„Šaip Kamberi, očigledno po nagovoru prištinskog pregovarača, pokušava da sprovede ono što Besniku Bisljimiju nije uspelo tokom poslednje runde dijaloga u Briselu – a to je da u dijalog uvede na prevaru ono što nije i ne može biti deo pregovora i to obojica itekako dobro znaju“, poručio je direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
Poslanik Skupštine Srbije iz Bujanovca, Šaip Kamberi, prekjuče je na Fejsbuku saopštio da je u skupštinsku proceduru podneo Rezoluciju o položaju Albanaca u tri opštine na jugu Srbije kojom predlaže da to pitanje postane deo dijaloga Beograda i Prištine.
Kamberi je naveo da je cilj rezolucije da Skupština Srbije „prizna i prihvati diskriminatorski stav sa zahtevom da izrazi institucionalnu posvećenost poboljšanju položaja albanske zajednice u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, u skladu sa međunarodnim obavezama i zakonodavstvom EU i domaćim propisima“.
On je istakao da „potreba za rezolucijom proizilazi iz dugogodišnjeg nepoštovanja zahteva i prava Albanaca u ovom regionu, što je izazvalo ozbiljne posledice po društveni i politički život zajednice“.
„Pošto prethodni napori nisu dali očekivane rezultate, u rezoluciji se predlaže da se pitanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini uključi u dijalog između Kosova i Srbije kao deo napora za održivi mir“, naveo je Kamberi.
Kamberi predlogom te rezolucije poziva na: sprovođenje sporazuma potpisanih 2001, 2009. i 2013. godine, prestanak administrativnih praksi proizvoljne pasivacije koje dovode do gubitka građanskih prava, punu primenu zakonskih odredbi koje garantuju jezička i obrazovna prava, institucionalnu i proporcionalnu zastupljenost Albanaca u državnim i javnim institucijama, pokretanje postupaka za kažnjavanje svih koji koriste govor mržnje protiv Albanaca i stvaranje razvojnih fondova uz državnu i međunarodnu podršku.
Petković: Po Bisljimijevom nagovoru
Dan kasnije, direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, oglasio se sa oštrim kritikama.
Kako je naveo, Kamberi pokušava ono što Bisljimiju nije pošlo za rukom tokom poslednje runde dijaloga u Briselu.
„Kao što sam tada Bisljimiju jasno podvukao šta je isključivo predmet dijaloga koji se vodi na osnovu UN Rezolucije 1244 i Rezolucije 64/298, ponoviću i sada i Kamberiju: zloupotreba dijaloga je neprihvatljiva!“, poručio je Petković.
Prema njegovim rečima, Kamberi ne poštuje Ustav Srbije i „izlazi sa predlogom nekakvih rezolucija pokazujući ne samo neznanje, već i zlu nameru“.
„Republika Srbija je prepoznata kao zemlja koja ima izuzetnu saradnju sa nacionalnim manjinama i uzor je za sve u regionu. Pokušaji da se pitanje Dijaloga sa Prištinom zloupotrebi i da se politički instrumentalizuje od strane neodgovornih političara u centralnom delu Srbije, neće proći“, naveo je Petković.
On je dodao da se dijalog vodi kao faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, sa ciljem podsticanja saradnje, omogućavanja napretka ka EU i poboljšanja života ljudi na Kosovu, posebno Srba i drugih nealbanskih zajednica.
„Njihov svakodnevni život je neizdrživ, zahvaljujući jednostranim eskalatornim potezima Prištine, naveo je Petković.
„Pokušaji da se Dijalog iskoristi kako bi se narušili mir, stabilnost i odlična saradnja institucija Republike Srbije i predstavnika nacionalnih manjina, pripadaju retrogradnim političkim idejama koje su doživele poraz još tokom sredine prošlog veka i tako će i ostati“, zaključio je direktor Kancelarije za KiM.
Internacionalizacija albanskog nacionalnog pitanja na jugu Srbije
Rezolucija o položaju Albanaca deo je kontinuiranih napora Kamberija i drugih albanskih političkih aktera iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i iz Prištine, da internacionalizuju problem opština u kojima živi albansko stanovništvo na jugu Srbije koje oni nazivaju Preševskom dolinom.
Inače, ni kod kosovskih političara u vlasti, medija, kao ni kod više političkih predstavnika Albanaca na jugu se gotovo ne može čuti da ove opštine kategorišu kao deo Srbije, osim, u optužbama. Uglavnom se koristi termin „Dolina“, „Albanci iz Doline“ ili „Preševska dolina“.
Srpski Albanci ističu da su diskriminisani, sa posebnim isticanjem problema sistemske pasivizacije adresa.
Uz podršku pre svega poslednje kosovske vlade i samog premijera, sada u ostavci – Aljbina Kurtija, albanski predstavnici sa juga Srbije pitanje položaja Albanaca povezuju i sa tzv. principom reciprociteta u pravima Srba na Kosovu. Albanci iz Srbije, i Aljbin Kurti, kontinuirano pozivaju na uključivanje ovog pitanja u briselski dijalog, a članovi njegovog kabineta, uključujući glavnog pregovarača Besnika Bisljimija, insistirali su na tome i pred međunarodnim posrednicima – do sada bez uspeha.
Tokom parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. godine, Kurti se direktno uključio u predizbornu kampanju podržavajući Kamberija i pozivajući Albance u Srbiji da se „suprotstave autoritarnom i antialbanskom režimu Vučića“.
Albanski Nacionalni savet i politički predstavnici organizovali su posete Briselu, Strazburu, kao i američkom Kongresu i Senatu, uz pisma, kako bi dalje aktuelizovali pitanje položaja Albanaca. Tokom tih susreta ukazivali su na „nespremnost Srbije da integriše Albance u državne institucije“ i „spremnost državnog sistema da pasivizira njihove adrese“.
U junu 2023. godine, predsednica Nacionalnog saveta Albanaca, Ragmi Mustafi-Sinani, pod tadašnjun posetu delegacije srpskih Abanaca Strazburu izjavila je da bi „najdugoročnije i najprikladnije rešenje bilo uvođenje reciprociteta između prava Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji“.
Srpske vlasti odbijaju navode o diskriminaciji.
Brisel prati postupanje prema Albancima u Srbiji: Očekujemo usklađivanje sa evropskim normama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
