Poseban problem je u tome što naši političari ne žele da pokrenu sistem suočavanja sa prošlošću. Dakle, oni to jednostavno neće, ne žele da diraju tu temu, ne žele da uđu u istoriju ove naše države kao ljudi koji su počinili bilo koju vrstu zločina. O čemu govori i recimo taj naš sistem obrazovanja koji je potpuno drugačiji ovde na Кosovu i u Srbiji. Gde se prikazuju samo jedne žrtve nikako ne druge. To je veliki problem, poručila je novinarka, Violeta Oroši.
U organizaciji KoSSev portala juče je u severnom delu Kosovske Mitrovice održana panel diskusija na temu „Uloga lokalnih novinara u ratnom i poratnom izveštavanju i sukobima“.
Svoja iskustva iz tog vremena podelili su novinar Branislav Krstić i novinarka Violeta Oroši (Oroshi).
Iako u vreme samog bombardovanja nije bila na Kosovu, onda kada se vratila doživela je šok.
„Otišla sam aprila meseca uz pomoć televizije B92 koji su došli po mene i mog supruga. Kada sam se vratila juna meseca to je bio jedan haos, gde se nije znalo ‘ko pije a ko plaća’. To je bila za mene potpuno šokantna slika u Prištini. Odmah sam se vratila u medije u kojima sam radila. Vi ste imali jedan šok koji se dogodio na Kosovu. Imali ste zajednice razne, uključujući i srpsku, koja je u jednom trenutku ostala bez ičega. Bilo je i premeštanja stanovništva – sa juga mitrovice na sever, Branislav Krstić (učesnik debate) je iz Đakovice došao ovde. Imali ste Albance koji su se odjednom vratili. To su velike traume“, navodi Oroši.
Biti novinar i tada je bilo izuzetno izazovno, ali i naporno. Odmah je bila svesna koji će biti njihov glavni zadatak – dalja sudbina ljudi koji su sav haos od rata prošli.
„Dok se sve nije posložilo pitala sam se – ‘kako će ti ljudi i od čega da žive, gde će oni da rade, od čega će da žive. Znala sam da je to naš posao da mi (novinari) počnemo da kopamo i istražujemo kako su se ti ljudi snašli. Pitala sam se – a šta sada, gde smo krenuli, u kom pravcu, kako će i jedna i druga zajednica ostvariti svoja prava“.
Podseća da se, taman kad se sve sredilo, desila 2004. godina.
25 godina od bombardovanja, Briselski dijalog – jedan korak napred, sva tri unazad
Danas, skoro 25 godina od bombardovanja, u toku je Briselski dijalog za koji Oroši smatra da slabo napreduje, a da se sve prelama preko stanovništva odnosno trenutno srpske zajednice.
„Sve vreme pravimo jedan korak napred, a dva-tri koraka nazad. Ne znam da li je ovo taktika političara da izvuče ko šta može, ali ono što znam da se kompletno politike koje dolaze iz Beograda i Prištine prelamaju preko stanovništva, a u ovom trenutku najviše preko srpske zajednice. Svi su zbunjeni“, ističe.
Lideri koji vode ceo proces, kako smatra, rade samo u svoju korist.
„Videćemo šta ćemo i kako će sa tim svojim nacionalističkim narativima u poslednje vreme. Oni jednostavno truju, ukorenjuju nezadovoljstvo jedne zajednice prema drugoj i obrnuto“.
Kaže da je skeptična, da će do normalizacije odnosa Beograda i Prištine doći 2025. godine, ali je sigurna da će novinari imati i te kako puno posla i dalje.
Kao jedan poseban i veliki problem, kada sumira proteklih 25 godina i sam period rata, vidi u tome što strane prikazuju samo svoju žrtvu i za njih ona druga ne postoji.
„Nemamo osobe koje će jedna drugoj pružiti ruku i otvoreno govoriti o zločinima“
„Poseban problem je u tome što naši političari ne žele da pokrenu sistem suočavanja sa prošlošću. Dakle, oni to jednostavno neće, ne žele da diraju tu temu, ne žele da uđu u istoriju ove naše države kao ljudi koji su počinili bilo koju vrstu zločina. O čemu govori i recimo taj naš sistem obrazovanja koji je potpuno drugačiji ovde na Кosovu i u Srbiji. Gde se prikazuju samo jedne žrtve nikako ne druge žrtve. To je veliki problem“, poručila je novinarka.
U ovom trenutku ne postoje osobe na strani Prištine, a ni Beograda – koje će jedna drugoj pružiti ruku i otvoreno govoriti o zločinima.
„Dakle, ne postoje osobe koje će u ovom trenutku, dok se ne reše neke stvari, jednostavno da pruže ruku jedna drugoj i da kažu – da, počinjeni su ti zločini. Ono što se dogodilo ovde na Кosovu iza toga je stajao državni mehanizam (Srbije). Dakle, vojska, policija, paravojska, razne grupe. Ono što su Albanci počinili, oni su to počinili onako kako su počinili. Tu nije bilo vojske, to su bile organizovane grupe koje su se nazivale prvo – gerilskim grupama, a onda su dali naziv sebi UČК. Dakle, potpuno je različit taj mehanizam. Matematički, to ne može da se gleda, iako žrtva jeste žrtva, ne može ni da se izjednačuje“.
Zbog svega smatra da je dobro što se u međuvremenu ustanovio Haški tribunal, za one i na jednoj i na drugoj strani, jer su se zločini zaista desili.
„Počinjeni su oni su evidentirani. Dakle, postoje dokazi. Nije to samo legenda koja se dogodila u vreme Turaka i Otomanskog carstva, pa onda možemo da kažemo, jednostavno postoje činjenice, postoje snimci, postoje dokazi posle mrtvi ljudi na kraju“, ističe.
Neminovno je, kaže, to da će jedna strana sebe smatrati uvek većom žrtvom.
„Nikada ni jedna ni druga strana neće biti zadovoljna jer će uvek smatrati sebe većom žrtvom. Normalno da će Srbija smatrati sebe najvećom žrtvom jer je izgubila deo teritorije. Srbija je izgubila pravo da upravlja albanskim narodom zbog onoga što je počinila. Dakle, izgubila je pravo, kao što ne znam kako će se dalje odvijati stvari, da li će Kurti možda izgubiti pravo da upravlja srpskim narodom? Dakle, to ne znam. To ćemo još videti“.
„Srbija nije bila bombardovana samo zbog Kosova, tu je samo kulminiralo“
Osvrnuvši se na ono što je bombardovanju prethodilo, Oroši smatra da Srbija tada nije bila bombardovana samo zbog Kosova, već da je zbog Kosova kulminiralo sve ono što se u regionu dešavalo tokom desetogodišnjeg perioda pre 1999. godine.
„Mislim da se to za to dogodilo zbog Hrvatske, da se to dogodilo zbog Bosne i da je kulminiralo zbog Кosova. Postojao je jedan proces od 10 godina ratovanja i zbog svega onoga što se dogodilo u ove tri države, odnosno impliciranja Srbije u sve tri države – na kraju je samo neko rekao – mi ne možemo zaustaviti Miloševića“.
Vrativši se na taj period, priseća se da je Milošević jedno vreme, kako kaže, bio predstavljan kao kooperativan faktor stabilnosti.
Tu je napravila paralelu sa sadašnjim srpskim predsednikom koji sada za sebe isto govori.
„Tako je i sad trenutno i on sam za sebe kaže – ja sam faktor stabilnosti u regionu. Videćemo dokle će to da traje“, dodala je Oroši.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
