Onaj odozgo je tako odlučio, da mi nemamo naše dete, ali smo dobili to naše ljubimče, koje je opet naše dete! Tako je kada u grudima imate srce, a ne kamen!
Pre 18 godina u norveškom kampu za izbeglice tamnije puti u Kosovskoj Mitrovici – dogodio se slučajan, a sudbonosan susret.
Hrabra žena, a naša sugrađanka i umetnica Ljiljana Dražević upoznala je tada šestogodišnjeg romskog dečaka u lošem zdravstvenom i zapuštenom stanju.
„Neuhranjen, slab, 9 kilogama sa 6 godina, nije govorio nijedan jezik…“
Nije mogla da okrene glavu. Odlučila je da ga spasi.
Uprkos dugogodišnjoj borbi sa dva sistema, osudom okoline, prijatelja, rodbine, poznanika – uspela je sa svojim suprugom Dragoljubom – Bubetom odgoji Nikolu, kojeg od milošte oni i prijatelji i dalje zovu Šećerko, prema njegovom imenu po rođenju Šućur.
A on danas, sa pune 24 godine kaže: „Ljiljana u mom životu znači sve“.
Priču velike Ljike, Bubeta i njihovog Šećerka u Kosovskoj Mitrovici znaju, a oni su odlučili da je, po prvi put zajedno, prošire.
U emisiji „To je život“ na UNA TV otkrili su koliko je ona bila teška, tužna i presrećna.
Mi smo od njega napravili čoveka, kao svi roditelji
KoSSev je o priči porodice Dražević pisao pred Šećerkov 18. rođendan, 2019. godine. Podsetite se u:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
