Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas izveštaje o Kosovu i Srbiji. Izveštajem za Kosovo ono se podstiče da sprovede reforme kako bi se približilo članstvu u Evropskoj uniji, ali se takođe traži da Priština i Beograd otvore novo poglavlje u dijalogu o normalizaciji odnosa. I u izveštaju za Srbiju se pominje dijalog, odnosno traži rad na postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali i potpuno usklađivanje spoljne politike sa politikom EU.
„Jasno je da integracioni proces Kosova zahteva novi zamah – potreban nam je novi dijalog između Prištine i Beograda“, rekao je izvestilac za Kosovo u EP, Riho Terras.
Sa druge strane, kazao je da je izuzetno pozitivno što sve velike političke stranke na Kosovu snažno podržavaju integraciju u EU.
„Budućnost Kosova je u evropskoj porodici i radićemo zajedno na agendi reformi jer svako buduće članstvo mora biti zasnovano na zaslugama“, naveo je.
Prema evroposlanicima, dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije „nažalost nije doneo očekivane rezultate“, te su pozvali obe strane da sprovedu sporazume iz Brisela i Ohrida, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Traži se i da Srbija ne osporava članstvo Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama.
Zbog kriza na Severu Kosova, koje su povećale tenzije između Beograda i Prištine, od septembra 2023. godine u Briselu nije održana nijedna runda političkog dijaloga, već su vođeni samo razgovori na nivou glavnih pregovarača.
EU je više puta ponovila da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije preduslov za evropski put obe zemlje.
Sa druge strane, u izveštaju o Kosovu, EP je naveo da je ostvaren značajan napredak u izbornoj reformi, ekonomskoj stabilnosti i zaštiti osnovnih prava.
Ipak, izazovi ostaju kada je reč o reformama u pravosuđu, slobodi medija, efikasnosti javne uprave i digitalizaciji javnih usluga. Evroposlanici su naglasili da je kontinuirana posvećenost sveobuhvatnim reformama i inkluzivnom upravljanju ključna za napredak Kosova na putu ka evropskoj integraciji.
Ocenjeno je da je Kosovo bilo meta stranih mešanja i dezinformacionih kampanja, posebno iz Rusije i Kine, koje su imale za cilj destabilizaciju regiona i ometanje evropske integracije Zapadnog Balkana.
„Evropski parlament poziva Vladu Kosova da ojača svoje kapacitete za borbu protiv ovih pretnji“, navodi EP.
Usvojen izveštaj o Srbiji
Evroposlanici su danas takođe usvojili izveštaj o Srbiji. U njoj se ocenjuje da Sbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka Evropskoj uniji (EU), pre svega unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Što se tiče dijaloga sa, u izveštaju se navodi da Srbija „mora da radi na postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom“, ali i da „u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU“.
Rezolucija izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule usvojena je sa 419 glasova za, 113 protiv i 88 uzdržanih, na sednici u Strazburu.
Izveštaj i rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.
U tekstu se naglašava i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.
Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
EP potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.
Takođe se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu „predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva se na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno“.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
