Uglavnom su se obistinila upozorenja i zabrinutost u vezi s pritiscima na srpsku zajednicu, ali nisu se ostvarila nadanja da će oni koji su priznali nezavisnost Kosova pokazati odlučnost u očuvanju mira i bezbednosti za Srbe na Kosovu. Ovim rečima danas se međunarodnoj zajednici obratilo više od 160 Srba sa Kosova, koji su pre tačno dve godine uputili Kvinti i EU Apel za mir.
U jeku tadašnje krize na Severu Kosova, izazvane upadom specijalnih jedinica Kosovske policije i albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade nakon izbora koje su Srbi bojkotovali, preko 160 srpskih nevladinih organizacija, aktivista i pojedinaca sa Kosova uputilo je hitan apel međunarodnim predstavnicima.
Navodeći da su duboko zabrinuti „agresivnim delovanjem“ kosovske vlade i policije, oni su u apelu, između ostalog, zatražili povlačenje svih specijalaca sa severa Kosova i istovremeno razmeštanje jedinica KFOR-a i EULEX-a, napuštanje opštinskih zgrada i drugih javnih objekata od strane albanskih gradonačelnika, formiranje ZSO uz organizovanje novih izbora na Severu, kao i „prestanak demonizacije srpskog naroda“ od strane Vjose Osmani, Aljbina Kurtija i drugih visokih zvaničnika Prištine.
Dve godine kasnije, potpisnici su podsetili na ovaj apel.
„Na današnji dan, 3. juna 2023. godine, 163 istaknuta građanina iz redova srpske zajednice sa Kosova – intelektualci, novinari, aktivisti, profesori, umetnici, nastavnici i drugi pripadnici srpske zajednice – uputili su zajednički apel za mir, obraćajući se predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega Evropskoj uniji i zemljama Kvinte“, poručili su.
Tvrde da su se u ovom periodu „uglavnom obistinila“ upozorenja i zabrinutost potpisnika u vezi s pritiscima na srpsku zajednicu.
„Ali se nisu ostvarila njihova nadanja da će oni koji su priznali nezavisnost Kosova – obećavajući izgradnju multietničkog i demokratskog društva i godinama radeći na afirmaciji kosovske državnosti – pokazati odlučnost u očuvanju mira i bezbednosti za Srbe na Kosovu“.
U jeku nove serije zatvaranja srpskih institucije, potpisnici Apela poručuju da je izostao neophodan pritisak na Vladu Kosova da obustavi jednostrane, nekoordinisane, a često i protivpravne akcije kosovske policije i drugih institucija prema srpskoj zajednici, njenim institucijama i ustanovama.
Pritisci
U nastavku oglašavanja ukazali su na pritiske kojima je srpska zajednica bila izložena tokom prethodne dve godine, odnosno od upućivanja Apela za mir.
„Svedoci smo brojnih kršenja kodeksa policijske etike na severu Kosova kroz upotrebu brutalne sile, često sa elementima torture, prema pripadnicima srpske zajednice među kojima su žrtve neretko i maloletna lica“, poručuju.
Dalje navode da pojave seksualnog uznemiravanja žena na Severu Kosova postaju sve učestalije.
„Posebno zabrinjava činjenica da su kosovski policijski organi tek prošle nedelje prepoznali problem i preduzeli određene mere kako bi sprečili ovu devijantnu pojavu ponašanja. Međutim, i dalje nedostaje propisna reakcija pravosudnih organa“, naveli su.
Tvrde i da se nastavlja praksa „selektivnog hapšenja Srba, često i bez naloga tužilaštva“.
Sa druge strane, poručuju da su zabrana upotrebe dinara kao platežnog sredstva, kao zatvaranje bankarsih i poštanskih ustanova, značajno uticali na kvalitet života srpske zajednice ali i na smanjenje obima privredne aktivnosti u srpskim sredinama.
„Pod izgovorom da se finansiraju iz Srbije, ukinute su institucije i ustanove koje pružaju usluge koje kosovske vlasti nisu u stanju da organizuju u srpskim sredinama – uključujući i ustanove iz oblasti kulture i sporta, čije ukidanje posebno pogađa najmlađe slojeve stanovništva“, naveli su.
Ukazali su i na zabranu uvoza srpske robe koja je delimično ukinuta, ali i poručuju da se nastavljena protivpravna eksproprijacija privatnog zemljišta u svrhu izgradnje policijskih utvrda i baza na severu Kosova.
„Pod izgovorom ‘vladavine zakona’, zakonska rešenja se selektivno primenjuju na način koji narušava etničku ravnotežu i dovodi do oduzimanja društvenih i ekonomskih resursa srpskoj zajednici, stvarajući sistemski pritisak da se njeni pripadnici isele sa Kosova, a oni koji ostanu da se politički pasivizuju“, naglasili su potpisnici Apela.
Sa druge strane, kada je reč o gradonačelnicima na Severu Kosova iz albanske zajednice, navode da oni donose odluke koje direktno negativno utiču na kvalitet života većinske srpske zajednice.
„Ni verski objekti nisu pošteđeni institucionalnog nasilja koje dolazi od strane Vlade Kosova, što se najočiglednije vidi u protivpravnom oduzimanju dve crkve koje pripadaju Eparhiji raško-prizrenskoj, kao i kroz zabranu ulaska u posed crkvenim predstavnicima, zabranu građevinskih radova i uništavanje crkvene imovine“, naveli su.
Na kraju listanja poručuju da su sto dana pre oružanog sukoba u Banjskoj apelovali za mir:
„Jer smo znali da će uvek biti onih koji će pre izabrati rat nego trpeti u miru. A mi želimo mir“.
„Vi snosite istorijsku i moralnu odgovornost za sudbinu srpskog naroda“
Na kraju su još jednom pozvali predstavnike Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije da preduzmu neophodne mere kako bi se sačuvao mir i stvorili uslovi za suživot Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu, „bez institucionalnog nasilja od strane centralnih vlasti u Prištini“.
„Kao što smo naglasili i pre dve godine u Apelu za mir, vi snosite istorijsku i moralnu odgovornost za sudbinu srpskog naroda koji živi na ovim prostorima. Od vaše odlučnosti zavisi naša budućnost, a od brzine vašeg delovanja – očuvanje mira na Kosovu“, navode.
Poručuju im i da će „istorija upamtiti njihove naredne poteze“.
„Otuda apelujemo da budite odgovorni prema vrednostima demokratije i multietničkog suživota na kojima počiva zapadna civilizacija“, zaključuju potpisnici apela.
Petković u Briselu
Novo oglašavanje potpisnika apela usledilo je u danu kada se šef srpskog pregovaračkog tima, Petar Petković, sastao u Briselu sa izaslanikom EU za dijalog, Peterom Sorensenom, odnosno dan nakon susreta zvaničnika EU sa šefom prištinskog pregovaračkog tima, Besnikom Bisljimijem.
Osim što je najavio da će skorije uslediti trilateralni susret, Petković je Sorensenu takođe ukazao na položaj srpske zajednice, iznoseći seriju optužbi na račun Prištine, uključujući i listu sa, kako je kazao, 50 eskalatornih poteza kosovskih vlasti.
Takođe mu je govorio o zatvaranju srpskih institucija, navodeći da je na delu „progon Srba“.
Na delu je i „politički progon“, kazao je Petković, navodeći da su predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, potpredsednik, Igor Simić i više drugih članova ove stranke, dobili poziv tužilaštva u vezi sa barikadama 2022. godine na Severu Kosova.
U ovom pozivu, tvrdi Petković, tužilaštvo pominje „nekakav član za vršenje nekakvog terorizma“.
Čelnici Srpske liste danas su se sastali u Severnoj Mitrovici sa predstavnicima zamenika ambasadora Kvinte u Prištini.
Petković sa Sorensenom: Uskoro trilaterala, tužilaštvo uručilo pozive Eleku i drugima zbog barikada
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
