I 30. sednica za konstituisanje Skupštine je propala.
Današnja sednica započela je odavanjem pošte bivšem kosovskom premijeru u egzilu, Bujaru Bukošiju, koji je preminuo juče u 78. godini.
I ova sednica trajala je kratko i završena je bez rezultata, budući da ponovo nije bilo kvoruma za formiranje komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
Počelo je kao i sa prethodnim – inicijativom Pokreta Samoopredeljenje da se glasanjem formira komisija, ali bez podrške opozicionih stranaka.
U sali je danas bilo ukupno 93 poslanika, od kojih je glas dalo 52 i to svi ZA. Ni protiv ni uzdržanih nije bilo.
Predsedavajući konstitutivnih sednica, Avni Dehari je potom prekinuo sednicu i najavio nastavak za petak, 13. jun u 11 časova.
Ko krši Ustav?
Poslanik Pokreta Samoopredeljenje, Hekuran Murati, u obraćanju prištinskim medijima pre početka sednice, kritikovao je poslanike bivših opozicionih partija zbog, kako je naveo, kršenja Ustava.
„Poslanici su dužni da izvrše svoju ustavnu obavezu – da glasaju za, protiv ili da budu uzdržani. Već 21 put poslanici opozicije krše Ustav time što ne učestvuju u glasanju“, izjavio je Murati.
Sa druge strane, poslanik LDK-a, Armend Zemaj, izjavio je da vršilac dužnosti kosovskog premijera, Aljbin Kurti, treba da „posluša glas savesti“ i da se institucije formiraju što je moguće pre.
„Što pre Kurti posluša glas savesti, to će pre doći do formiranja institucija“, rekao je Zemaj pred početak 30. konstitutivne sednice.
Zemaj je naglasio da LDK i dalje ostaje pri svom predlogu za formiranje jedinstvene vlade, te najavio da će uskoro izaći sa konkretnim tačkama tog predloga.
Vršilac dužnosti premijera i predsednik Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, i danas je ignorisao novinare. Na isti način se ponašao i pre početka svake prethodne sednice.
Poslanik AAK-a, Daut Haradinaj, izjavio je da su novi izbori na vidiku, ali da se najpre mora sačekati odluka Ustavnog suda.
„Većina poslanika sada ima pravo da bojkotuje sednice. Izgleda da idemo ka izborima. Kada sve dobije epilog, videćemo. Čekamo odluku Ustavnog suda, jer ona može da odredi dalji pravac ovog pitanja“, rekao je Haradinaj uoči današnje sednice.
Hasani: Možemo da se upišemo u knjigu Ginisovih rekorda
Poslanik Demokratske partije Kosova (PDK), Nait Hasani, izjavio je da je odgovornost za prevazilaženje političkog zastoja na liderima političkih stranaka.
U izjavi za medije, Hasani je kritikovao vršioca dužnosti kosovskog premijera i lidera Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija, ističući da Kurti mora da prihvati realnost postizbornih odnosa snaga.
„Problem leži u liderima stranaka. Oni treba da otvore prostor za dijalog i da mi, kao poslanici, damo odgovore. Imam svoj stav – zalažem se za rešenje. Kurti mora jednom zauvek da shvati da nije pobedio na izborima. Njegova stranka jeste prva po broju glasova, ali to nije isto što i pobeda“, kazao je Hasani.
Poručio je da više neće dolaziti na sednice.
„Moj stav je da je bolje da uopšte ne dolazimo. Rekao sam da treba da dođu samo predsednici stranaka i da nas oni predstavljaju. Koji je smisao da nas maltretiraju da dolazimo, da putujem iz Prizrena da bih po 30. put slušao isti refren? Ovo šteti međunarodnom ugledu Kosova kroz koji trenutno prolazimo. Danas dolazim poslednji put. Trideseti put – možemo da se upišemo u knjigu Ginisovih rekorda“, kazao je, preneli su mediji.
Saga
Četiri je meseca od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 29. puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na poslednjih 19 Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, očekuje se svakog trenutka da kosovska predsednica odredi datum redovnih lokalnih izbora koji se očekuju na jesen, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
Četiri meseca od izbora na Kosovu: I 29. konstitutivna sednica bez uspeha
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
