Međunarodni dan nestalih: Porodice kažu – za humanitarno pitanje nema političke volje

Izvor
KoSSev
-
FOTO: KoSSev

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. I ovaj prolazi u jeku optužbi o tome ko koči proces rasvetljavanja sudbine još preko 1,600 nestalih osoba tokom poslednjeg ratnog sukoba na Kosovu, uprkos prošlogodišnjoj Deklaraciji. Sa druge strane, porodice nestalih još jednom traže ono što je za njih suština – istinu o njihovim najmilijima. Konkretne korake ka tome su danas zatražili i međunarodni zvaničnici.

Prema najsvežijim podacima tokom rata i u vezi s ratom na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, nestalo je 6065 ljudi.

Prema poslednjim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 1613 osoba i dalje se vode kao nestale, a istraživanje FHP-a i FHPK-a pokazuje da postoje još najmanje 23 čiji nestanak nije ni prijavljen.

Među nestalima je 1487 civila, od čega 272 starijih od 70 godina, 120 mlađih od 18 godina i 72 osobe sa invaliditetom.

FHP takođe raspolaže informacijom da još uvek nisu prikupljeni uzorci krvi potrebni za DNK identifikaciju za preko 150 nestalih, a da za više od njih 50 nema dovoljno uzoraka.

Takođe, prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, još uvek se traga za 9.969 ljudi. Od oko 35.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, još uvek se ne zna sudbina 1.968 nestalih u Hrvatskoj, 1.630 na Kosovu i 6.371 u Bosni i Hercegovini.

U susret Međunarodnom danu nestalih lica, juče je EULEX-ov tim za sudsku medicinu zajedno sa kolegama iz Instituta za sudsku medicinu bio na lokalitetu u Novom Pazaru. Sa njima su bile, između ostalog, i delegacije Komisije za nestala lice i iz Beograda i iz Prištine.

Istog je dana kosovski premijer najavio početak iskopavanja još jedne lokacije u ovom okrugu, lokacije Kožlje.

On je juče bio učesnik okruglog stola u organizaciji upravo kosovske vlade, odakle je još jednom pozvao srpske vlasti i zatražio međunarodnu podršku za otvaranje arhiva Vojske Jugoslavije.

A ovog je jutra u Prištini ispred kosovske skupštine, kod spomenika posvećenog nestalim licima položio cveće i odatle ponovo poručio:

„Uznemirenost porodica je velika, njihova tuga je duboka, ali i njihova otpornost je velika i dugujemo im da sa svim svojim znanjem i mogućnostima i umećem učinimo sve da rasvetlimo sudbinu nestalih i pronađemo njihovu lokaciju. 2014. pre deset godina arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije je odlukom 30 godina svrstana u arhivu Srbije, žalosno je što neće biti otvorena do 2044. Tu je istina, jer je ova brigada izvršila veliki broj masakra na Kosovu, posebno u regionu Drenice. Zato još jednom pozivamo međunarodne faktore da, kao što su nam pomogli da izvršimo pritisak na Srbiju da započne ovo iskopavanje u Sandžaku između Tutina i Novog Pazara, izvrši pritisak na Beograd da promeni odluku, da donese novu odluku i otvari arhive motorizovane brigade 37. Vojske Jugoslavije“.

Ponovio je i danas da se na Kosovu vrše iskopavanja na ukupno 13 lokacija.

Osmani: Srbija spava na masovnim grobnicama

Na svom se Fejsbuk profilu jutros povodom Dana nestalih oglasila i Vjosa Osmani. I ona smatra da je Srbija jedini krivac za nerasvetljene sudbine više od 1,600 nestalih.

Osim što je tadašnji, kako je kazala, „genocidni režim Srbije bio zatiranje albanskog identiteta“, sada ta strana ponavlja zločin tako što „negira istinu“.

I ona je fokus stavila na to da se arhive drže zatvorene:

„Držeći arhive zatvorenim, uprkos dogovoru iz Brisela koji zahteva suprotno, Srbija krši postignute dogovore. Istina se ne može sakriti iza propagande da je Srbija bila za mir i za integraciju u EU. Istina je jedna jedina: 2024. Srbija još spava na masovnim grobnicama nevinih civila“, kazala je ova predsednica.

Članovi porodica i Udruženja kidnapovanih i nestalih na prostoru KiM u Gračanici: Za humanitarno pitanje nema političke volje

Članovi porodica i srpska Udruženja kidnapovanih i nestalih na prostoru KiM okupili su se u Gračanici povodom Međunarodnog dana kidnapovanih i nestalih, piše RTS. Poručili su da „neizvesnost koja traje već četvrt veka ubija“, a da su i nakon 25 godina od izbijanja sukoba na Kosovu – oni na početku puta, budući da su sve vreme dobijali lažna obećanja.

Oni smatraju da političke volje za ovo, ističu, humanitarno pitanje, nema ni u Prištini:

„Tražili smo da se provere potencijalna grobna mesta na Kosovu i Metohiji ali za to nema volje. Zato je bilo volje kada je trebalo proveriti potencijalana grobna mesta u Srbiji. Zašto su srpske žrtve diskiminisane, zašto zamenjuju zločince i žrtve, zašto nam se i dalje otima istina“, zapitala je koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Silvana Marinković, navodi RTS.

Ona smatra i da su porodice izneverene i razočarane od strane EULEX, budući da su pripadnici te misije, kako je navela, poverljive izjave koje su dobijali od članova porodica, predali istražnoj policiji u Prištini.

„Oni su na taj način izneverili poverenje porodica, jer su informacije koje su dobijali od nas davali onima koji su počinili zločine“, rekla je Marinković.

Članovi porodica su danas poručili predstavnicima međunarodne vlasti i svim odgovarajućim institucijama da otvore arhive i iskoriste informacije, provere potencijalna grobna mesta kao i da pitanja kidnapovanih i nestalih bude prioritetno u pregovorima Beogada i Prištine.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, Misija Evropske unije za vladavinu prava Euleks ističe da se pridružuje molbi porodica nestalih iz svih zajednica i poziva sve relevantne aktere da zajedno rade na rasvetljavanju sudbine više od 1.600 nestalih lica na Kosovu.

Konferencija „Gde su nestali“: Ne sme se dozvoliti da se žrtve pretvore u puki broj

Porodice nestalih i sa današnje su konferencije održane u Beogradu izrazile nezadovoljstvo u, kako je rečeno, zastoju, politizovanju i marginalizovanju pitanja vezanih za ostvarivanje prava na istinu, pravdu, reparaciju i memorijalizaciju.

Rečeno je i da su u mrtvačnicima širom regiona posmrtni ostaci oko 3.000 osoba, od toga oko 1.650 u BiH, oko 900 u Hrvatskoj a 350 u Prištini.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Duško Ćutilo, rekao je da se ne sme dozvoliti da se žrtve pretvore u puki broj jer „svako od njih ima svoj identitet“.

„Na području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Kosova i Metohije nestalo je 9.733 osobe, od kojih je 3.700 srpske nacionalnosti. Moramo aktivno da tražimo istinu za nestala lica“, kazao je on, najavivši da će radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnoviti rad komisije za izradu Nacrta zakona o nestalim licima.

„Komisija će nastaviti tamo gde je prethodna grupa stala kako bismo konačno završili pripremu nacrta“, dodao je.

Duško Čelić iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih s prostora bivše Jugoslavije kazao je da je rad na Nacrtu zakona o nestalim licima stao krajem 2021. godine iz njemu „nepoznatih razloga“.

„Predsednik Aleksandar Vučić primio nas je na razgovor 2. septembra 2019. godine da bismo pričali o žrtvama nestalih i te godine je izričito dao podršku za izradu nacrta zakona. Radna grupa je formirana 2021. godine, održano je šest radnih sastanaka, grupa gotovo da je završila nacrte, a krajem te godine se zastalo iz nama nepoznatih razloga“, objašnjava.

„Nestali’ je termin koje porodice žrtava ne vole. Oni su oteti, zarobljeni, kidnapovani, a podaci pokazuju da je na prostorima bivše Jugoslavije u sukobima 40.000 lica nestalo“, rečeno je na skupu.

Porodice nestalih nisu zadovoljne jer smatraju da žrtve zaslužuju u Beogradu Memorijalni centar.

Međunarodne organizacije i diplomate: Porodice da znaju istinu bez obzira na njihovo versko, etničko poreklo

Misija EULEX se, kako su naveli, pridružuje molbi porodica nestalih iz svih zajednica i poziva sve relevantne aktere da zajedno rade na rasvetljavanju sudbine nestalih lica na Kosovu.

Kažu da su posvećeni podršci Institutu za sudsku medicinu i ostalim institucijama kako bi porodice nestalih saznale istinu o svojim članovima.

„Posvećeni smo podršci Instituta za sudsku medicinu i drugim institucijama u pružanju odgovora porodicama nestalih osoba, da ostvare njihovo pravo da saznaju istinu i to bez obzira na okolnosti nestanka, njihovo etničko, versko ili nacionalno poreklo ili bilo koje druge karakteristike“, naveli su iz EULEX-a.

Cveće je danas na spomen obeležju u Prištini položilo više tamošnjih ambasadora. Jedan od njih, američki Džefri Hovenijer oglasio se porukom:

„Na ovaj Međunarodni dan žrtava prisilnih nestanaka, pridružio sam se premijeru Kurtiju i kolegama iz diplomatskog kora da odam počast ožalošćenim kosovskim porodicama koje čekaju vesti o svojim nestalim najmilijima. Ponavljamo naš poziv institucijama i zvaničnicima da prevaziđu svoje razlike i rade zajedno na rešavanju slučajeva nestalih osoba“.

Založio se i francuski ambasador da se podrškom Međunarodnom Crvenom krstu reše preostali slučajevi nestalih lica, a njihovim porodicama donese mir.

REKOM predstavio drugo izdanje „Kosovske knjige pamćenja“

U Prištini je uoči Dana nestalih održan Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Organizovao ga je Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK). Okupio je, kako navodi FHP, mirovne aktiviste iz zemalja regiiona i visokopozicionirane zvaničnike, među kojima specijalnog predstavnika Norveške za Zapadni Balkan Hakona Blankenborga, koji je poručio da ovdašnje države moraju prestati koristiti nestale osobe kao “politički pregovarački ulog”. Tu je bio i bivši šef Kancelarije Evropske unije za Kosovo Tomaš Sunjog i bivša kosovska predsednica Atifeta Jahjaga.

Na Forumu je predstavljeno drugo izdanje “Kosovske knjige pamćenja” pod naslovom “Dostojanstvo za nestale”, koja:

„Donosi uvid u okolnosti nestanka osoba, odnosno informacije o pojedincima koji su nezakonito uhapšeni i zarobljeni, izdvojeni iz kolona, odvedeni iz kuća, s posla i njiva, temeljenima na preko 2000 izjava članova njihovih porodica, izveštajima, sudskim spisima i bazama međunarodnih institucija“.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.