Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog – sinoćno izdanje)
Predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, ocenio je kao dobru, ali istovremeno i zakasnelu vest o izdavanju naloga za hapšenje Milana Radoičića.
Osnovni sud u Prištini izdao je nalog za hapšenje Milana Radoičića, glavnog osumnjičenog za teroristički napad u Banjskoj, zbog „ratnih zločina protiv civilnog stanovništva“.
On se nalazi među 20 Srba za koje je izdat nalog za hapšenje pod sumnjom za ubistvo 106 albanskih civila u maju 1999. u Đakovici.
„Mislim da kasnimo. Naravno da je inicijativa vrlo dobra, ali imamo stotine i hiljade takvih kriminalaca kao što je Radoičić i drugi, koji su danas optuženi, koji su počinili najmonstruoznije zločine i koji se slobodno kreću. Imamo određene pojedince, sa poznatim imenima, koji su skrivali tela ljudi. Na primer, znamo imena osoba koje su odvele mog oca iz zatvora i oni se slobodno kreću po Beogradu“, rekao je Hoti u emisiji „60 minuta“ na KTV-u.
On je naveo da su ovakve inicijative dobrodošle, ali da kasne, dodajući da ima slučajeva u kojima su kriminalci oslobađani u veoma kratkom roku.
Prema njegovim rečima, trenutno se 1.588 osoba vodi kao nasilno nestalo tokom rata na Kosovu. Naglasio je da insistiraju na obnovi iskopavanja u Batajnici, ali da srpska strana nastavlja sa opstrukcijama.
Nada se da će novi izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, dati veći prioritet pitanju nestalih lica.
„Do sada ove godine sproveli smo četiri iskopavanja na teritoriji Kosova. Imamo u planu najmanje još 11. Glavni izazovi su kada je reč o teritoriji Srbije, gde imamo potpunu blokadu. Pretpostavlja se da se većina nestalih nalazi na teritoriji Srbije. O Batajnici smo razgovarali i sa srpskom delegacijom na radnim grupama i u Briselu. Tražili smo povratak u Batajnicu, kao i u Petrovo Selo i Perućac – tri lokacije koje su tretirane između 2000, 2001. i 2002. godine. Tamo već 22-23 godine nije bilo novih iskopavanja. Dve godine bez prekida tražimo povratak, ali je srpska strana prošle godine, kada je tema bila prioritetna na agendi, odložila to za narednu godinu, bez davanja zadovoljavajućeg objašnjenja“, kazao je Hoti.
On je kritikovao Evropsku uniju zbog toga što nije kaznila Srbiju, niti je kritikovala njeno neučestvovanje na sastanku Zajedničke komisije 15. januara, kao i prekid saradnje Srbije na ekspertskom nivou 31. januara.
Govoreći o Sorensenu, Hoti je rekao da su prvi utisci pozitivni.
„Sama činjenica da se gospodin Sorensen tokom prve posete Kosovu, osim lidera, sastao i sa mnom kao predsednikom Komisije, pokazuje da stavlja prioritet na pitanje nestalih. Takođe, činjenica da je Sorensen šest godina nakon rata proveo na Kosovu znači da poznaje situaciju. Rekao je da će pitanje nestalih biti jedan od njegovih glavnih prioriteta. Ne želim nikoga da optužujem, ali se gospodin Miroslav Lajčak nijednom prilikom nije sastao sa predsednikom Komisije, niti je pokazao interesovanje za ovo pitanje, što kod Sorensena vidim već na prvom sastanku“, istakao je Hoti.
On je rekao da Brisel stalno insistira da Srbija otvori svoje arhive.
Prema njegovim rečima, u skladu sa sporazumom iz Brisela predviđena je upotreba LIDAR tehnologije, koja skenira telo iz vazduha. Kazao je da su skeniranja obavljena i na Kosovu i u Srbiji, ali da je samo Kosovo izradilo izveštaj o nalazima, dok od Srbije još nema izveštaja o nalazima tamo.
Na osnovu skeniranja, Kosovo je ove godine do sada obradilo četiri lokacije, a tri – Dragodani, Istok i Podujevo – su u fazi obrade.
„LIDAR je pokazao anomalije na terenu koje treba ispitati iskopavanjima. Imamo najmanje još 11 lokacija koje planiramo da završimo u naredna tri do četiri meseca“, rekao je Hoti.
Takođe je naglasio da su započeti i novi procesi identifikacije pomoću DNK metode u slučajevima gde je možda bilo grešaka, budući da ranije identifikacije nisu rađene DNK analizama.
On je spomenuo i da se u okviru ovog procesa tretira masakr u zatvoru Dubrava, i da su od porodica žrtava zatraženi uzorci krvi.
Rekao je da ne želi da se pomisli da je sve pošlo naopako, ali tamo gde postoje sumnje, one treba da budu otklonjene.
„Kada je u pitanju tradicionalna identifikacija, to znači da je neka porodica pruzela telo na osnovu odeće, lične karte, sata ili je mislila da je to telo njihovog člana porodice. Ove identifikacije nisu rađene uz pomoć DNK metoda. One su se vršile u periodu od 1999. do 2002. godine. Od 2003. godine počelo se sa naučnom metodom, uz upotrebu DNK. To ne znači da su sve identifikacije bile pogrešne, ali to ne znači ni da ćemo sada sve moliti da daju uzorak krvi kako bismo ih ubedili. Selekcija se vrši na osnovu informacija koje dobijamo od različitih faktora, od organizacija… Tražimo od porodica da daju uzorak krvi, jer ne diramo telo niti bilo šta drugo. Putem krvi se usklađuje DNK sa uzorcima koje već imamo u mrtvačnici. Trenutno imamo oko 300 NN slučajeva u mrtvačnici. Ako se ispostavi da je došlo do greške, obavestićemo porodicu da telo mora biti ekshumirano i preduzećemo dalje postupke. Zbog toga molimo porodice za razumevanje. I imamo njihovo razumevanje, vrlo malo je otpora“, rekao je Hoti.
Mediji u Prištini: Poternica za 20 Srba za ratni zločin u Đakovici, među njima i Radoičić
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
