U Tirani održan samit Procesa saradnje Jugoistočne Evrope, Srbija i BiH protiv zajedničke deklaracije

Savet za regionalnu saradnju (RCC) juče je u Tirani predstavio svoj godišnji izveštaj, za period od 1. juna prošle do istog datuma 2025. godine, period u kom je ovim savetom predsedavala Albanija. Učesnici su njihov izveštaj i usvojili, potvrđeno je na sajtu ovog Saveta. U Tirani je potom održan i samit Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, ali zajednička deklaracija lidera članica ipak nije jednoglasno odobrena. Za nju nisu glasale Srbija i Bosna i Hercegovina.

Osim predstavljanja izveštaja, učesnicima prvog događaja u Tirani predstavljena je i Strategija i program rada Saveta za naredni dvogodišnji period kojim će ovu inicijativu predvoditi Bugarska.

Savet je potvrdio da su učesnici Strategiju takođe pozdravili.

Šta je RCC?

Savet za regionalnu saradnju (RCC) osnovan je februara 2008. godine kao „struktura“ regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi. Prema zvaničnim podacima na sajtu inicijative, savet je fokusiran na sektorsku saradnju u regionu i razvijanje regionalnih projekata od zajedničkog interesa kroz ekonomski i socijalni razvoj, energetiku i infrastrukturu, pravosuđe i unutrašnje poslove, bezbednost, jačanje ljudskog potencijala, te parlamentarnu saradnju.

Osim Srbije, učesnice saveta su: Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Kosovo, Slovenija, Severna Makedonija, Moldavija, Rumunija i Turska, uz trojku EU (Sekretarijat Saveta EU, Evropska komisija, predsedavajuća zemlja EU), kao i zemlje i institucije koje kroz donacije i podršku aktivno podržavaju proces regionalne saradnje (ukupno 46 učesnica).

Učesnicima sastanka video porukom obratila se evropska komesarka sa proširenje, Marta Kos, koja je kazala da je regionalna saradnja donela mnogo građanima.

„Skraćeno vreme čekanja na granicama i napredak u Zelenoj agendi su samo neki od primera koje je gđa Kos naglasila. Mnogo toga možemo postići, posebno ako pravilno uspostavimo regionalnu saradnju. Ona ostaje jedan od najboljih pokretača promena“, navodi se na sajtu RCC.

Izveštaj rada saveta, navode dalje, pozdravili su i ministri koji su juče takođe održali sastanak u Tirani. Poznato je da je ovom sastanku prisustvovala kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala.

Samit procesa saradnje jugoistočne Evrope

Takođe u albanskoj prestonici, potom je održan i samit Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), a njemu su prisustvovali lideri članica.

Ovom inicijativom takođe predsedava Albanija, a domaćin regionalnim liderima bio je juče albanski predsednik, Bajram Begaj.

U pitanju je takođe regionalna inicijativa, pokrenuta 1996. godine, čiji je cilj stvaranje poverenja, dobrosusedskih odnosa i stabilnosti, a najzad i evrointegracija regiona.

To i jesu bile teme jučerašnjeg sastanka lidera, izjavili su pojedini učesnici, uz još i aktuelne teme velike bezbednosne krize u svetu.

„Poruke podrške dijalogu, podrške poverenju, podrške saradnje među zemljama koje pripadaju regiji Jugoistočne Evrope ključne su poruke dana“, kazao je nakon samita predsednik Crne Gore, Jakupa Milatovića.

Lideri su govorili na plenarnoj sednici na temu „Negovanje stabilnosti i prosperiteta kroz regionalnu saradnju i EU integracije“.

Za deklaraciju nisu glasale BiH i Srbija

Nakon sastanka na kom su iznosili svoje stavove, učesnici su trebali i da potpišu zajedničku deklaraciju sa održanog samita.

Iako još uvek izostaju detalji o sadržaju deklaracije, poznato je to da nju nisu želeli da potpišu premijer Srbije, Đuro Macut, ali i predstavnica Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović.

To je najpre potvrdio albanski predsednik u izjavi medijima nakon sastanka.

„Zajednička deklaracija bio je dokument iz Tirane i za njega je glasala većina članica SEECP-a. Srbija i Bosna su odlučile da ga ne odobre, što je njihovo suvereno pravo. Beograd i Sarajevo imali su svoje zahteve o sigurnosnim pitanjima“, kazao je medijima Bajram Begaj, prenosi Euronews Albania.

Ipak, ovaj isti medij je u tekstu naveo da su, kada je reč o odbijanju Srbije da deklaraciju potpiše, razlog bile navodno primedbe i rezerve u vezi sa delom sporazuma o Rusiji, Ukrajini, Izraelu i Iranu.

Macut: Nismo glasali, za Srbiju mir i stabilnost nemaju alternativu

I srpski premijer, Đuro Macut, potom je potvrdio da Srbija nije juče glasala za Deklaraciju na Samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi u Tirani.

„Za Srbiju mir i stabilnost nemaju alternativu i predstavljaju ideju vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji“, naveo je premijer bez navođenja konkretnog razloga za odbijanje deklaracije.

Macut je, govoreći na plenarnoj sednici naglasio da su ovi ciljevi dostižni samo uz:

„Dijalog, uzajamno poštovanje, uvažavanje i civilizovani pristup rešavanju svih eventualnih problema“.

„Srbija je kao odgovoran i predvidiv partner odlučna da dijalogom, u dobroj veri i u skladu sa principima međunarodnog prava, rešava sva otvorena pitanja“, istakao je premijer, naveli su iz njegovog kabineta.

On je takođe kazao da je Srbija posvećena unapređenju regionalne saradnje koja neposredno doprinosi izgradnji međusobnog poverenja, procesu pomirenja i podstiče ukupan razvoj na našem putu ka punopravnom članstvu u EU.

Srbija posvećena dijalogu sa Prištinom, ali…

Srbija je, kazao je dalje, posvećena dijalogu sa Prištinom ali ova strana:

„Od samog početka dijaloga pokazuje krajnju nekonstruktivnost i nespremnost da prihvati i čuje drugu stranu u dijalogu, pri čemu konstantno proizvodi i izaziva incidente kojima stanovništvo na Kosovu i Metohiji drži u stalnom strahu za sopstvenu bezbednost“.

Polaže nadu u novog evropskog izaslanika.

„Imajući u vidu izuzetno težak položaj srpske zajednice i činjenicu da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze preuzete Briselskim sporazumom, nadamo se da će angažman novoimenovanog specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine biti usmeren i na delovanje ka Prištini u cilju ispunjavanja dogovorenih obaveza“, kazao je premijer Srbije, izveštava Vlada.

Osmani o evropskim kaznenim merama za Kosovo: Građani taoci

Ovom je samitu prisustvovala i Vjosa Osmani, kosovska predsednica, koja je kazala da je na sastanku kazala da proširenje Evropske unije „nije proces dobrotvornosti, već strateška investicija u bezbednost, stabilnost i budućnost same Evrope“.

Stoga, ona očekuje da EU krene ka „konkretnim i zasluženim odlukama za Kosovo“, a prva bi bila:

„Ukidanje nepravednih mera i dodeljivanje statusa kandidata našoj zemlji“.

„Građani Kosova ne bi trebalo da budu taoci mera koje im direktno štete i koje ne služe ni miru, ni dijalogu, ni evropskoj budućnosti našeg regiona. Orijentacija Kosova je jasna i nepokolebljiva: ka EU i NATO-u, kao prirodnom delu evroatlantske porodice“.

Dodatna deklaracija zbog mera?

I albanski predsednik u izjavi za medije potvrdio je da je bilo reči o merama koje je EU uvela Kosovu.

Štaviše, kaže da se sa Kosovom postigao dogovor oko dodatne deklaracije:

„Kojom se naglašava da su sankcije uvedene protiv njega nepravedne i da ih treba ukinuti što je pre moguće, jer ne kažnjavaju političare, već građane Kosova“.