Još jedan propali pokušaj konstituisanja kosovske skupštine

Vest je ažurirana

Svakih 48 sati isto. Propao je i novi pokušaj – 14. po redu, da se konstituiše deveti saziv kosovske skupštine.

Ni danas se nije uspelo u tome da se formira izborna komisija za tajno glasanje za predsednika Skupštine, što traži Pokret Samoopredeljenje.

Poslanici nisu promenili mišljenje. Izostala je većina. I ne samo to, već su sada za formiranje ove komisije glasala 54 poslanika, tj. dva manje u odnosu na prethodnu sednicu koja je održana u petak.

Na ovoj sednici, kao i na više prethodnih, takođe nije obezbeđena prosta većina – glas 61 poslanika.

Predsedavajući sednice iz Samoopredeljenja, odnosno najstariji poslanik Avni Dehari, je naveo da se PDK, LDK, AAK i Srpska lista nisu odazvali pozivu da daju predlog svojih članova ove komisije.

Prema praksi, već za dva dana zakazana je nova sednica i to će biti ukupno 15. pokušaj da poslanici konstituišu zakonodavnu vlast.

Zakazana je za utorak sa početkom takođe u 10 časova.

Ni danas nije konstituisana kosovska skupština, u nedelju 14. pokušaj

Stav opozicije nepromenjen

Uoči sednice poslanik Samoopredeljenja, Faton Peci, kazao je da situacija može da se promeni ukoliko stranke koje su bile u opoziciji u prethodnom sazivu promene stav.

Navodeći da od opozicije zavisi konstituisanje skupštine, Peci je poručio da će, ukoliko kandidatkinja Samoopredeljenja za predsednicu ovog tela, Albuljena Hadžjiu, ne dobije dovoljno glasova putem tajnog glasanja, postojati povećana potreba da se razmotre drugi modaliteti.

Uz optužbe na račun opozicije, naveo je:

„Ime Aljbulene Hadžiju nije problem, problem leži negde drugde“.

Međutim, stav opozicionih poslanika, i prema njihovim današnjim izjavama, ali i glasanju, nije se promenio u odnosu na prethodna zasedanja.

Oni od Samoopredeljenja, većinske stranke u parlamentu traže – da odustane od zahteva za tajnim glasanjem i da odustane od svog kandidata za predsednika parlamenta.

Poslanik LDK, Ljutfi Haziri, kazao je nakon sednice da situacija ne može da se razreši bez političkog dogovora, uključujući i o sastavu vlade.

Sa druge strane, ponovio je da LDK ne planira da formira koalicionu vladu sa Samoopredeljenjem, što je prethodno zatražio kosovski premijer, Aljbin Kurti.

Lider PDK, Memlji Krasnići je, slično kao i nakon prethodnih sednica, optužio kosovskog premijera da drži Skupštinu i druge institucije kao taoce, ponavljajući isti scenario sa istim rezultatom.

„Izgleda da je za Kurtija Aljbuljena Hadžiju važnija od oko milion građana“, rekao je Krasnići, navodeći da je na delu „institucionalna katastrofa“.

Sa druge strane, kazao je da je PDK spremna da učestvuje na sastanku političkih lidera, ukoliko ga zakaže kosovska predsednica, Vjosa Osmani.

I poslanica Alijanse za budućnost Kosova (AAK), Time Kadrijaj, optužuje Samoopredeljenje za blokadu skupštine.

Ona je naglasila da stranke koje su bile u opoziciji nisu u obavezi da obezbede glasove za izbor predsednika Skupštine.

„Mi, opozicija, nemamo obavezu da damo glasove za Pokret Samoopredeljenje i za kandidata Pokreta Samoopredeljenje“, izjavila je.

Sa druge strane, najavila je da će zahtev Samoopredeljnja da se tajno glasa za izbor predsednika Skupštine, odnosno promenu oblika glasanja, biti podnet Ustavnom sudu. Kaže da su već prikupili potpise i da će zahtev podneti u ponedeljak.

Da je na delu blokiranje skupštine, smatra i kandidatkinja pokreta Samoopredeljenje za predsednicu ovog tela, Aljbuljena Hadžiju, koja, međutim, za isto optužuje doskorašnju opoziciju.

Za razliku od Kadrijaj, Hadžiju tvrdi da su svi poslanici u obavezi da učestvuju u glasanju.

„Opozicija nastavlja sa destruktivnim pristupom, sa neprihvatljivim pristupom, bez preuzimanja odgovornost koja joj pripada. Odgovornost je svih članova Skupštine da glasaju za, protiv ili uzdržano. I njihova je odgovornost da konstituišu Skupštinu“, izjavila je Hadžiju, nakon neuspeha u konstituisanju Skupštine.

Sa druge strane, lider ove stranke i vršilac dužnosti kosovskog premijera, i danas, kao prethodno u više navrata, nije odgovorao na pitanja novinara.

Prema izveštaju Gazeta Express, Kurti je odbio da odgovori na pitanja o tome koliko će dugo trajati situacija oko nekonstituisanja skupštine.

Saga

Tri meseca od održanih izbora, a u drugom mesecu od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno skoro četiri nedelje od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Na izboru Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine insistira Samoopredeljenje, a na suprotnoj strani su PDK, LDK i AAK.

Doskorašnja vlast traži od doskorašnje opozicije da glasa za Hadžiju, dok im oni poručuju da je na stranci koja je pobedila na izborima da obezbedi većinu, ali i da je potrebno da promene kandidata.

Prva sednica, odnosno pokušaj konstituisanja devetog saziva kosovske skupštine, usledio je 15. aprila, a sa današnjim danom, prekidana je svaki put i odlagana za po 48 sati. Ukupan učinak 14. zasedanja jeste jedino verifikacija mandata i polaganje zakletve poslanika, i to tek na trećoj sednici održanoj 19. aprila.

U prva dva navrata izostalo je polaganje zakletve zbog neizglasavanja izveštaja o verifikaciji mandata, a potom je usledila serija neuspešnih pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.

Hadžiju je na gotovo svim sednicama dobijala 57 glasova, odnosno falila su četiri za prostu većinu i imenovanje.

Sa mrtve tačke, odnosno sa 57 glasova od potrebnih 61, ona se 29. aprila, pomerila unazad, dobivši tri manje.

Na poslednje pet sednice se prešlo na taktiku glasanja za članove komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika parlamenta, čemu se opozicija takođe protivi.

Novina je to da je nakon sednice ovog ponedeljka, lider najveće stranke u parlamentu Aljbin Kurti pismom pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.

Takođe, novina je i to da je upravo ova stranka (LDK) nedavno  podnela krivičnu prijavu protiv upravo Kurtija, koji vrši dužnost premijera i protiv njegovih ministara zbog toga što te funkcije i dalje obavljaju iako su položili zakletvu za nove poslanike.

U četvrtak je stigla potvrda da kosovska predsednica Vjosa Osmani planira da održi sastanak sa liderima političkih partija nakon nastale političke blokade, dok su uoči prethodne takođe neuspešne sednice u petak predstavnici SAD, Velike Britanije i Nemačke uputili poziv političkim predstavnicima na Kosovu da reše političku blokadu.

Procedura

Poslanici su, u skladu s pravilima, obavezni da se sastaju na svaka 48 sata dok se proces ne okonča, a kako propis o radu skupštine kaže, nema ograničenje o broju ovakvih sednica, sve dok se one održavaju u roku od 48 sati.

Međutim, postoji rok od mesec dana da se odabere predsednik Skupštine i to od dana verifikacije mandata. Ukoliko do toga ne dođe, sledi raspisivanje izbora.

Neuspeh konstituisanja skupštine sve češće povlači najave o mogućnosti održavanja novih izbora. Upravo to su kao poslednju opciju za izlazak iz institucionalnog ćorsokaka, pominjali poslanici Samoopredeljenja, ali i pojedine stranke iz doskorašnje opozicije.

Međutim, da bi se izašlo na vanredne izbore, potrebno je da se prethodno konstituiše Skupština, a potom i raspusti. Za raspuštanje je potrebno 2/3 glasova svih poslanika.

Samoopredeljenje ima 48 poslanika. Sledi Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 poslanička mesta, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20, koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) sa 8 mandata.