Kosovo tone na listi RSF slobode medija, AGK podiže uzbunu, Kurtijevo obezbeđenje gura novinara

Vest je ažurirana

Kosovo je ove godine za čak 24 mesta palo prema najpoznatijem indeksu medijskih sloboda i najgore je u regionu. Udruženje novinara Kosova podiglo je uzbunu zbog izveštaja, održalo hitnu konferenciju ispred vlade, upirući prst u vladajuće Samoopredeljenje. Za to vreme obezbeđenje premijera u ostavci fizički je sprečilo novinara da Kurtiju danas postavi pitanje upravo o ovom izveštaju.

Sutra je Dan slobode medija. Tradicionalno, uoči svetskog dana slobode medija, Reporteri bez granica, objavili su novi izveštaj o medijskim slobodama u svetu.

Kosovo je sada na 99. mestu, na najgorem mestu u regionu. Prošle godine bilo je na na 75. mestu kada je palo takođe za 19 mesta, što je veliki pad unazad, tim pre što je pretprošle godine svoju poziciju popravilo za pet mesta (56) u odnosu na 2022, kada je bilo na 61.

AGK: Najniži rang u deceniji rezultat neprijateljske politike Samoopredeljenja

Novinarska asocijacija Kosova održala je hitnu konferenciju za medije ispred sedišta kosovske vlade, a javnosti su se prethodno obratili I saopštenjem za medije na engleskom jeziku.

Izrazili su duboku zabrinutost povodom novog, kako su i istakli, alarmantnog pada Kosova na najnovijem godišnjem Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF).

Delove izveštaja koje su izdvojili tiču se toga da su novinari na Kosovu konstantna meta političkih napada i da su često neopravdano označavani kao „saradnici neprijatelja“. Posebno se kritikuje usvajanje Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (KPM), kojim je, kako se navodi, ova institucija dodatno politizovana.

Takođe se ističe zabrinjavajući porast SLAPP tužbi protiv novinara, otežan pristup javnim dokumentima, nadzor nad novinarima i pretnje njihovoj fizičkoj bezbednosti. Novinari i istraživački mediji suočeni su sa uvredama i dezinformacijama na društvenim mrežama, koje dolaze i iz političkih i verskih krugova.

AGK ocenjuje da je ovogodišnji rang Kosova najniži u poslednjih deset godina i da predstavlja rezultat kontinuirano neprijateljske politike prema medijima koju, kako navodi, sprovodi aktuelna vlada predvođena pokretom Samoopredeljenje (Vetëvendosje).

Asocijacija je pozvala sve institucionalne aktere i organizacije civilnog društva na zajednički rad, uključujući i izradu novog zakona o KPM-u, kako bi se zaustavio pad i poboljšao položaj slobode medija.

Redža: Šokantno, vreme da se osvrnemo na izveštaj, predlažem radnu grupu

Predsednik Udruženja novinara Kosova (AGK), Džemajlj Redža (Xhemajl Rexha) je u obraćanju medijima rangiranje Kosova na Indeksu slobode medija ocenio kao šokantno, s obzirom na pad od 24 mesta u odnosu na prethodnu godinu.

Redža je kazao da AGK ovu situaciju vidi kao refleksiju politike vlade Aljbina Kurtija.

„U ime Upravnog odbora, okupili smo se da izrazimo naš stav o alarmantnom padu Kosova na listi Reportera bez granica – 24 mesta niže nego prošle godine, a prošle godine je Kosovo palo za 19 mesta. To je šokantno rangiranje, poslednje mesto u regionu, i nekoliko je razloga za to“, rekao je Redža.

Kao i u saopštenju, ponovio je da su neki od ključnih razloga za pad: Kontroverzni zakon o KPM-u, koji je AGK kritikovao od početka; etiketiranje novinara kao „saradnika neprijatelja“, što se i dalje nastavlja; problem sa nezavisnošću RTK-a; sigurnost novinara i povećanje SLAPP tužbi; i nezakonit nadzor novinara.

Predložio je formiranje radne grupe koja bi se bavila pitanjima iz izveštaja i izrazio spremnost za saradnju sa svima u tom procesu.

„AGK smatra ovo rangiranje kao rezultat, refleksiju onoga što se dogodilo prošle godine, kampanje vlade Kosova koja je bila usmerena protiv medija. Njihova klima je protiv medija. A jezik zastrašivanja je kulminirao od novembra-decembra, i dalje traje. Ovo je poslednji trenutak da se kao društvo osvrnemo. AGK poziva na zajednički rad, čak i formiranje radne grupe za bavljenjem ovim nalazima, kako bi se poboljšala sloboda medija i sigurnost novinara na Kosovu“.

„Nismo videli promene“, dodao je i nastavio:

Nakon izveštaja u maju, situacija je postala još lošija. Nepoželjna retorika prema novinarima samo je eskalirala. Sada je trenutak da se svi osvrnemo i promenimo situaciju. Samoopredeljenje mora prestati sa ciljanjem novinara“.

On je naglasio da su odmah nakon objavljivanja izveštaja i izjave, usledili napadi na AGK i njega lično. „Navikli smo, ali ne treba da se navikavamo“, rekao je Redža.

Kusari: Nekad lider sada na najnižoj poziciji

Reagovala je i medijska ekspertkinja Fljutura (Flutura) Kusari, ističući da je Kosovo ove godine rangirano na 99. mesto – najniže od 2015. godine – i to ispod Angole, Mozambika i Mongolije, koje su, za razliku od Kosova, zabeležile napredak.

Prema Kusari, razlozi za ovako ozbiljan pad uključuju: Političke napade na novinare, uključujući neutemeljene optužbe o „saradnji s neprijateljem“; stanje na Radio-televiziji Kosova; zakon o Nezavisnoj komisiji za medije; bojkot medija tokom izborne kampanje; neprimenu Zakona o pristupu javnim dokumentima; nadzor nad novinarima; neprocesuiranje napada od strane policije i tužilaštva; SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća u javnom životu. „Kosovo je nekada bilo lider u regionu po slobodi medija – sada je na najnižoj poziciji otkad se meri ovaj indeks“, upozorava Kusari.

Šta piše u izveštaju za Kosovo

„Iako je medijska scena na Kosovu raznolika i pluralistička, njen razvoj ozbiljno ograničavaju veličina tržišta, etničke podele i politički pritisci. U novom izveštaju, istaknuti su ključni izazovi za slobodu medija, uključujući politizovanu regulativu, SLAPP tužbe, otežan pristup javnim informacijama i sve ozbiljnije bezbednosne rizike za novinare“, navodi se u odeljku za Kosovo novog izveštaja Reportera bez granica.

Raznolik ali ranjiv medijski pejzaž

Kosovo poseduje dinamično medijsko tržište sa brojnim televizijskim i internet portalima. Glavni akteri u televizijskom sektoru su privatne stanice sa sedištem u Prištini, dok javni servis RTK i dalje ima značajnu ulogu. Među najpoznatijim onlajn medijima, Reporteri bez granica prepoznali su BIRN, KoSSev i Kosovo 2.0. Za potonji je naglašeno da je jedan od retkih medija koji objavljuju sadržaj i na albanskom i na srpskom jeziku.

Uprkos toj raznolikosti, tržište je usko i podeljeno duž etničkih linija, što dodatno komplikuje njegovu održivost i nezavisnost.

Politički pritisci i regulatorna nesigurnost

Iako mediji uspevaju da pozivaju političare na odgovornost, novinari su i dalje meta političkih napada. Nezavisna medijska komisija (IMC), zadužena za regulaciju sektora, prolazi kroz kontroverznu zakonodavnu reformu koja bi mogla dodatno ugroziti njenu nezavisnost.

Uoči parlamentarnih izbora 2025. godine, nekoliko privatnih medija našlo se na udaru bojkota od strane vlade. Istovremeno, vršen je pritisak i na javni servis RTK.

„Mediji na srpskom jeziku, koji su pod pritiskom srpskih političkih snaga, žalili su se na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na svom jeziku, koji je jezik ove ustavne manjine“, takođe se navodi u izveštaju.

Zakon postoji, ali praksa izostaje

Iako zakonima garantovana sloboda izražavanja, zaštita izvora i pravo na pristup informacijama ostaju na snazi, primena tih prava u praksi je ograničena. Kleveta i uvreda jesu dekriminalizovane, ali novinari se sve češće suočavaju sa SLAPP tužbama — pravnim postupcima koje pokreću političke ili poslovne strukture sa ciljem zastrašivanja i iscrpljivanja medija. Zakon o autorskim pravima se gotovo i ne sprovodi.

Ekonomija pod uticajem politike i tržišnih slabosti

Mediji se uglavnom finansiraju iz privatnog oglašavanja, dok deo njih prima podršku i od lokalnih vlasti ili političkih partija, što dodatno kompromituje njihovu nezavisnost. Vlasnici privatnih medija često imaju direktne veze sa političkim i poslovnim interesima. Srpski mediji posebno su pogođeni – deo njih zavisi od finansiranja iz Srbije, dok bi nezavisni srpski mediji teško opstali bez međunarodne pomoći.

Društvena polarizacija i narativi protiv nezavisnih medija

Iako uživaju poverenje publike, nezavisni novinari i istraživački mediji sve češće su mete uvreda i dezinformacija, naročito na društvenim mrežama. Političke i verske grupe koriste retoriku u kojoj novinare optužuju za „saradnju sa neprijateljem“, što dodatno ugrožava njihovu bezbednost i reputaciju.

Bezbednost novinara – fizičke pretnje i nekažnjeni zločini

Od završetka rata na Kosovu (1998–2005), nijedan novinar nije ubijen, ali zločini iz tog perioda ostaju nekažnjeni. U poslednjim godinama, zabeležen je rast pretnji i fizičkih napada na novinare, posebno od strane kriminalnih mreža i u kontekstu političkih tenzija između Prištine i Beograda. Neki su čak bili i meta nadzora. Iako policija i tužilaštvo pokreću istrage, retko dolazi do krivičnih gonjenja i presuda.

Šta još piše u izveštaju, uključujući i Srbiju, oširnije u:

https://kossev.info/kosovo-palo-za-jos-24-mesta-u-indeksu-slobode-medija-najgore-u-regionu-srbija-bolja-za-3/

Novi incident: Kurtijevo obezbeđenje sprečilo novinara da postavi pitanje o indeksu

Udruženje novinara Kosova mesecima unazad, odnosno dve godine već redovno upozorava na neprihvatljiv nivo targetiranja medija i ugružavanja medijskih sloboda od strane vladajućeg Samoopredeljenja, uz više afera i incidenata vlasti prema, odnosno protiv nezavisnosti medija.

I na današnji dan dogodio se incident. Novinar televizije T7, Genc Godanci, tvrdi da ga je telohranitelj odlazećeg premijera Aljbina Kurtija fizički odgurnuo dok je pokušavao da postavi pitanje Kurtiju, u javnom prostoru, povodom poslednjeg izveštaja Reportera bez granica o slobodi medija na Kosovu.

„Genci je samo postavio pitanje premijeru, a ovaj gospodin (telohranitelj) ga je grubo uhvatio za ruku“, navodi se u komentaru koji je objavljen uz snimak koji potvrđuje incident.

Godanci je izrazio sumnju da je ovakvo ponašanje telohranitelja bilo instruisano: „Siguran sam da je neko iz osoblja premijera dao nalog ovakvom ponašanju prema novinarima“, navedeno je preko društvenih mreža.

Asocijacija novinara Kosova (AGK) oštro je osudila i današnje ometanje novinara televizije T7, Genca Godancija, od strane bliskog Kurtijevog obezbeđenja, naglašavajući da se to dogodilo dok je pokušavao da postavi pitanje u vezi sa poslednjim izveštajem Reportera bez granica o Indeksu slobode medija.

I prema navodima AGK, jedan član obezbeđenja fizički je u dva navrata uhvatio novinara za ruku, dok je drugi član postavio dodatnu prepreku pokušaju novinara da dobije odgovor.

AGK podseća da ovo nije prvi slučaj da se novinari suočavaju sa fizičkim ometanjem dok u prisustvu premijera pokušavaju da obave svoj posao.

Organizacija je pozvala Policiju Kosova i samog Kurtija da obezbede osnovne uslove rada za novinare, posebno kada u javnom prostoru traže odgovore od visokih državnih zvaničnika.

Targetiranje i pokušaji diskreditacije i predsednika Džemajlja Redže, kao i RSF

Iako Kurti još uvek ćuti, ne ćute njegovi saradnici. Više njih je danas prozvalo i pokušalo da diskredituje i Džemajlja Redžu, uz udruženje, kao i same Reportere bez granica. Osim što je i sam povrdio da je ponovo targetiran, u zaštitu Redže stavile su se kolege, udruženja, kao i regionalna platforma Safe Journalists.

Umesto da se bave padom slobode medija, Samoopredeljenje ponovo na novinare

Kurti (za sada) ćuti o zadnjem mestu na ZB u slobodi medija, ali ne ćuti opozicija…

Kosovo tone na listi RSF slobode medija, AGK podiže uzbunu, Kurtijevo obezbeđenje gura novinara

Kosovo palo za još 24 mesta u Indeksu slobode medija, najgore u regionu, Srbija…

Matić (ANEM): U Srbiji svojevrsni rat protiv novinara, od početka godine 14 napada na…