Predstojeći lokalni izbori u četiri opštine na Severu Kosova produbiće političke kontradikcije, ocenjuje kolumnista Arban Ćirezi (Qirezi) u autorskom tekstu za Koha Ditore. Kako navodi, neizvesnost dodatno produbljuje politička kriza u Prištini, što će imati ozbiljne posledice za Sever.
„Zato je više nego neophodno da se trenutna kriza reši, jer će se situacija na severu potpuno promeniti nakon lokalnih izbora. Tamo će vlast preuzeti Srpska lista, a to će imati veliki uticaj na to kako će se dalje razvijati događaji na severu“, piše Ćirezi.
Samo policijsko prisustvo nije rešenje
Ćirezi kritikuje vladu Aljbina Kurtija zbog, kako navodi, izostanka integracionih programa za Srbe, dok je fokus bio isključivo na policijskom prisustvu.
„Osmi saziv vlade (2021–2025) imao je luksuz da deluje na severu uz prisustvo lokalnih vlasti PDK i LVV, zbog bojkota srpskih građana koji je organizovao Beograd. Međutim, osim raspoređivanja specijalnih jedinica nakon masovnih ostavki srpskih policajaca, ova vlada nije razvila konkretne programe za integraciju Srba“, navodi on i dodaje:
„Prisutnost policije služi za održavanje javnog reda, a ne za rešavanje problema građana sa severa, koji, ruku na srce, ne vole prisustvo snaga reda u obliku u kojem su danas.“
Neophodan dijalog – i sa onima koje ne voliš
Ćirezi ističe da nova kosovska vlada mora ozbiljno da razmisli o novom pristupu prema Severu. Prva od dve ponuđene opcije je unutrašnji dijalog sa legitimnim predstavnicima Srba – Srpskom listom.
„Ova politička partija je lojalna vlastima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Odbijanje dijaloga sa ovom partijom nije u interesu Kosova. Odbijanje od strane LVV, ali i drugih stranaka, proizlazi iz unutrašnje političke potrošnje i sadrži veliku dozu hipokrizije“, navodi Ćirezi.
„Proglašavanje izdajnicima onih koji pristaju da razgovaraju sa Srpskom listom nije ništa drugo do lažni patriotizam, zasnovan na folklornom etno-nacionalizmu, koji nikome neće koristiti.“
Ćirezi navodi da „nema ništa loše“ u tome da se Skupština konstituiše i vlada izabere uz učešće – za ili protiv – poslanika Srpske liste, uprkos činjenici da je „javna tajna da je Srpska lista alatka Vučićeve vlasti“.
Policija ne može da zameni institucije
Kako upozorava, moguće su i nove protestne akcije Srpske liste – mirne ili nasilne – protiv kosovskih institucija na severu. Zato je, kako kaže, potrebno razmišljati o uspostavljanju lokalne policije koja bi odražavala etnički sastav regiona.
„To će biti prvi problem sa kojim ćemo se suočiti posle lokalnih izbora“, piše Ćirezi i podseća i na „masovne ostavke srpskih sudija i tužilaca“ kao izazov za pravosudni sistem.
„Ako je država prisutna na Severu samo kroz policiju, to neće doneti mir, već će još više produbiti otpor srpskog stanovništva prema kosovskim institucijama“, navodi.
Paralela sa godinama Miloševićevog režima
Ćirezi pravi paralelu sa devedesetim godinama i odnosom albanskih lidera prema tadašnjoj političkoj ponudi nekadašnjeg jugoslovenskog premijera Milana Panića.
Citira izjavu Fehmija Aganija, koji je rekao istaknutom pravnom naučniku Srbije Tiboru Varadiju da „će Albancima zaista biti gore sa Miloševićem nego sa Panićem, ali da sa Miloševićem na vlasti, Kosovo ima zagarantovanu nezavisnost“.
„Albanci tada nisu učestvovali na izborima u Srbiji, iako ih je Panić pozivao, već su organizovali parlamentarne i predsedničke izbore za Republiku Kosovo, tada poznate kao paralelne izbore“, podseća Ćirezi.
Drugi put – dijalog sa Srbijom i sprovođenje dogovora
Drugi pravac politike prema severu, po Ćireziju, jeste nastavak dijaloga sa Srbijom.
„Sprovođenje dosadašnjih sporazuma mora se odvijati kroz akcioni plan koji bi predložila Evropska unija za obe strane. Kosovo mora zahtevati garancije da ga Srbija neće ometati u članstvu u međunarodnim organizacijama, niti da će intervenisati na Kosovu – politički, ekonomski, socijalno, a kamoli vojno – bez eksplicitnog dogovora sa Kosovom“, piše on.
„Dijalog ne sme postati cilj sam po sebi, već sredstvo normalizacije odnosa sa Srbijom, sa de fakto priznanjem kao tranzicionom fazom, i de jure priznanjem kao konačnim ciljem“, dodaje Ćirezi, podsećajući da takav stav dele i SAD, Francuska, Italija, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Upozorenje: Bez ZSO i bez mira na severu – nema članstva u EU i NATO
Ukoliko se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom i Sever ne „pacifikuje“ političkim sredstvima, Kosovo, prema Ćireziju, nikada neće postati članica NATO-a, a još manje Evropske unije.
„Trenutni izostanak nasilja na severu nije garancija da se ono neće desiti sutra“, upozorava.
„A kada se to desi, ponovo ćemo se naći na naslovnim stranama svetskih medija kao nestabilna zemlja, dok će se nacionalisti u Beogradu predstaviti kao žrtve i koristiti to za političke poene u zapadnim prestonicama.“
„Kada do toga dođe, neće biti povratka. Progutaćemo gorki zalogaj de fakto – ako ne i de jure – gubitka suvereniteta nad jednim delom teritorije.“
Upozorenje protiv ratne retorike
Na kraju, Ćirezi upozorava i na opasnost ratne retorike i glorifikacije sukoba.
„Ima i onih koji bi rekli: ‘Pa šta ako dođe do rata?’ Ima i ‘patriota’ koji bi ga prizivali, a u kojem ne bi bilo pobednika, već samo gubitnika. A nama najmanje odgovara rat, jer bi se vodio na našoj teritoriji, ne negde drugde“, piše on.
„Zato je Kosovu najpotrebnija politika koja ne opravdava podsticajnu i viktimizujuću retoriku Beograda. Beograd je odavno koristio viktimizaciju da opravda nasilje na Kosovu – još od osamdesetih godina i uspona Miloševića“, piše Ćirezi i zaključuje:
„U mestu retorike i populističkih poteza, koji hrane iluziju pobede, ali zapravo predstavljaju poraz na duge staze, potrebna je dugoročna, mudra politika, koja afirmiše Kosovo kao miroljubivu zemlju, čiji su ciljevi unutrašnji mir i dobrosusedstvo.“
„Za to je potrebno sesti za sto i sa onima koji ti se ne sviđaju, ali koji su politička realnost; izgraditi poverenje među zajednicama kroz institucionalne mehanizme koji ne zavise od sile. Nova naracija, u kojoj se Kosovo vidi kao država koja teži miru, postavlja ga u povoljniju poziciju od ove u kojoj se sada nalazi. U suprotnom, ostaćemo taoci spirale u kojoj farsa stvara istoriju – a mi, bez sumnje, njene prve žrtve.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
