Beograd i Priština već godinama uzajamno zabranjuju posete zvaničnika, uz uzajamno optuživanje da nisu ispoštovane procedure, te da druga strana“ krši Briselski sporazum.
Ovim se pitanjem detaljnije bavila Radio Slobodna Evropa, naglašavajući da to ometa napredak u procesu normalizacije odnosa, koji se vodi kroz dijalog pod okriljem Evropske unije.
Iako su strane postigle sporazum 2014. godine koji reguliše ove posete, nesuglasice i zabrane poseta često dolaze u prvi plan.
Sporazum o zvaničnim posetama predviđa da strane međusobno obaveste jedni druge o posetama zvaničnika putem oficira za vezu. Za posete zvaničnicima prve kategorije (predsednici, premijeri, ministri unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i odbrane) mora se poslati obaveštenje najmanje 72 sata pre posete, dok je za drugu kategoriju zvaničnika (ostali ministri, potpredsednici Skupštine, direktori vladinih kancelarija i bezbednosnih agencija) obavezno obavestiti drugu stranu najmanje 48 sati unapred. Ako u tom periodu nema odgovora, smatra se da je poseta odobrena. Takođe, svaka strana mora imenovati jednog zvaničnika za obavljanje administrativnih poslova vezanih za posete.
Međutim, iako su ove procedure utvrđene, česte zabrane poseta pokazuju da strane ne poštuju sporazume.
Poslednji incidenti:
Zabrana posete ministra Zlatibora Lončara: 26. marta 2025. godine, kosovske vlasti zabranile su posetu ministra zdravlja Srbije, Zlatibora Lončara, obrazlažući svoju odluku time da Beograd nije odgovorio na njihov zahtev za posetu. U Prištini su naglasili da će se i dalje pridržavati, kako navode, principa reciprociteta u vezi sa zvaničnim posetama.
Zabrana posete ministra Hajrule Čekua: 20. marta 2025. godine, Beograd je zabranio posetu ovom kosovskom ministra kulture, omladine i sporta Kosova, bez objašnjenja, javlja RSE. Ipak, iz Beograda su usledile optužbe da Kosovo „direktno podriva normalizaciju odnosa“ kroz ovakve poteze.
Kada su u pitanju zabrane zvaničnih poseta, Evropska unija redovno reaguje, pozivajući obe strane da poštuju sporazume i obaveze iz dijaloga. Na primer, Evropska unija je već više puta pozvala i kosovske i srpske vlasti da omoguće realizaciju dogovorenih poseta. Takođe, EU je izrazila zabrinutost kada su vlasti Kosova zabranile posetu patrijarhu Porfiriju i direktoru Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petru Petkoviću, 2024. godine. EU je tada upozorila da su takve zabrane u suprotnosti sa postignutim dogovorima u dijalogu.
Ipak, postoje i primeri kada su zvanične posete bile dozvoljene, uključujući posetu premijerke Srbije Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na Sever Kosova, kao i posetu kosovskih zvaničnika Srbiji, pre svega većinski albanskim opštinama na jugu Srbije.
Kod nerealizovanih poseta, tokom 2024. godine, Beograd je zabranio posetu ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalja Svečlje, ovim opštinama. EU je tada pozvala Beograd da dozvoli posetu, ističući da je najavljena u skladu sa sporazumom o zvaničnim posetama.
Prethodnih godina bilo je više sličnih zabrana. Na primer, mart 2018. godine je bio ključan trenutak kada su kosovske vlasti uhapsile Marka Đurića, tadašnjeg direktora kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, zbog ulaska na teritoriju Kosova bez dozvole, kako su tada navele. Ovaj incident izazvao je ozbiljan politički sukob, a Evropska unija i zapadne zemlje, uključujući SAD, osudile su postupak Kosova, upozoravajući da takvi incidenti mogu eskalirati situaciju i ugroziti normalizaciju odnosa.
Uglavnom se naglašava da je dijalog dve strane trenutno u blokadi, posebno nakon napada na kosovsku policiju u Banjskoj. Tehnički dijalog se održava, no RSE detektuje napetost koje su nastale kada su Srbi na severu Kosova napustili institucije, bojkotovali lokalne izbore i organizovali proteste zbog kosovskih registarskih oznaka.
U martu 2025. godine, novi izaslanik EU za dijalog, Peter Sorensen, posetio je Prištinu i Beograd, a kao prioritet istakao da je cilj obezbediti sastanak kako bi se ponovo pokrenuo dijalog. Takođe, šefica diplomatije EU, Kaja Kalas, izjavila je da će zajedno sa Sorensenom razmotriti mogućnosti za poboljšanje formata dijaloga i njegovu funkcionalnost.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
