Odluka Vrhovnog suda Kosova kojom je poništeno administrativno uputstvo potpisano od strane v. d. kosovskog ministra finansija, Hekurana Muratija, naišla je na osudu odlazeće vlasti, ali i pohvalu doskorašnje opozicije. Kosovska vlada najavila je čak podnošenje žalbe, uz poruku da „odluke pravosudnih institucija moraju biti zasnovane na jasnim pravnim standardima, a ne na jednostranim ili politički motivisanim tumačenjima“. Deo opozicije, međutim smatra da je „pravda zadovoljena“, te presudu tumači kao potvrdu onoga što govore već mesecima – da Kurtijeva vlada krši Ustav.
Institucionalna kriza vlada na Kosovu već mesecima, tačnije još od 27. marta, kada su potvrđeni rezultati kosovskih parlamentarnih izbora održani februara meseca.
Novi poslanici položili su zakletve, ali i dan danas nisu uspeli da iz do sada 47 pokušaja odaberu predsednika i potpredsednike skupštine, tj. konstituišu parlament i otvore put za formiranje vlade.
Među poslanicima Samoopredeljenja u novom sazivu kosovske skupštine našli su se i ministri u prethodnoj kosovskoj vladi predvođenoj Kurtijem, koja je sada u tehničkom mandatu.
Deo doskorašnje opozicije još od tada kritikuje ove poslanike, tvrdeći da, u skladu sa Ustavom, nemaju pravo da nastave sa vršenjem ministarske funkcije, jer su preuzeli mandat poslanika, odnosno iz izvršne prešli u zakonodavnu vlast. Sa ovim tumačenjem se ne slaže Samoopredeljenje, tvrdeći da je sve što rade u skladu sa zakonom.
Presuda Vrhovnog suda
Međutim, Vrhovni sud je, kako su juče izvestili mediji u Prištini, odlučio da poništi administrativno uputstvo o fiskalnim kasama koje je potpisao vršilac dužnosti ministra finansija, Hekuran Murati, upravo navodeći razlog da, od trenutka potvrđivanja izbornih rezultata, ministri koji su dobili mandat poslanika ne mogu donositi ovakve odluke.
„Prema članu 71 Ustava, obavljanje funkcija poslanika i ministra u isto vreme je zabranjeno. Dakle, donošenje administrativnog uputstva od strane osobe koja istovremeno obavlja dužnost poslanika i ministra je nezakonito i predstavlja kršenje ustavnih odredbi“, navodi se u presudi Vrhovnog suda
Ovo administrativno upustvo Murati je potisao 15. aprila, tj. nakon potvrđivanja izbornih rezultata.
Oprečni navodi i optužbe
Presuda Vrhovnog suda u Prištini je naišla na pohvale, ali i kritike. Kritike su, očekivano, stigle iz redova Samoopredeljenja.
Tako je sam Murati još sinoć odluku Vrhovnog suda nazvao apsurdnom, optužujući sud da je na ovaj način prekinuo proces digitalizacije fiskalnog sistema, dok je čak objavio i imena sudija koje su donele presudu.
Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu, odmah je poručio v.d. ministra finansija da ne preispituje presude, već da obustavi donošenja podzakonskih akata suprotno Ustavu. Ujedno je kritikovao objavljivanje imena sudija, navodeći da je takav potez za osudu.
„Nemoj da liješ krikodilske suze“, poručila je Muratiju poslanica Demokratskog saveza Kosova (LDK), Hikmete Bajrami.
„Da li treba digitalizovati fiskalizaciju? DA, što pre! I ti, poslaniče Hekurane, trebalo je to da uradiš u drugoj godini vlade kao ministar, ako nisi bio u mogućnosti u prvoj godini, ali sada si odlučio da izdaš administrativno uputstvo tek kada ti se završi mandat“, navela je.
Demokratski savez Kosova je inače, do sada podneo tužilaštvu čak 17 krivičnih prijava protiv poslanika koji su donosili odluke u svojstvu ministara.
Zatražili su od tužilaštva da brzo reaguje, te čak i najavili da će danas podneti ovoj instituciju presudu Vrhovnog suda, kao dokaz u vezi sa prethodno podnetim kriivčnim prijavama.
Slično raspoloženje vlada i u PDK. Komentarišući odluku Vrhovnog suda, Bljerta Deljiju (Blerta Deliu) iz ove stranke, poručila je „diktatura ne prolazi“.
„Ovaj čin je nevažeći i jasno pokazuje da se u ovoj vladi zakon ignoriše zbog ličnih interesa“, dodala je.
Kosovska vlada: Politički motivisano tumačenje
Sasvim druga atmosfera vlada u kosovskoj vladi, odnosno vladajućem Samoopredeljenju. Presuda je naišla na osudu kosovske vlade koja je izrazila zabrinutost, ali i protivljenje, kako su naveli, „proizvoljnoj odluci o ukidanju Administrativnog uputstva“.
Tvrde da je obrazloženje suda pravno neosnovano i da predstavlja jednostrano i proizvoljno tumačenje zakonskih odredbi.
„Konkretno, član 31. Zakona o Vladi ne sadrži nikakvu zabranu u vezi sa donošenjem podzakonskih akata od strane vlade ili ministara. Ovaj član ograničava delatnost vlade samo na glavna pitanja, kao što su: međunarodni sporazumi koji zahtevaju ratifikaciju od strane Skupštine, ustavni amandmani, novi nacrti zakona, strategije i konceptualni dokumenti – ali ne i na donošenje implementacionih akata, kao što je predmetno Administrativno uputstvo“, poručuju.
Štaviše, tvrde da se sa izradom ovog administrativnog uputstva krenulo još novembra prošle godine:
„U vreme kada je Vlada uživala pun ustavni i zakonski mandat, što ovom podzakonskom aktu daje punu proceduralnu i suštinsku legitimitetnost“.
Smatraju i da je odluka Vrhovnog suda „krhka u logičkom i ustavnom smislu“:
„Zbog činjenice da sam priznaje postojanje i funkcionisanje Vlade, ali istovremeno uskraćuje njeno pravo da vrši ovlašćenje koje nije zabranjeno zakonom. Ovo predstavlja jasnu kontradikciju u datom obrazloženju i krši princip pravne sigurnosti i kontinuiranog funkcionisanja izvršnih institucija“, naveli su.
Kosovska vlada ujedno ne vidi problem, odnosno postojanje sukoba funkcija – poslanik/ministar. Pozivajući se na nedavnu presudu kosovskog ustavnog suda, poručili su:
„Jasno je utvrđeno da nova Skupština još nije konstituisana, jer se konstitutivna sednica ne može smatrati završenom bez izbora predsednika i potpredsednika Skupštine. Shodno tome, ne može biti funkcionalnog sukoba između pozicija vršioca dužnosti ministra i poslanika, sve dok novi parlamentarni sastav još nije stupio na ustavnu funkciju“, naveli su.
I dok poručuju da su posvećeni poštovanju ustavnog i pravnog poretka, iz kosovske vlade navode da „odluke pravosudnih institucija moraju poštovati duh zakona i biti zasnovane na jasnim pravnim standardima, a ne na jednostranim ili politički motivisanim tumačenjima“.
„Protiv ove odluke biće korišćena raspoloživa pravna sredstva radi vraćanja zakonitosti i demokratskih standarda“, dodali su.
Kritike na račun pravosudnih institucija uputio je i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi. On čak presudu Vrhovnog suda vidi kao „objavu rata“
„Još jedan tipičan i primitivan slučaj otvorenog rata koji je pravosuđe objavilo vladi i razvoju države. Rat koji će sigurno izgubiti sa velikom sramotom, poručio je Bisljimi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
