Uoči zasednja Komiteta ministara Saveta Evrope (SE), vršilac dužnosti kosovskog premijera sastao se sa diplomatskim predstavnicima Kvinte na Kosovu, kao i sa šefom Kancelarije EU na Kosovu. Glavna tema sastanka – proces pristupanja Kosova Savetu Evrope. Sa druge strane, predsednica Skupštine Srbije razgovarala je sa predsednikom Parlamentarne skupštine SE i poručila mu da bi odluka o prijemu Kosova bila neprihvatljiva i loša.
O sastanku u Prištini izvestio je kabinet kosovskog premijera.
Pored diplomatskih predstavnika, prisustvovali su i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi, kao i zamenik ministarke spoljnih poslova – Krešnik Ahmeti.
Razgovaralo se o daljim koracima u procesu integracije u Evropsku uniju, te najnovijim dešavanjima na Kosovu. Međutim, centralna tema sastanka bio je proces članstva u Savetu Evrope.
Upravo je tu Kurti, kako se navodi, diplomatske predstavnike podsetio da su Parlamentarna skupština SE i izvestiteljka za Кosovo u Savetu Evrope, Dora Bakojani – „već potvrdili da Kosovo ispunjava pravne i institucionalne kriterijume za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji“.
„Naglasio je da će dalji napredak naše zemlje u procesu pristupanja pokazati da se demokratske reforme i usklađivanje sa evropskim normama i vrednostima prepoznaju i cene čak i u teškim političkim kontekstima u kojima su potrebne principijelne i strateške odluke koje jačaju evropsko jedinstvo i stabilnost“, navodi se u saopštenju kosovske vlade.
Osim toga, Kurti je navodno ukazao na posledice koje su, kaže, rezultat kašnjenja u članstvu u Savetu Evrope.
„Kao rezultat kašnjenja u pristupanju, građanima Kosova, uključujući nevećinske zajednice i druge ranjive grupe, i dalje je uskraćeno pravo pristupa Evropskom sudu za ljudska prava, ključnom mehanizmu zaštite koji bi mogao značajno da ojača individualna prava i odgovornost“, naveo je.
Brnabić: Predsednik PS SE razloge zbog kojih je odluka o prijemu Kosova loša
Sa druge strane, danas je predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, u Budimpešti razgovarala sa više evropskih zvaničnika, među kojima je i predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodoros Rusopolos.
Sa njim je, kaže, imala dobar sastanak.
„To je važno zbog naše Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i lobiranja da takzvana lažna država Kosovo postane član Saveta Evrope“, kazala je Ana Brnabić, preneo je Danas.
Sa druge strane, poručuje da Rusopolos dobro razume situaciju i razloge zbog kojih bi odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope bila neprihvatljiva i loša.
Uoči zasedanja Komiteta ministara
Sastanci Kurtija i Brnabić i razgovori o Kosovu i Savetu Evrope, održani su uoči zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope u Luksemburgu.
Zahtev Kosova da bude primljeno u Savet Evrope ni ove godine se nije našao na dnevnom redu Komiteta, međutim, kako je nedavno pisao N1, nije isključeno da će ta tema u poslednjem trenutku biti stavljena na sto pred ministre u okviru tačke „ostala pitanja“, koja će na dnevnom redu biti 14. maja.
Odluka o stavljanju na dnevni red zavisi od rezultata lobiranja koja su prethodila sastanku, jer se teme o kojima se odlučuje najčešće ne stavljaju na dnevni red, ukoliko pripremni sastanci ne pokažu da postoji konsenzus dovoljnog broja ministara da ta tema „prođe“ na sastanku, izvestio je ovaj medij.
Na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope koji se zvanično održava sutra i prekosutra, učestvovovaće ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić. Najavio je više bilateralnih sastanaka na marginama sastanka.
Neuspeli pokušaji
Podsetimo, Kosovo je još maja 2022. godine podnelo zahtev za pristupanje Savetu Evrope. Ova institucija je u martu naredne godine odlučila da taj zahtev prosledi Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Skupština je dala pozitivno mišljenje aprila meseca 2024. godine, odnosno podržala prijem Kosova, te su pozvali Komitet ministara da donese takvu odluku.
Odmah po datoj podršci u Parlamentarnoj skupštini, a nakon što su kosovske vlasti ispunile uslov oko zemljišta manastira Visoki Dečani, Evropljani i SAD su, u susret novom koraku – Komitetu ministara, od Prištine počeli da potražuju konkretizaciju makar dela obaveze oko uspostavljanja Zajednice većinski srpskih opština.
To je definisano kao post-pristupna obaveza, ali za prijem Kosova u Savet Evrope bilo je dovoljno i to da se kod kosovskih vlasti primeti „opipljiv napor“ ka uspostavljanju Zajednice, kao što je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenjivanje.
Uprkos tome, Aljbin Kurti je ponavljao da je Kosovo ne samo ispunilo sve, već, štaviše, naglašava da kosovska vlada ne prihvata bilo kakvo uslovljavanje. Ujedno je odbacio pozvezivanje dijaloga Beograda i Prištine sa članstvom u SE.
Prijem Kosova se, usled toga, nije našao na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope, tokom prošlogodišnjeg zasedanja 16. maja u Strazburu.
Godinu dana kasnije, Priština i dalje nije načinila nikakve korake ka formiranju ZSO.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
