Suroi: Loš govor predsednice Osmani

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden s albanskog osim vremenske odrednice), objavljen 23. novembra

Piše: Fljaka Suroi (Flaka Surroi)

Glas, intonacija i ritam čitanja odražavali su aroganciju, pre nego autoritet. Prenosili su poruku nekoga ko, u vreme predizborne kampanje, ulazi u kampanju da bi dao svoj doprinos i promenio pravac glasača ka stranci koja je nekada takođe bila njegova.

Od početka aprila 2021. godine, celo Kosovo je usmerilo pažnju ka Skupštini, gde se vodila bitka za izbor predsednice države, koja bi bila izabrana samo pod uslovom da ima i siguran kvorum.

Tri duga dana su prošla dok nije obezbeđen kvorum, zahvaljujući LDK-u (iako su tri poslanika prekršila partijsku disciplinu i nisu učestvovala u sednici), kao i Arbenu Rešitaju iz AAK-a i Adeljini Grainci iz PDK-a (koja bi odmah prešla u VV).

Osmani je dobila 71 glas i dug aplauz. Održala je govor i preuzela poziciju predsednice.

U jeku te nedelje, napisala sam i ovo:

„Osmani je preuzela dužnost od Konjufce odmah u nedelju, ali je u utorak, ipak, organizovana i njena inauguracija na trgu ispred Skupštine. Na ceremoniji koju je izmislio Tači, da bi sebi dala značaj predsednika predsedničkog sistema, Osmani je stigla na trg u pratnji policije na motociklima i u crnom džipu koji je dodeljen predsedniku države. Prošla je ispred Gardista KBS-a, uz Gljauka Konjufcu, koji joj je predao Ustav, a potom je sa suprugom i decom krenula u kancelariju.

Iskreno, od ljudi koji obećavaju promene, očekivala bih da stvarno počnu da čine promene kroz akcije koje se suprotstavljaju onome na šta smo navikli da vidimo do sada. Besmisleni su izgovori da je protokol državna obaveza i da je ‘to nepovratno’ – dakle, ne može se osporiti. Zašto su potrebni džipovi i „close protection“, ako je podrška birača bila toliko velika na prošlim izborima? Kao i uvek, postavljam isto pitanje – koga se plaše političari sa Kosova koji moraju da se kreću uz pratnju četiri telohranitelja? Ima li stvarnog pokazatelja da neko preti njihovim životima, ili je jednostavno potrebno da se ponašaju na ovaj način kako bi stvorili autoritet? Ako je ovo drugo, onda početak nove vlade ne menja ništa u odnosu na prošle.

*

S vremenom se broj telohranitelja Osmanijeve uvećavao. Na jednu od godišnjica nezavisnosti, brojali su 11 ili 12 onih koji su pratili nju i njenu porodicu. Zašto? Niko nije izašao da nam objasni. Otkako je postala predsednica, njen eskort redovno blokira ulaze u naselja u kojima je živela i u kojima živi i danas. Zašto? Protokol? Imitacija američkog predsednika? Loše, bez ikakve sumnje.

Ovo ponašanje, ova potreba za pažnjom i doživljajem veličine, dovela je do skandala na aerodromu u Skoplju, koji je verovatno ona sama stvorila, a koji je potom pokušala da reši pozivom predsedniku Skupštine Severne Makedonije. To je potpuno nezakonit i nediplomatski potez koji na kraju nije naštetio njoj, već Kosovu.

I to je upravo duh koji ju je pratio i prošlog četvrtka u Skupštini Kosova, gde je trebalo da održi godišnji govor o stanju države, obaveza koja proizlazi iz Ustava. I ovaj duh se manifestovao u, prema mom mišljenju, najarogantnijoj i najneiskrenijoj formi do sada.

*

Dok je bila savetnica (predsednika) Sejdijua i potom poslanica, uglavnom je imala principijelan stav. Ostavljala je utisak mlade, artikulisane žene koja je imala jasne ideje i koja je branila svoj stav, uprkos unutrašnjim partijskim pritiscima.

Tokom jednog izbornog perioda (sada se već ne sećam kojeg tačno), obavljala je ulogu portparola izbornog štaba i sa velikom veštinom znala da pronađe argumente da opravda i ono što se inače nije moglo opravdati.

Želela je da postane predsednica stranke i odbili su joj mogućnost da se kandiduje. Tada je počela njen uspon. Počela je da se pokazuje ambicija – toliko da je pristala da bude kandidatkinja za premijerku LDK-a Isa Mustafe, koji joj je odbio kandidaturu u stranci. Premijerka nije postala, ali je postala predsednica Skupštine, a potom i predsednica države, kada je Tači podneo ostavku, ali nije izvršio primopredaju dužnosti.

Kada je oborena vlada Kurti I, usred pandemije, glasala je protiv svoje stranke. Formirala je sopstvenu političku grupu i kandidovala se zajedno sa Kurtijem, kao nosilac liste, na izborima 2021. Tada je izgledala kao idealna kandidatkinja za predsednicu države: žena, obrazovana, artikulisana, sa vrlo dobrim znanjem engleskog jezika i poznavanjem međunarodnog prava. I ja sam delila to mišljenje i čak ga javno izražavala. Verovala sam da će zaista biti dobra predsednica države.

Međutim, nisam bila u pravu.

*

Govori koje je izgovorila u Skupštini u (prošli) četvrtak bili su loši. Bili su ispunjeni patetikom. Pomena porodice Jašari i Ibrahima Rugove u četvrtom godišnjem govoru pred Skupštinom nije imala drugu svrhu osim političkog marketinga i patetike.

Prvi deo govora podsećao je na predavanje sa prve godine studija društvenih nauka, ili na neki dan prisećanja na neki istorijsku događaj – gde je dozvoljena mala patetika zbog sentimenta.

„Zato, danas, više nego ikada, potrebno nam je ono što se naziva ustavni patriotizam, koji ide dalje od političkih podela i vraća se na temelj naše državnosti. Ovaj patriotizam nas ujedinjuje, ne zato što uvek delimo iste misli, već zato što verujemo u budućnost koja se gradi na vrednostima i principima koji nas ujedinjuju i zato što je naš narod uvek znao da se ujedini u zaštiti domovinu koju smo izgradili sa velikim žrtvama“, rekla je, dok u sali nisu bili prisutni poslanici PDK i AAK, koji su salu napustili u znak protesta – zbog uverenja da Osmani nije uspela da bude ujedinitelj.

A potom je naišao najprotivurečniji deo njenog govora: „Savezi su tu da nas štite, zato što stavljanje u opasnost, kockanje s njima ili ugrožavanje istih, ugrožava samu zaštitu naše Republike. Pogledajte izjave svetskih super sila: videćete stotine govora o tome kako svaki izazov nastoje da prevaziđu zajedno sa svojim saveznicima, jer ne mogu to da urade sami“. Za one koji imaju uši, obraćaloa se izvršnoj vlasti uopšte, a posebno premijeru. Ova kritika je dolazila ne samo zbog dijaloga, već zbog toga što je izvršna vlast odlučila da proširi suverenitet na sever, uprkos pretnjama, opaskama i izjavama kojima se zahtevala „koordinacija“, što je uglavnom značilo održavanje statusa quo na severu.

Ali osim kritike, bila je tu i poruka za strance: „Vratite se meni, jer ja ne kockam, spremna sam na bilo koju koordinaciju i ne podsmehujem vam se nijednim izgovorom ili postupkom“. Iako je bivšoj suosnivačici političke grupe poslala „diss“ sa pesmom Dafine Zeqiri, sa naslovom i tekstom koji nisu baš za hvalu. Kao predsednica, trebalo je da bude uzdržana – ili barem da pronađe elegantnije načine za odgovaranje. Bez inata.

*

Njeni govori nisu imali ni delić samokritike. Rekla je da je kao liderka spoljnih poslova puno putovala i da vrata nikada nisu bila širom otvorena kao za vreme ovog mandata, što je dokazano činjenicama. I dobro je što je održavala sastanke sa mnogim ljudima, ali loše je što za četiri godine nije donela nijedno novo priznanje.

Naravno, za ovu stvar može da okrivi Gervala i Kurti, ali odgovornost za spoljnu politiku, kao što ona sama naglašava, je njena.

Glas, intonacija i ritam čitanja odražavali su aroganciju, pre nego autoritet. Prenosili su poruku nekoga ko, u vreme predizborne kampanje, ulazi u kampanju da bi dao svoj doprinos i promenio pravac glasača ka stranci koja je nekada takođe bila njena.

Osmani kao privatna osoba može da izražava bilo koji stav koji joj padne na pamet. Kao predsednica države, mora biti mnogo uravnoteženija, kritična, ali i samokritična i pristupačna. Kada bude tražila jedinstvo svih za zaštitu Ustava i svojih principa, treba da bude prva koja to štiti sopstvenim primerom, čak i kada ostane u drugom planu, kao što je bio slučaj sa događajima na severu.

Ovaj rebus Osmanijeve dobiće polovinu rešenja 9. februara. Druga polovina će sačekati proleće 2026. godine.