Priština neće ponovo da razgovara o otvaranju mosta u Mitrovici u okviru dijaloga sa Beogradom, kako su tražili Evropska unija i KFOR. Sa druge strane, pristaje na to koordinaciju sa KFOR-om, podcrtala je kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Govoreći o dešavanjima u Banjskoj 24. septembra prošle godine, ona je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kazala da je navodno „napad naredio“ srpski predsednik, Aleksandar Vučić, te da „pouzdano zna“ da je umešan. Tvrdi i da „NATO partneri“ to takođe vrlo dobro znaju.
Nije određen datum otvaranja mosta
Prošle nedelje ste pomenuli da most u Mitrovici apsolutno mora biti otvoren, ali tako da se izbegne konflikt sa međunarodnim partnerima Kosova. Da li vas je Vlada Kosova uverila da će oni u ovom trenutku odložiti otvaranje mosta, te da će ga koordinisati sa međunarodnim partnerima?
Moram da istaknem da od prvog trenutka, kada su počele rasprave o mostu, u svakom razgovoru sa Vladom, dobila sam uverenja da će to biti u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom.
Mislim da se to, ne samo očekuje, nego da je to racionalan pristup, jer kada govorimo o bezbednosti na terenu, prvi odgovorni su pripadnici Policije Kosova, drugi odgovorni je EULEX, a treći je NATO.
Oni rade ruku pod ruku da osiguraju da postoji mirno i sigurno okruženje za sve ljude na Kosovu. Druga stvar, ne smemo zaboraviti da je od napada u Banjskoj naša saradnja sa NATO savezom čak i porasla.
Imamo dodatnih 1.000 trupa, te smo osigurali – što je, naravno, bila odluka NATO – da se njihovo prisustvo na granici između Kosova i Srbije učetvorostruči.
Tako da postoji mnogo veće prisustvo koje nam pomaže da zaštitimo našu granicu, i pomaže nam da zaštitimo našu državu od mogućih upada iz Srbije.
To je veoma važna uloga, a od 1999. godine radili smo zajedno da osiguramo da svaku bezbednosnu odluku – a posebno one u koje je uključen Sever, ako uzmemo u obzir destruktivnu ulogu Srbije i njenih bandi – donosimo zajedno, zato što svi imamo isti cilj.
Kao što sam rekla, to je mir i bezbednost za sve građane Kosova, i važno je da se ovaj posao, i naša bliska saradnja, nastave.
Ni Vlada, ni bilo koja druga institucija na Kosovu nije odredila datum, zato što mislim da je ključno da prvo sednemo zajedno sa našim bezbednosnim partnerima, sa našim saveznicima, prijateljima, partnerima, i napravimo plan.
I onda taj plan postavlja datum, a ne obrnuto, jer možete znati datum samo ukoliko ste na sto postavili sva pitanja bezbednosti, ukoliko imate jasan operacioni plan kako da se pozabavite tim pitanjima, kako da postupate ukoliko su građani Kosova bilo koje nacionalnosti zabrinuti, kako da više razgovarate sa civilnim društvom, te kako obezbediti da gradonačelnici Južne i Severne Mitrovice budu uključeni u ceo proces.
Ali, možda je u ovom trenutku ključno da objasnim zašto sam zainteresovana za ovakvo rešenje.
Pre toga, mogu li da vas pitam, da li ste razgovarali sa premijerom Kurtijem, otkad je Kvinta tražila odlaganje? Da li ste sa njim razgovarali o ovom pitanju?
Kada kažete odlaganje, to znači da je datum već bio određen. Datum nikada nije bio određen.
Ono što je Kvinta tražila, to je da se ne preduzima nijedan potez a da nije prethodno koordinisan. U svim mojim razgovorima, konkretno sa ambasadorom Sjedinjenih Država, bilo je jasno da oni nisu protiv otvaranja mosta, ali da žele da budu sigurni da se svaki korak poduzima zajedno, ta da kada most bude otvoren, to bude održivo, uspešno, te da ne prouzrokuje nikakve tenzije.
Zato sam 1. avgusta, znatno pre nego što je objavljeno saopštenje Kvinte, jasno rekla da je neophodno imati zajednički plan implementacije.
To nije samo želja. Briselski sporazumi u stvari to traže od svih nas, da dogovori iz dijaloga koji predvodi Evropska unija (EU) budu u potpunosti primenjeni.
‘Osam godina’ kašnjenja sa otvaranjem mosta
Ipak, očigledno je da je premijer Kosova planirao da otvori most. Sastao se sa Kvintom, informisao ih je o svom planu da otvori most. Najavio je da će biti obavljeni neki radovi, da će se razgovarati sa građanima.
Nakon toga, videli smo da zemlje Kvinte prvo reaguju zajedno, pa jedna po jedna. Tako da, moguće je da su postojale sugestije da će most biti otvoren vrlo brzo.
Naravno, moramo tražiti da most bude vrlo brzo otvoren, jer već kasnimo osam godina.
Ali, s druge strane, to ne znači da je bilo ko u kosovskim institucijama ikad rekao Kvinti da će u potpunosti zanemariti njihovu brigu za bezbednost ili da želimo ovo da radimo bez njih.
Nisam upoznata sa tim da je premijer ikada rekao bilo kome iz Kvinte da će ovo učiniti bez koordinacije sa njima, nego suprotno, kao što smo videli, naravno, u našim razgovorima, ali i iz njegovih kasnijih izjava.
Jasno je da su sve institucije Kosova na istim pozicijama što se tiče koordinacije sa SAD, sa zemljama članicama EU, i sa svim NATO akterima, zato što je to u interesu Kosova, i niko ne bi imao koristi od konflikta između Kosova i NATO.
Kada kažem konflikt, ne mislim samo u smislu neslaganja u rečima, ali za nas nema smisla da radimo bilo šta a da ne budemo sigurni da to podržavaju naši bezbednosni partneri, jer bi izazvalo kontraefekat, prouzrokovalo bi mnogo veće prisustvo NATO na mostu, a to nije u interesu Kosova.
Osim toga, to bi ponovo pokrenulo narativ nekih koji insistiraju da ovo ponovo mora postati tema dijaloga sa Srbijom.
Što se toga tiče, bila sam veoma jasna. Mislim da apsolutno nije u interesu Kosova, te je protiv njegovog Ustava i suvereniteta, da vodi dijalog sa Srbijom o pitanju mosta.
Dakle, u ovom trenutku, možemo li jednostavno reći da most za sada neće biti otvoren?
Zavisi šta znači „za sada“, jer naše konsultacije sa međunarodnom zajednicom se nastavljaju, i naravno, razgovarala sam danas o ovome sa komandantom KFOR-a, a imaću i veoma značajne sastanke sa predstavnicima NATO, počevši od sutra, što će trajati do kraja avgusta, pre nego što nastavim sa međunarodnim putovanjima.
U svim ovim sastancima, na visokom nivou sa predstavnicima NATO, objasniću im sledeće.
Neki kažu da o ovome treba pregovarati u sklopu dijaloga, ali za to apsolutno nema prostora, dok istovremeno, kao što sam rekla, to ne bi bilo u interesu Kosova, pa čak ni regiona.
KFOR insistira na tome.
Da, i ovo ćemo razjasniti sa visokorangiranim delegacijama NATO-a, koji u sledećih nekoliko dana počinju svoje posete, da bi to u stvari bilo kršenje sporazuma koje je predvodila EU. Ako bismo tako postupili to bi bilo u suprotnosti sa svime što su sporazumi pod vodstvom EU postigli, uključujući osnovni sporazum iz februara 2023. godine.
Još 2014. godine u Briselu je postignut sporazum između Kosova i Srbije, kada je reč o revitalizaciji mosta, jedna od prvih stvari koje se pominju navodi da se mora pratiti i poštovati zakon Kosova.
Dakle, kosovski zakoni moraju biti poštovani kod bilo kog kasnijeg rešenje.
Dalje, navode se obaveze EU, koja mora obaviti tehničku evaluciju, te praktično da sprovede revitalizaciju i obnovu mosta. Sve to je učinjeno, završeno.
Nakon toga, u avgustu 2015, sklopljen je drugi sporazum, koji navodi koji su dalji koraci, a drugi član ovog sporazuma je od ključne važnosti – on navodi da će most biti otvoren za sav saobraćaj ne kasnije od juna 2016. godine.
Pominje se i uloga EU u pomaganju ekonomske integracije građana, te ne pominje nikakvu ulogu Srbiju, kao ni prvi dokument. Opet, postoje neki koji kažu da se ipak treba napraviti plan implementacije.
Nema potrebe, plan implementacije već postoji, dogovoren je 5. avgusta 2016. godine, i tako je detaljan da bi vas to iznenadilo.
Dakle, u tom planu se može videti uloga gradonačelnika Severne i Južne Mitrovice, možete videti šta će raditi oni koji moraju da rekonstruišu put u Ulici Kralja Petra, kako je oni zovu, a naravno pominje se i revitalizacija i olakšavanje kontakta između ljudi u Severnoj i Južnoj Mitrovici, razmena, razumevanje.
Takođe se definiše uloga KFOR-a i EULEX-a, zato sam rekla da imamo obavezu koja potiče od dijaloga predvođenog EU, koji navodi da su Policija Kosova, EULEX i KFOR, u skladu sa svojim mandatima, prvi, drugi i treći odgovorni, za obezbeđivanje sigurnog okruženja.
Oni će se konsultovati o prikladnim bezbednosnim merama, uključujući u sve i dva gradonačelnika.
Tako da, ne pominje se nastavak pregovora o implementaciji između Kosova i Srbije, nego suprotno, oni gledaju na ovo pitanje kao rešeno, a nakon toga pozivaju dve strane da govore o implementaciji drugih stvari, kao što je energetika, Zajednica (opština sa srpskom većinom), telekomunikacije, itd.
Kao što znate, pitanja energetike i telekomunikacija su rešena.
Most nije otvoren.
Da, nije otvoren, jasan je razlog, jer gradonačelnik Severne Mitrovice, koji je imao ulogu ovde u prošlosti, nije kooperativan po ovom pitanju.
Ipak, uverenja sam da treba da se vratimo na osnove. U interesu građana svih nacionalnosti je da rade jedni sa drugima, da kontaktiraju jedni druge, da mogu vršiti sve oblike razmene.
Most kao ‘simbol separacije’
Lokalni Srbi strahuju zbog otvaranja mosta.
Opet kažem, vratimo se osnovama. Postoje već dva mosta, kao što znate, dva mosta koja su otvorena za saobraćaj. Tako da već postoje mostovi otvoreni za saobraćaj zbog kojih ne strahuju.
Čega ima da se boje, ako se jednostavno treći most otvori za saobraćaj?
Nažalost, most je postao simbol separacije, zbog čega bi svi trebalo da se udružimo i radimo na integraciji.
Zato što su u ovom veku neke od najvažnijih vrednost evroatlantske zajednice multietničnost, spajanje ljudi, podizanje mostova. Ne bi trebalo da dozvolimo, osim ako se ne radi o specifičnom, značajnom razlogu, blokadu u komunikaciji između ljudi, da ne mogu da se odvezu iz jednog u drugi deo.
Na isti način na koji iz Prištine vozimo do Gračanice bez problema, kako idemo iz Vitine do Klokota. Govorim o albanski većinskim i srpski manjinskim lokalnim zajednicama.
Kao što sam rekla, saobraćaj već ide od severa ka jugu i nazad. Ovo ne bi bilo ništa novo. Moramo psihološki da uklonimo barijere koje sprečavaju ljude da rade jedni sa drugima.
Šta je komandant KFOR-a rekao na sastanku, kada ste mu rekli da ovo pitanje ne bi trebalo da se vrati u okvir dijaloga?
Naravno da nastavljamo sa našim razgovorima. Šta je ključno, jeste njegov zahtev da sve u potpunosti koordinišemo sa NATO. Sa tim se slažem, snažno verujem da svaki korak treba biti koordinisan sa NATO savezom.
Ipak, očigledno je da su dva sporazuma postignuta, kao i jedan plan implementacije. Apsolutno nije bilo prostora da se o bilo čemu još raspravlja u Briselu.
To pitanje je rešeno. Sada tražimo da se dogovori iz dijaloga pod vođstvom EU implementiraju.
Osim toga, prošle godine smo imali bazični sporazum, čiji član 10 navode da bi svi prethodni sporazumi trebalo biti implementirani.
Dakle, bilo bi protiv poslednjeg sporazuma, ako bismo ponovo otvarali stare sporazume umesto da ih samo implementiramo. Apsolutno nema razloga da razgovaramo o ovom pitanju sa Srbijom.
Verujem da raste razumevanje naših prijatelja i partnera, u svim našim međusobnim razgovorima, kada im obašnjavam ove stvari. Stižemo na cilj.
Da li ste na istoj strani kao premijer Kurti? Kada ste posljednji put razgovarali sa njim o mostu?
Volela bih da se ovo pitanje postavlja premijeru Kurtiju onoliko često koliko se postavlja meni. Kada smo poslednji put razgovarali o ovom, pre oko mesec dana ako se ne varam, jasno smo se razumeli na dva osnova.
Pod jedan, da ovo ne sme postati deo dijaloga sa Srbijom, i pod dva, da mora postojati koordinacija sa NATO prisustvom na Kosovu.
To uključuje, naravno, naše EU partnere koji su članovi NATO, i druge koji nisu u EU, ali, naravno i Sjedinjene Države, našeg glavnog bezbednosnog partnera.
Od tada nismo ponovo razgovarali o ovom pitanju jer nisam videla ništa novo. Naravno, trebamo nastaviti. To ne znači da su svi detalji, ili pristup, isti, ali na ova dva osnova smo na istoj strani.
Od koga dolazi pretnja na Kosovu?
Želim da razgovaram o bezbednosnoj situaciji u Mitrovici, jer je ambasador [SAD] rekao da postoji stvarni rizik, da bi se mogla povećati pretnja od potencijalnog nasilja.
Kakve su trenutne bezbednosne procene, što se tiče situacije oko otvaranja mosta, bazirano na vašim informacijama, i onima koje možete podeliti sa javnošću?
Odakle dolazi pretnja?
Pretnja definitivno ne dolazi od albanskog stanovništa, a ja čvrsto verujem da ne dolazi ni od srpskih građana koji samo žele da normalno žive u svojim opštinama na severu.
Postoji stalna pretnja, kao što svi znamo, i kao što smo javno rekli mnogo puta, od snaga koje finansira, podstiče, gura politički i vojno trenira Srbija. Naravno, u interesu Srbije je da uvek prouzrokuje nekakve tenzije na Kosovu.
Govorimo o ljudima koji vode bande. Govorimo o teroristima, paravojnim snagama. A svi ti ljudi su na slobodi, predvođeni [Milanom] Radoičićem u Srbiji. Oni su slobodni.
Da li su i na Kosovu, takođe? Da li ima nekoga na Kosovu?
Naravno, ne možemo objaviti sve detalje, ali, da, imaju ljude na Kosovu koji još pokušavaju da prikriju svoje oružje.
Pre samo nekoliko dana, kao što znate, naša policija je konfiskovala oružje koje kriju određeni ljudi na severu povezani sa bandama u Srbiji i koji, naravno, uvek operišu prema naredbama političkog mozga koji stoji iza svega ovoga, Aleksandra Vučića.
Zbog toga moramo da budemo sigurni, kako je ambasador naveo, da kada poduzimamo neke poteze, to činimo na koordinisan način. Zato što, ukoliko bismo to radili bez koordinacije, to bi značilo moguće tenzije, što može rizikovati živote.
Govorimo o životima kosovskih policajaca, kosovskih građana, životima NATO vojnika. Zato što će se oni uključiti u to. Tako da, kada sve bude obavljeno, da bude obavljeno na adekvatan način, dugoročan i bezbedan.
Zbog toga svi insistiramo na tome da sednemo za isti sto i, pod jedan, složimo se da ovo nije pitanje o kojem treba raspravljati sa Srbijom. Svi moramo da budemo na istoj strani. Verujem da je većina naših međunarodnih partnera već na toj strani, ali još moramo da radimo.
A pod dva, ovo je pitanje o kojem se treba raspravljati kada govorimo o planu implementacije, ne o tome treba li most biti otvoren ili ne. Što se toga tiče, među našim partnerima nema znaka pitanja.
To znamo, toliko je jasno. Ali ako premijer nastavi sa svojim planom i odluči da otvori most, da li to može dovesti do konfrontacije, kao što ste rekli, između KFOR-a i vlasti Kosova?
Ne verujem da tu postoji „ako“. Premijer je bio veoma jasan, da će nastaviti da radi u koordinaciji sa partnerima. Ja ću nastaviti kao šefica države i vrhovna zapovednica Kosovskih bezbednosnih snaga da radim u koordinaciji s partnerima.
U našem je zajedničkom interesu da uspešno otvorimo most, kao što je predviđeno sporazumima, te da će on postati simbol normalizacije na Kosovu.
To treba da se posmatra, u stvari, kao slavljenje multietničnosti, kao slavljenje vrednosti koje svi delimo, umesto kao nešto zbog čega se prepiremo jedni s drugima.
Meštani na severu to ne vide na taj način.
Ne bih generalizovala, da budem iskrena. Lokalci pešice prelaze most u velikim brojevima.
Imate ljude s juga koji na sever idu da kupuju sir, koji je tamo poprilično poznat. A postoje Srbi na severu, koji posećuju doktore na jugu, jer im veruju. Postoji neprestana komunikacija. Samo je treba dodatno olakšati.
Ko preti Srbima na Kosovu?
Čak i organizacije civilnog društva kažu da se nikad nisu osećale udaljenije od kosovskih vlasti. Kažu da nikad nisu imali gori odnos sa njima.
To je već drugo pitanje. Što se toga tiče, mislim da svi moramo više da radimo, da budemo sigurni da slušamo civilno društvo, građane, da slušamo njihove brige, te da im možda bolje objasnimo zašto je potrebno uraditi neke stvari.
Da li možete više uraditi po tom pitanju? Da li se susrećete sa srpskim predstavnicima i građanima Kosova?
Da. Ali, kao što znate, u protekle dve godine mnogi građani srpske nacionalnosti se ponekad osećaju nesigurno da javno govore o ovim sastancima. Jer odmah dobijaju pretnje.
Dobijaju pretnje. I ne govorim samo o Srbima na severu, Srbima u drugim opštinama. Kad god bi potvrdili neki sastanak i kad bi se održao, rekli bi, molimo vas da to ne iznosite u javnost jer odmah dobijamo pretnje ljudi iz Srbije ili nekih koji su na neki način povezani s njima.
I ne želimo da im naškodimo, jer za mene ovo nije stvar publiciteta. Radi se o tome da se pobrinemo da saslušamo njihove brige i da im pomognemo.
Na primer, jedna od stvari na kojima radimo je uglavnom osnaživanje žena i kako možemo učiniti više u tom pogledu. Ali u isto vreme, ne želim da objavljujem rad koji bi ugrozio bilo koga od njih, kao što smo videli.
Ponekad ove srpske bande odu i zapale im kuću ili automobile, prete im deci u vrtiću. Stoga je veoma važno da oni to rade na način da budu sigurni.
Ali kao što sam rekla, most, u stvari, otvaranje mosta predstavlja komunikaciju i normalizaciju, jer ovo nije normalno. To nije normalno. Ne dozvoljava se automobilima da prelaze most, a drugi se mostovi koriste za isto.
Taj most je od kada je sagrađen i predviđen za vožnju. Revitaliziran je i Evropska unija je platila projekte da ga učini prohodnim i za automobile, kao i kamione, ne samo automobile.
Iz tog razloga čvrsto verujem da bi most bio jedan od elemenata koji će učiniti da se ljudi osećaju povezanije. I olakšao bi tu razmenu pre nego da ima suprotan efekat.
Tu su i mnoga druga pitanja. Naravno, veoma je važno da saslušamo njihovu zabrinutost i da im kažemo da je, na primer, kosovska policija na severu tu za njih, da se osećaju bezbedno.
Potrebna je dalja komunikacija i dalji napori svih u institucijama jer želimo da se svi naši građani osećaju sigurno, da znaju da je Kosovo njihov dom, da znaju da mogu da napreduju na Kosovu.
I treba da nastavimo činiti sve što možemo da osiguramo da se oni tako osećaju.
Ali dozvolite mi, mislim, znam da se ponekad percepcija, samo jedna rečenica, percepcija i ono što se zapravo dešava u stvarnosti razlikuju.
Prema izveštajima OEBS-a, jasno je da je u poslednje tri godine zabeležen stalni pad međuetničkog nasilja. A to su brojke koje se mogu potvrditi. A ja govorim o OEBS-u. Ne govorimo samo o našim institucijama, govorimo o stalnom padu, uključujući i prvih nekoliko meseci ove godine.
Nije bilo povećanja ni u jednoj kategoriji kada su u pitanju zločini koji uključuju Srbe i tako dalje i tako dalje. Naime, došlo je do porasta samo u jednoj kategoriji, a to su zločini protiv albanske većine. To je jedino povećanje kada su u pitanju krivična dela koja su prijavljena.
Ali sada se srpska lokalna zajednica žali na ponašanje kosovske policije. Kažu da ne govore srpski, da ne pišu kazne na srpskom, da ne razumeju šta dobijaju. To su neke vrste pritužbi koje dobijamo, osim one na prisustvo kosovske policije.
Verujem da se to može rešiti. Može, sve su to problemi koji se mogu rešiti. I važno je da ih izražavaju. A tu je i policijski inspektorat za koji verujem da radi odličan posao na rešavanju ovih pitanja.
Da se zadržimo još malo na severu. Da li podržavate kosovsku vladu u preduzimanju akcija koje je preduzela na severu, za većinu kojih je međunarodna zajednica u poslednje dve godine rekla da su bile jednostrane i nekoordinisane?
U protekle dve godine, pa, zavisi. Sve akcije kao takve bile su legitimne, sve su bile u skladu s Ustavom. Ali ima slučajeva kada smo imali diskusije s Vladom o tome koji je pravi način da se to uradi. I kako da osiguramo da preduzeta akcija bude održiva? Da to nije samo trenutni uspeh, već i održiv uspeh.
I kad god smo imali tenzije, kao na primer, prošle godine u maju, imali smo diskusije, jer sam insistirala, naravno, da to treba da se usaglasi sa NATO-om da ne bi bilo nasilja. Jer onda postoji šteta, naravno.
Ima nešto što dobijamo, ali sve, kad vodiš državu, sve treba da se gleda kroz to šta dobijate, a šta gubite.
I ako je u očima međunarodne zajednice i pre svega NATO-a, to nekoordinisano delovanje, onda nas vide kao ljude koji izazivaju sukobe, ljude koji prave probleme, ljude koji izazivaju tenzije.
To šteti mnogo širim planovima Kosova, kao što je ulazak u NATO, što, naravno, počinje Partnerstvom za mir pa NATO-om. Iako verujem da sada moramo da počnemo direktno sa NATO-om i akcionim planom za članstvo.
A to je trenutno na pauzi?
Mi smo, kao što sam rekla, u diskusijama, ne nužno u pauzi. Naše institucije treba da nastave rad na pripremi svih dokumenata.
‘Dobijamo samo dobre stvari iz koordinacije’
SAD kaže da gube entuzijazam da pomognu Kosovu.
To je moja poenta. Jer ako se vratimo unazad, jer, kao što znate, radim u institucijama više od dve decenije. Ako se vratimo u vreme kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, naravno, mi smo sprovodili neke ustupke, koji nisu štetili suverenitetu Kosova, ali u isto vrijeme, u zamenu za te ustupke, dobijali smo punu podršku međunarodne zajednice za našu nezavisnost, za priznavanja i članstvo.
Mislim da je krajnje vreme da se vratimo na tu vrstu odnosa s međunarodnom zajednicom, kada dobijamo nešto zauzvrat za koordinaciju. Ljudi to vide kao neku lošu ili prljavu reč. Dobijamo samo dobre stvari iz koordinacije, dobijamo više sigurnosti. Dobijamo veći suverenitet.
Ali izgleda da Kosovo ne dobija članstva, jer ne koordiniše svoje akcije?
Vaše pitanje je bilo ima li trenutaka kada se ne slažemo s Vladom. Kao što sam rekla, ja bih nekad imala drugačiji pristup. Ali definitivno ne dovodim u pitanje i ne vidim kako neko može da dovodi u pitanje legitimitet i ustavnost svih akcija koje su preduzete.
Da li Kosovo rizikuje partnerstvo u ovom trenutku s međunarodnim saveznicima?
Mislim da je važno da međunarodni saveznici daju sopstvenu ocenu da li vide taj odnos kao rizik ili ne.
Oni su veoma zabrinuti.
Na svakom pojedinačnom sastanku koji imam s našim međunarodnim partnerima – a kao što znate, imala sam ih dosta, stotine, kao i prošle godine, i još više ove godine ovim tempom – u svakom pojedinačnom međunarodnom kontaktu koji smo imali, naravno, postoji stalni zahtev za koordinacijom.
Ali zahtev za koordinacijom ne postoji zato što im je to potrebno zbog njihovog ega. To je zato što moraju da se postaraju da guraju Kosovo napred ka međunarodnim organizacijama na uspešan način.
Nacrt Statuta Zajednice i Ustavni sud
I izgleda da Kosovo ne sluša. Kosovo je izgubilo priliku da postane deo Saveta Evrope jer nije preduzelo korak koji je međunarodna zajednica tražila od Kosova – da Ustavnom sudu podnese nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.
Naravno, to je još otvoreno pitanje. Ne možemo reći da je prilika propuštena. Prilika je još otvorena. Samo treba da budemo sigurni da radimo sa svim državama članicama, zato što je Savet Evrope mnogo veća grupa od same Evropske unije.
I treba naći put napred da Kosovo dobije svoje zasluženo mesto, jer oni koji najviše gube su građani. Ovo je striktno pitanje ljudskih prava i ne treba ga politizovati. I svi ljudi svih nacionalnosti gube zbog toga što Kosovo nije član Saveta Evrope.
Zašto Kosovo okleva da krene dalje sa ovim nacrtom i da ga iznese pred Ustavni sud?
Verujem da nema oklevanja da se nacrt iznese Ustavnom sudu, samo po sebi.
Ima oklevanja da se nastavi s jednostranom primenom Osnovnog sporazuma kada je Srbija jasno, prema međunarodnom pravu, odustala od njega. Srbija se povukla iz sporazuma.
Ali Kosovo plaća cenu. A ne Srbija.
Razumem to. I tu smo došli do pitanja kakav pristup da koristite kada radite sa međunarodnim partnerima kako biste ih držali na svojoj strani.
Jer ako svi znamo i svi se slažemo da se Srbija povukla iz tog sporazuma, verujem da moramo da sednemo s našim partnerima i kažemo – ako Srbija neće da sprovodi, a vi i dalje tražite od nas jednostrano sprovođenje, moramo da znamo šta dobijamo, kakve sigurnosne garancije dobijamo zauzvrat, kako da oživimo kampanju za priznavanje Kosova i kako da zauzvrat dođemo do tih međunarodnih organizacija.
Da li su ove diskusije počele ili je to nešto što se očekuje da će se desiti?
Svakako sam počela ove diskusije pre više od godinu dana, da budem iskrena.
Kakve su reakcije?
Reakcije? Pa, kažu, videćemo, videćemo. Još nemamo konačan odgovor.
Znači još imamo Kosovo pod sankcijama, a Srbiju nekažnjenu?
Nažalost. I to je takođe rezultat veoma pristrasnog pristupa dijaloga koji vodi EU gde je „sto prevrnut“.
Ne možete baš da vodite dijalog na stolu gde je jedna strana pod sankcijama zbog odbrane suvereniteta i ustava, a druga strana, nakon što je izvršila akt agresije, nije platila nikakvu cenu, nakon ranjavanja 93 vojnika NATO-a od kojih su neki izgubili udove.
Potpuna nekažnjivost za one koji su počinili zločine.
Tako da Srbija, nažalost, dobija lošu poruku. To ih na neki način ohrabruje da imaju ovakav pristup koji trenutno imaju.
Ali uverena sam da se stvari sada menjaju sa novom Evropskom komisijom. Nadam se da je to realnost na terenu, realnost akcija koje su Kosovo i Srbija preduzele. Čak i u dijalogu. Neko treba da vidi spisak svega šta Srbija nije sprovela. To je dugačak spisak.
Da li očekujete novu energiju sa novim rukovodstvom?
Apsolutno. Zato što očekujem poštenje. Očekujem ravnopravnost. Dijalog na ravnopravnoj osnovi daje rezultate.
Kažete da Kosovo to nije imalo?
Apsolutno ne. Pogledajte sva ova tri sporazuma. A sada nam oni zaduženi za dijalog koji vodi EU poručuju da ponovo otvorimo to pitanje i da ih potpuno ignorišemo.
Nećemo to ignorisati. Želimo da to potpuno implementiramo, u punoj koordinaciji s našim partnerima. Srbija nema reč u tome.
Ali da li se slažete sa tri uslova koje je premijer postavio za nastavak dijaloga. Predaja Radoičića (Milan), povlačenju pisma Brnabić i potpisivanje Ohridskog sporazuma.
Svako vodi dijalog na osnovu svog pristupa. Ima određeni stil. Nijedna osoba nije ista. Mi se razlikujemo.
Ne bih toga dana otišla u Brisel. Definitivno ne bih otišla u Brisel bez ukidanja mera EU protiv Kosova. Nema apsolutno nikakvog smisla.
Kažete da dijalog ne bi trebalo da se nastavi bez ukidanja mera EU?
Bilo je veoma blizu ukidanja mera. I jednostavno bih rekla da ne mogu da dođem u Brisel kada se moj narod muči jer projekti o pijaćoj vodi, koji bi doneli pijaću vodu građanima Kosova, kada su blokirani projekti u korist multietničnosti, projekti koji spajaju mlade ljude.
I rekla bih, ne mogu to sve dok je moj narod kažnjen jer ja predstavljam svoj narod i ne mogu da dođem ako ne uklonite (te mere).
Dakle, povratak za sto bi trebalo da bude uslovljen?
Verujem da je trebalo. Sada je, naravno, premijer otišao tamo i naravno postoje drugačiji uslovi.
Ali u budućnosti?
Ali kada je u pitanju potpisivanje, verujem, kao što rekoh, ako međunarodna zajednica sve kaže niko nam više ne može reći da će Srbija da sprovodi, oni jasno ponavljaju svoj stav da su se povukli iz ovog pravno obavezujućeg ugovora.
U međunarodnom pravu, kada se jedna strana povuče, za druge nema sporazuma. Ali to ne znači da ne treba da imamo dogovor sa našim saveznicima i našim partnerima.
Članovi 1 do 11, ako želimo ovo da primenimo, moramo da znamo kako da dobijemo bezbednosne garancije? Kako da dođemo do NATO-a? Kako da napredujemo ka EU. Naravno, Savet Evrope treba da se uradi odmah. Mi 14 godina kasnimo.
Da li je to moguće?
Naravno da je moguće. Naravno da je moguće za bilo kog premijera i verujem da je Savet Evrope trebalo da bude urađen 2010.
Tako da smo 14 godina zakasnili sa prijavom za Savet Evrope i nadam se da će se to posmatrati kao pitanje ljudskih prava. Verujem da svako ko sledi svoj ustav, svako ko sledi interese svog naroda i zemlje može da postigne sve to.
Ali moramo da se vratimo, kao što sam rekla, strategiji da nemamo očekivanja od Srbije. Moramo da imamo dogovor sa našim partnerima.
A kada kažem dogovor, ne mislim na transakcijski način. Zapravo mislim u smislu međusobnog poverenja jer je poverenje najvažniji sastojak svakog odnosa, posebno kada je reč o odbrani i bezbednosti. Moramo da se vratimo na to.
Slučaj Banjska
Poslednja tema o Banjskoj. Kosovo je odbilo zahtev Srbije za slučaj Banjske. Kako gledate na tu odluku?
Mislim da bi Ministarstvo pravde trebalo da ima više detalja, ali smatram da je odbijanje urađeno na zakonskim osnovama jer je zahtev podnet uz kršenje nekog od zakonskih kriterijuma koje je potrebno ispuniti da bi se desila međunarodna pravna saradnja.
Da li i mislite da bi Kosovo i Srbija trebalo da sarađuju po tom pitanju?
Verujem da i Srbija i Kosovo imaju dovoljno dokaza čak i bez međusobne saradnje da bi Radoičić bio uhapšen i ne samo on, ima dosta drugih koji su učestvovali u aktu agresije protiv Kosova.
I verujem da ako budu ispunjeni pravni kriterijumi u budućim zahtevima i naravno da se to može desiti i to je takođe rešeno u dijalogu koji vodi EU o tome kako se ova međusobna pravna saradnja odvija.
Ali dozvolite mi da ponovim jednu činjenicu. Mnogo se priča o ljudima koji su sproveli taj akt agresije. Ne treba zaboraviti ko je to naručio. Aleksandar Vučić je naredio napad na Banjsku. Naši partneri u NATO-u to vrlo dobro znaju.
Da li vam je to neko rekao?
Dozvolite mi da ponovim, naši NATO partneri to vrlo dobro znaju, on je bio glavni organizator. I on nastavlja da bude glavni organizator svakog napada i tenzija, ne samo na Kosovu, već i u ostatku regiona.
Zato svi treba da budemo pažljivi, jer kada se bavite takvim umovima, morate se sakupiti, pregrupisati, reorganizovati, razumeti ko su vam prijatelji i partneri i raditi s njima da sprečite takve scenarije koji pokušavaju da vrate region u ’90-e godine.
Da li je to potvrdio neko od saveznika Kosova?
Znate da ja tako nešto ne bih rekla samo zato što verujem da je tako. To nije samo pretpostavka. To nije politička pretpostavka.
Pouzdano znam da je Aleksandar Vučić direktno umešan u naručivanje napada u Banjskoj.
Zašto je Zapad neodlučan o ovome?
Pa, to je pitanje koje treba postaviti drugima.
Pitate li ih o tome?
Sve vreme.
Šta kažu?
Na svakom pojedinačnom sastanku. Pa, dobijam različite odgovore u zavisnosti od toga koga pitam.
Kao?
Ne bih o tome. Treba da se neke stvari drže pod diskrecijom zbog pravila diplomatije. Ali nastavljamo da radimo sa našim partnerima. Nema drugog načina.
Mesto Kosova je u evroatlantskim institucijama. To su zemlje s kojima delimo iste vrednosti, iste temeljne vrednosti koje stoje u temeljima naše zemlje. Dakle, uprkos malim neslaganjima o pristupima koje bismo mogli imati, pre ili kasnije ćemo završiti kao deo te porodice. I na ovome treba da radimo zajedno.
Čak i najveće zemlje i najveće supersile, kao što su Sjedinjene Američke Države, javno kažu moramo da radimo sa prijateljima. Ne možemo da radimo sami.
Naravno, isti princip važi i za Kosovo, posebno kada znamo da na terenu, bezbednost na terenu, naše granice zajednički štite naši muškarci i žene u uniformama i muškarci i žene u uniformama iz zemalja sve do SAD-a.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
