, Ngadhnjim Kastrati, privatno rekao: „Zbog te priče smo imali probleme.“ Kasnije je Kastrati prešao na poziciju u ABC News, za koju se veruje da je povezana sa jednim saradnikom Devolija.

Kastrati je odbio da komentariše Džarine tvrdnje. Devolli korporacija takođe nije odgovorila na više upita za komentar.

Iako je medijski regulator Kosova prvobitno presudio da je BIRN prekršio etičke standarde, sud u Prištini je tu odluku oborio u korist Džare. Emisija se sada emituje na TV Dukagjini – delimično u vlasništvu biznismena Ekrema Luke (Ekrem Lluka) – gde, prema rečima novinara, pritisci i dalje postoje.

„Često su mi govorili da ne zovem određene političare ili javne ličnosti u emisiju“, rekla je bivša urednica Besiana Krasnići (Krasniqi), sada zaposlena na nemačkom ZDF-u.

Drugi novinar prisetio se slučaja kada je zaustavljena priča o Šabanu Gogaju (Shaban Gogaj), sinu velikog reklamnog oglašivača. „Urednica je pozvala novinarku i rekla joj da ne objavljuje tekst.“ Sličan pritisak, navodno, usledio je i u slučaju lekara povezanog sa bolnicom u vlasništvu Luke.

Direktor TV Dukagjini, Ermalj Panduri (Ermal Panduri), negirao je sve navode o uplitanju u uređivačku politiku.

Uticaj korporacija, javna tišina

Trend se nastavlja i u drugim medijima. ATV, u vlasništvu braće Tafa – koji kontrolišu i banku, osiguravajuće društvo i privatni univerzitet – navodno je između 2022. i 2024. ograničavao izveštavanje o visokom obrazovanju i finansijskim regulatorima.

„Nismo smeli da izveštavamo o privatnim fakultetima, niti da kritikujemo Ministarstvo obrazovanja, Agenciju za akreditaciju ili Centralnu banku“, rekao je bivši novinar.

Vlasnik ATV-a, Iljir Tafa (Ilir Tafa), uputio je pitanja na uredništvo. Glavni i odgovorni urednik Ljeart Hodža (Leart Hoxha) odbacio je sve tvrdnje o cenzuri.

Na TV1, u vlasništvu ISP Telkosa, novinari tvrde da su dobijali instrukcije da izbegavaju kritike Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je 2023. potpisalo ugovor o VPN uslugama vredan 600.000 evra sa ovom firmom. Drugi novinar rekao je da se nije izveštavalo o Nezavisnoj komisiji za medije dok je Telkos bio u procesu dobijanja kablovske dozvole – procesu koji je kasnije obeležen optužbama za mito protiv bivšeg direktora Komisije.
Vlasnik TV1, Hebib Dernjani, odbacio je ove navode.

„Nećete naći nezavisniju televiziju od ove“, rekao je.

Ali mnogi novinari se ne slažu. „Čak i kad novinari imaju sve dokaze o korupciji ili drugim zloupotrebama“, kaže Agron Haljitaj (Halitaj), bivši urednik na TV1, „često izbegavaju da objave priču ako znaju da postoji bliska veza između biznisa i politike. Autocenzura je postala način opstanka.“

Nova opasna praksa

Evropska federacija novinara upozorava na sveprisutnu „kulturu straha“ u regionu.
„Redakcije moraju imati uređivačku autonomiju, čak i u odnosu na vlasnike“, poručuje generalni sekretar Federacije, Rikardo Gutijerez (Ricardo Gutiérrez). „Nažalost, to često nije slučaj… bojim se da je to postala praksa.“

Abit Hodža (Hoxha), istraživač sa Univerziteta Agder u Norveškoj, rodom sa Kosova, slaže se: „Vlasnici medija nisu zainteresovani za izgradnju nezavisnih, profesionalnih institucija – već za korišćenje medija za političko oblikovanje stvarnosti“, kaže on. „U takvom okruženju najviše stradaju profesionalni novinari.“

Dok Kosovo nastavlja put ka članstvu u EU, urušavanje slobode medija predstavlja ozbiljan izazov – ne samo za novinare, već i za demokratski legitimitet institucija. Bez suštinskih reformi koje bi razdvojile medije i poslovne interese, istina će i dalje ostajati u senci profita.