Na poziv predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, danas je u Briselu održan radni ručak kojem su prisustvovali lideri Zapadnog Balkana. Beograd je predstavljao Aleksandar Vučić, a Prištinu Aljbin Kurti. Glavna tema bila je Agenda rasta, ali se razgovaralo i o zajedničkom regionalnom tržištu, kao preduslovu za evropsko. I dok predsednik Srbije hvali kooperativnost Beograda, sa druge strane tvrdi da „entitet iz Prištine odbija da prihvati sva pravila CEFTA“. Kurti se u saopštenju svog kabineta povodom susreta u Briselu nije dotakao ove teme.
Iz kosovske vlade navode da je Kurti danas izrazio spremnost da nastavi blisku saradnju u cilju unapređenja bilateralnih odnosa između Kosova i Evropske unije i evropske integracije Kosova.
Prema Kurtijevim rečima, proširenje EU, posebno nakon ruske vojne agresije u Ukrajini, najbolji je odgovor za „sve one koji ugrožavaju mir i jedinstvo Evrope“.
On je zbog toga pozvao na razmatranje aplikacije Kosova za Evropsku uniju i da Kosovo dobije upitnik i status zemlje kandidata za članstvo.
Istovremeno je zatražio da se uklone restriktivne mere koje su uvedene Kosovu još prošle godine, a nakon, kako je potvrdila EU, jednostranih i nekoordinisanih poteza Prištine, tj. uvođenja albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade na Severu, uz upotrebu sile.
Uprkos tome što je kosovska vlada nastavila sa sprovođenjem akcija koje je Zapad takođe definisao kao jednostrane i nekoordinisane, Kurti je danas u Briselu, uz zahtev za ukidanje mera, fon der Lajen poručio da su mere Evropske unije nepravedne.
Kada je reč o Planu rasta za region, koji je bio jedna od glavnih tema ovog radnog ručka, Kurti je kazao da je Kosovo među prvima podnelo reformsku agendu.
„Time je pokazalo svoju posvećenost Planu rasta“, poručio je kosovski premijer, saopštili su iz njegovog kabineta.
Osvrnuo se i na Berlinski proces.
„Uoči 10. godišnjice Berlinskog procesa, on je potvrdio svoju podršku ovom procesu, izrazivši svoju i posvećenost Vlade Republike Kosovo novim sporazumima. Istovremeno je istakao značaj pune implementacije četiri sporazuma o mobilnosti potpisana 2022. u Berlinu“, kazao je Kurti.
Iz kosovske vlade navode da se Kurti na radnom ručku bavio i drugim pitanjima – Programom transporta i olakšica, jedinstvenim digitalnim tržištem, Zajedničkom evropskom platnom zonom (SEPA), ali i zajedničkim regionalnim tržištem i regionalnom saradnjom i bezbednošću.
Kurti je nakon radnog ručka boravio u Centru za evropsku politiku, gde je govorio o putu Kosova ka EU.
Kosovo je „u kontinuitetu pokazivala privrženost evropskim i demokratskim vrednostima i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, pa je došlo vreme da EU preduzme konkretne korake i donese važne odluke na putu Evropske unije Kosova. Takvi su priznanje od strane pet nepriznatih država Evropske unije i dobijanje statusa zemlje kandidata i upitnik za članstvo“, naveo je.
Nakon današnjeg sastanka oglasila se i fon der Lajen, sa porukom da Zapadni Balkan pripada Evropi.
„To je ono na čemu radimo. Paralelno, približavamo njihove ekonomije i tržišta našim Planom rasta od 6 milijardi evra za region“, navela je u objavi na društvenoj mreži „X“.
Today I received the leaders of the six Western Balkan partners.
All six countries belong in Europe.
This is what we are working on.
In parallel, we are bringing their economies and markets closer to ours with our €6 billion Growth Plan for the region. pic.twitter.com/FDk7fPeXLc
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) September 19, 2024
Vučić: Balkansko tržište uslov za evropsko, ko želi ostaje u igri, a entitet iz Prištine odbija da prihvati sva pravila CEFTA
I dok je Kurti u svom saopštenju samo napomenuo da se razgovaralo o zajedničkom regionalnom tržištu, predsednik Srbije je u svom obraćanju nakon sastanka ovoj temi posvetio mnogo više vremena.
Vučić je kazao da se razgovaralo o reformama neophodnim na putu za jedinstveno evropsko tržište, za koje je uslov jedinstveno balkansko tržište.
Vučić veruje da će Srbija od 1. januara biti deo zajedničkog evropskog tržišta, te naglašava da želi slobodan protok robe, ljudi i usluga.
Međutim, kako kaže, na putu ka evropskom tržištu primenjuje se jedan „dobar princip“ – onaj ko ne želi da učestvuje, taj sam ispada iz igre.
„Jedan entitet nije želeo da u potpunosti prihvati pravila CEFTA-e i slobodno kretanje. Više bilo koji jedan neće moći da ugrožava put i napredak drugih“, saopštio je iz Brisela.
Potom se osvrnuo na to što Priština već duže od godinu dana zabranjuje uvoz srpske robe na Kosovo, odnosno preneo navodne reči kosovskog premijera sa današnjeg sastanka.
„Bolje da vam ne kažem šta je bio komentar jednog entiteta iz Prištine – nije to pitanje slobodnog protoka ljudi i robe, to je sigurnosno pitanje. Valjda Srbi teroristi se penju u kamione sa udžbenicima ili mlekom, pa će to da ih ugrozi“, naveo je Vučić.
Vučić je danas potvrdio da je zvaničnik Vlade Srbije u Briselu razgovarao sa nemačkim izaslanikom, Manuelom Saracinom o ovoj temi.
CEFTA – ponude i upozorenja
Inače, intenzivni su napori Nemačke, kako je to potvrđeno tokom poslednjeg boravka njihovog izaslanika u Prištini početkom ovog meseca, da Kosovo, u susret 10. godišnjici Berlinskog procesa, odobrovolji na kompromis u vezi sa slobodnim protokom robe.
Manuel Saracin tada je javno kritikovao kosovsku vladu zbog toga što još uvek nije postigla Sporazum o CEFTA-i i što blokira trgovinsku saradnju.
Ove su kritike usledile, informacije su od tada, jer je kosovski premijer odbio ponuđen kompromis u vezi sa zahtevom Kosova da ga u ovoj ekonomsko-trgovinskoj organizaciji više ne predstavlja UNMIK, a da, sa druge strane, kosovske vlasti ukinu zabranu uvoza srpske robe.
Upozorio je nakon ovoga da će ukoliko bude bilo potrebno – „ostale zemlje Zapadnog Balkana nastaviti bez Kosova“.
Potom je kosovska predsednica iznela detalje, kako je kazala, o „ponudi“ Nemačke da se pronađe način da Kosovo ukine bezbednosne mere za srpsku robu, kako bi se postigao dogovor o promeni statusa predstavništva u CEFTA-i, potvrdivši da zaista postoji pretnja da Kosovo bude isključeno iz Berlinskog procesa.
Tada je kazala i da je Nemačka ponudila profesionalne skenere kroz koje bi kamioni sa robom mogli da prolaze, ali bi oni stigli tek nakon što se mera zabrane uvoza robe ukine.
Nakon Saracinovog upozorenja, savetnik kosovskog premijera, Jeton Zuljfaj optužio je Srbiju da uslovljava deblokadu odlučivanja u CEFTA-i, Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.
Zabrana uvoza srpske robe na Kosovu ocenjena kao kršenje CEFTA
Usmena zabrana uvoza srpske robe na Kosovo jednoglasno se ocenjuje kao kršenje ekonomsko trgovinskog Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA, što je potvrđeno i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.
Zabrana je na snazi od sredine juna prošle godine, a usledila je nakon što su srpski organi uhapsili trojicu kosovskih policajaca u okolini Raške, kako tvrdi jedna strana, odnosno Leposaviću, kako kaže druga.
Iako su oni ubrzo pušteni, ova zabrana nije ukinuta, i traje više od godinu dana, bez da je ikada zvanično potvrđeno dokumentom.
Da njom, Kosovo krši Sporazum CEFTA, više se puta upozoravalo sa više međunarodnih adresa.
Takođe, glavni problem za Kosovo je taj, iako je sporazum potpisan još 2006, što njih u njemu i dalje predstavlja UNMIK. Godinama traže da se to promeni i da oni budu ravnopravni kao svi ostali potpisnici. CEFTA je to odbijala.
Sporazum CEFTA su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i UNMIK ispred Kosova. Naredne godine je stupio na snagu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
