Ni 32. pokušaj da se konstituiše deveti saziv Skupštine Kosova nije uspeo – sednica održana u nedelju ponovo je prekinuta zbog nedostatka kvoruma. U sali je bilo prisutno 75 poslanika, od kojih je 45 glasalo „za“, jedan je bio „protiv“, dok nije bilo uzdržanih. Naredna sednica zakazana je za utorak u 10 časova.
Kao i prethodnih 23 puta, predsedavajući Avni Dehari nastavio je sednicu prema dnevnom redu koji je sam utvrdio, a koji podrazumeva formiranje parlamentarnog komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine. Međutim, poslanici stranaka koje su do skoro bile opozicija ni ovaj put nisu predložile članove komisije, niti su učestvovali u glasanju – čime je onemogućeno donošenje odluka.
Na ovaj razvoj događaja reagovala je poslanica PDK-a Vlora Čitaku, koja je optužila Samoopredeljenje za svesnu blokadu procesa.
„Ovo je klasična otmica. VV drži Skupštinu blokiranom. Mi smo ponudili alternativu, iako nismo u obavezi da glasamo za njihovog kandidata koji nema većinu, ali oni i dalje sprečavaju konstituisanje Skupštine Kosova“, izjavila je Čitaku.
Ona smatra da je odgovornost za deblokadu na strani izborne pobedničke stranke, poručivši da predsednik Skupštine ne može biti izabran „diktatom i bez političkog dogovora“, te pozvala predsednicu Vjosu Osmani da preuzme aktivniju ulogu.
S druge strane, poslanik Samoopredeljenja Dimal Baša optužio je LDK da nije ispunila dato obećanje da neće ometati konstituisanje Skupštine.
„Ovo je 24. put da se ne glasa za izborni odbor. Apsurdno je da se Ustav krši 24 puta. Ne može se praviti radne grupe, dovoditi eksperti, a onda ne glasati za jedan jednostavan odbor. Mi smo ponudili politički dogovor, ali LDK ga je odbila. Razumemo da im je Aljbin Kurti politički rival, ali on nije kandidat za predsednika Skupštine“, rekao je Baša, ističući da je prevazilaženje krize neophodno.
Prva konstitutivna sednica održana je 15. aprila, a ovaj politički zastoj traje već puna dva meseca.
Saga
Pet meseci je od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 32 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na više od 20 poslednjih Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 16. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
I 31. nastavak konstitutivne sednice propao: Da li se preteralo – preteralo se
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
