Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Italijanska premijerka Đorđa Meloni podržava postepeno ukidanje mera protiv Kosova. Nemački kancelar Olaf Šolc zalaže se za ukidanje mera, dok naglašavaju da je za to potrebno potpuno jedinstvo svih 27 država članica EU. Sa druge strane, nekordinisani postupci Kurtijeve vlade na severu negativno su uticali na zvanični stav Pariza u vezi sa francuskom pozicijom o ukidanju mera. Diplomatski izvori su ekskluzivno za Gazeta Express rekli da je povećanje jednostranih akcija Kosova na severu izazvalo sumnju u posvećenost Kosova deeskalaciji.
Kosovo je i dalje pod kaznenim merama Evropske unije koje su uvedene juna 2023. godine zbog delovanja institucija Kosova na severu zemlje nakon lokalnih izbora održanih u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu. Visoki predstavnik EU Žozep Borelj je sastavio listu uslova koje Kosovo mora da ispuni u zamenu za ukidanje ovih mera i takođe je podneo izveštaj državama članicama EU o napretku koji je Kosovo ostvarilo u ispunjavanju navedenih zahteva.
U međuvremenu, Vlada Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem saopštila je da je Kosovo ispunilo uslove za deeskalaciju i da su u kontinuitetu tražili ukidanje mera, smatrajući ih nepravednim. Kurti je poslednjim put takav zahtev uputio EU u ponedeljak ove nedelje dok je boravio u Berlinu na poziv kancelara Šolca u okviru Samita Berlinskog procesa. U vezi sa ovim Kurtijevom zahtevom, portparol EU, Peter Stano, je izjavio da ni Kosovo ni premijer Kosova ne odlučuju o ukidanju mera.
Ali kakav je stav po ovom pitanju Nemačke, Italije i Francuske, kao ključnih država EU koje su direktno uključene u proces dijaloga između Kosova i Srbije?
Ambasada Italije u Prištini je u odgovoru za Gazetu Ekspres saopštila da zvanični Rim podržava ukidanje mera protiv Kosova koje je uvela EU u skladu sa zaključcima Evropskog saveta usvojenim u decembru i da smatraju da bi tako nešto trebalo učiniti postepeno.
„Italija podržava ukidanje mera koje je EU uvela Kosovu i, u skladu sa zaključcima Saveta u Briselu u decembru, smatra da to treba činiti postepeno“, rekla je portparolka italijanske ambasade u Prištini, Arjeta Haljitaj (Arjeta Halitaj).
Na pitanje da li će Italija podržati ukidanje mera ukoliko se to stavi na razmatranje u Evropskom savetu, Haljitaj je izjavila da ne može dati nikakve specifične informacije, s obzirom na to da diskusije još uvek traju.
Portparol Ambasade Nemačke u Prištini, Kristijan Bočer (Christian Bottcher), izjavio je za Gazetu Ekspres da je nemački ambasador Jern Rode više puta ponovio da Nemačka podržava ukidanje mera za Republiku Kosovo.
Međutim, Bočer je naglasio da je važno istaći da odluka o ovome zahteva jednoglasnu saglasnost svih članica EU.
„Kao što je ambasador Rode više puta ponovio, Nemačka podržava ukidanje mera EU za Kosovo. Međutim, važno je naglasiti da ova odluka zahteva jednoglasnu saglasnost svih članica EU“, rekao je Bočer za Gazetu Ekspres.
Što se tiče stava Francuske, diplomatski izvori su kazali za Gazetu Ekspres da su nedavne neusaglašene akcije Vlade Kosova dovele u pitanje posvećenost Kosova deeskalaciji.
„U skladu sa izjavom od 3. juna visokog predstavnika u ime EU, EU sprovodi reverzibilne mere protiv Kosova zbog nedostatka odlučujućih akcija za deeskalaciju tenzija na severu Kosova. Kao što se navodi u Zaključcima Saveta o proširenju od 12. decembra 2023. godine, Savet pozdravlja korake koje je Kosovo preduzelo ka ispunjavanju nekih zahteva EU i podseća da je EU spremna da ukine mere u slučaju daljeg napretka u ispunjavanju zahteva EU. Povećanje jednostranih akcija od strane vlasti Kosova na severu zemlje koje utiču na svakodnevni život srpske zajednice dovodi u pitanje posvećenost Kosova deeskalaciji. Konačnu odluku donosi Savet“, rekao je za Gazetu Ekspres diplomatski izvor u Parizu.
Evropska unija je u junu 2023. godine odlučila da uvede sankcije Kosovu nakon akcija Kurtijeve vlade na severu Kosova i ignorisanja zahteva saveznika da ne šalje gradonačelnike u objekte opština na severu.
Kao što je EU potvrdila za Gazetu Ekspres 1. jula 2023. godine, mere su uključivale privremeno obustavljanje rada u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a takođe Kosovo ne bi bilo pozvano na sastanke na visokom nivou, dok su bilateralni sastanci biti obustavljeni.
Visoki predstavnik EU, Žozep Borelj, sastavio je listu zahteva koje je Kosovo moralo da ispuni radi deeskalacije. Ovi zahtevi uključivali su obustavu policijskih operacija u blizini objekata opština, premeštanje gradonačelnika iz opštinskih objekata i raspisivanje novih lokalnih izbora za četiri opštine na severu.
Radi ispunjenja ovih zahteva za deeskalaciju, Borelj je takođe pripremio izveštaj koji je dostavio državama članicama EU. Njegov sadržaj nije objavljen.
Stano: Ni Kosovo ni Kurti ne odlučuju o ukidanju kaznenih mera
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
