Studenti o Vučiću: „Kako sam izdao srpski narod – od Briselskog do Ohridskog sporazuma“

Studenti u blokadi Pravnih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu oglasili su saopštenjem pod nazivom „Kako sam izdao srpski narod – od Briselskog do Ohridskog sporazuma“, koje su posvetili Aleksandru Vučiću. Baš kao što i sam naziv kaže, studenti su analizirali politiku aktuelne vlasti i potpisane, odnosno dogovorene sporazume u ovom razdoblju, te na kraju izašli sa zaključkom – „veleizdaja“.

Studenti kritikuju potpisivanje Briselskog sporazuma, uz optužbe na račun aketuelne vlasti – da je time odustala od interesa zasnovanih na Rezoluciji 1244.

Ipak, kao „najjači i najbolniji udarac“ po nacionalne interese vide Vučićevo potpisivanje Vašingtonskog sporazuma.

„Kada se ovaj sporazum sagleda potpuno objektivno, jasno je da je Republika Srbija potpisom svog predsednika prećutno i de facto priznala tzv. Republiku Kosovo, kao nezavisnu državu, a što za potpisnika povlači i odgovornost krivično-pravne prirode“, ocenjuju.

U svojoj analizi osvrnuli su se i na Ohridski sporazum koji tumače u sličnom tonu, odnosno navode da je „katastrofalan“.

A „katastrofalan“ je zato što je, prema oceni studenata pravnih fakulteta, preuzeta obaveza da je za ulazak u EU potrebno de jure priznanje Kosova.

„Aktuelni predsednik Republike Srbije deo je agende koja se može nazvati voleizdaja u višestrukom povratu“, navode studenti, pozivajući Vučića još jednom da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Studentska KoMora (@studentskakomora)

U nastavku prenosimo u celosti saopštenje studenata u blokadi pravnih fakulteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu

Godina je 2012. Srpska napredna stranka u svojoj predizbornoj kampanji obećava da će prekinuti Briselski dijalog ukoliko dođe na vlast. Ipak, pokazalo se da je to prva u nizu predstojećih laži Vučićevog režima, te da je tako nastavljena politika prethodne vlasti.

Po dolasku na vlast usledilo je antidržavno i protivustavno delovanje čiji je prvi korak potpisivanje „Briselskog sporazuma“ 19. aprila 2013. godine.

Potpisnik je bio tadašnji predsednik Vlade, Ivica Dačić, a aktivan učesnik u pregovorima sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, koji se o tome i sam pohvalio na sajtu predsednika Republike Srbije u odeljku „biografija”.

Sporazumom je regulisan položaj Srba na Kosmetu u okviru Zajednice srpskih opština, pri čemu su ovlašćenja znatno manja nego što to proizlazi iz Rezolucije 1244 SB UN.

Takođe, propisana je integracija preostalih srpskih bezbednosnih struktura u kosovske, a policije na severu Kosmeta u kosovsku policiju.

Takvo rešenje je neuporedivo sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, na osnovu koje je moguće raspoređivanje maksimalno 2500 vojnika.

Poslednjim paragrafom „Briselskog sporazuma“, propisano je da održavanje izbora na severu Kosmeta ubuduće bude u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.

Izvodi se zaključak da potpisivanjem „Briselskog sporazuma“ Republika Srbija odustaje od svojih legalnih i legitimnih interesa zasnovanih na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, Ujedinjenih Nacija, koja još uvek važi, ali se ne primenjuje, ne samo zbog toga što su je prekršile zapadne sile, već i zbog nedostojnih i nedoslednih postupaka same Republike Srbije, a što se može definisati samo na jedan način, kao veleizdaja.

Ipak, najjači i najbolniji udarac po nacionalne interese zadao je lično sadašnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, kada je, 4. septembra 2020. godine, svojom rukom potpisao Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji.

Pretposlednjom tačkom ovog sporazuma propisano je da se Kosovo (Priština) slaže da implementira jednogodišnji moratorijum na postizanje novih članstava u međunarodnim organizacijama, a Srbija (Beograd) se slaže da stavi jednogodišnji moratorijum na kampanju povlačenja priznanja i da se uzdrži od formalnog i neformalnog zahtevanja da bilo koja država ili međunarodna organizacija ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu, te da oba sporazuma stupaju na snagu odmah.

Kada se ovaj sporazum sagleda potpuno objektivno, jasno je da je Republika Srbija potpisom svog predsednika prećutno i de facto priznala tzv. Republiku Kosovo, kao nezavisnu državu, a što za potpisnika povlači i odgovornost krivično-pravne prirode.

Nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma usledili su pregovori o Sporazumu o putu normalizacije između Kosova i Srbije od 27. februara 2023. godine, u medijima nazvan Francusko-nemački sporazum, a kasnije i Ohridski sporazum iz razloga što je sastanak Beograda i Priština održan u Ohridu.

Ovim katastrofalnim sporazumom je propisano da će tzv. Kosovo i Srbija međusobno priznati svoja dokumenta, nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate;

da će obe strane poštovati ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, posebno one o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta;

da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, da ni jedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak suprotne strane, na putu ka Evropskoj uniji; da će strane razmeniti stalne misije; da će strane primenjivati sve prethodne sporazume, koji ostaju važeći i obavezujući, te da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je predložena ovim sporazumom.

Iako Ohridski sporazum, prema informacijama dobijenih iz medija, nije potpisan, izgleda da je potpisan Aneks za implementaciju Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije, koji se nalazi na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, kojim je propisano da je Aneks sastavni deo Ohridskog sporazuma, da se Srbija u potpunosti posvećuje poštovanju svih članova Ohridskog sporazuma, kao i pomenutog Aneksa, te da će Sporazum i Aneks postati sastavni delovi procesa pristupanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.

Na osnovu svega, teška srca se mora priznati da je uslov za ulazak Srbije u EU, de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, te da je aktuelni predsednik Republike Srbije deo agende koja se može nazvati voleizdaja u višestrukom povratu, baš kao što to piše u naslovu dela akademika Koste Čavoškog.

AVeleizdajniče Raspiši izbore

U N.Sadu održana protestna šetnja za srpske maturante: „Niste sami, mi smo uz vas“